"NE BI TREBALO DA OČEKUJEMO DA RUSIJA SAMO GUBI I NE URADI NIŠTA" Putin sprema "provokaciju" u NATO pred samit Alijanse - ovo su POTENCIJALNE METE (FOTO)

Kremlj bi mogao da pokuša da testira jedinstvo NATO u trenutku kada se Rusija nalazi pod sve većim pritiskom vazdušnih udara iz Ukrajine.

Zapadni izvori takođe strahuju da bi mogla da se radi o bliskoj opasnosti jer je Kremlj pod pritiskom ukrajinskih napada dronovima i raketama dugog dometa na područja Moskve i Sankt Peterburga.

Obaveštajna služba Letonije je u ponedeljak saopštila da "vidi naznake da Rusija priprema vojne provokacije protiv baltičkih zemalja ili Poljske".

Navodi se da to bi bilo daleko od napada punog obima.

Visoki politički izvor iz druge članice NATO dao je sličnu izjavu prošle nedelje.

On je naveo da ta zemlja "prikuplja obaveštajne podatke" o tome da ruski predsednik Vladimir Putin "planira nešto protiv baltičkih država".

Navodi se da bi Putin možda bio spreman da testira podršku SAD nekim od najmanjih zemalja članica NATO – Estoniji, Letoniji i Litvaniji – u očajničkom pokušaju da "baci kockice“, odnosno da učini bilo šta u nadi da će promeniti situaciju, dok se Rusija posustaje u invaziji na Ukrajinu.

Letonska obaveštajna služba je navela da Rusija nije sposobna da otvori drugi front, ali da razmatra "hibridne napade, poput raketa, dronova ili drugih akcija osmišljenih da pošalju poruku: prestanite da podržavate Ukrajinu ili ćete i sami imati probleme".

Iako upozorenja deluju povezano, Gardijan navodi da postoji tek malo detalja koji ih podržavaju, za razliku od detaljnih upozorenja koja su objavile CIA i MI6 pre invazije Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

Ali ona dolaze u vreme kada je napredovanje Rusije u Ukrajini zastalo, što postavlja pitanja o tome da li će se Kremlj okrenuti alternativnim strategijama da bi izašao iz ćorsokaka ili promenio dinamiku rata u svoju korist.

"Moskva će tražiti načine da poremeti trenutnu situaciju"

Kir Džajls, stručnjak za Rusiju iz istraživačkog centra Četam haus kazao je Gardijanu da će "Moskva tražiti načine da poremeti trenutnu situaciju, kroz horizontalnu eskalaciju (širenje sukoba na druge zemlje] ili radeći nešto negde drugde".

- Ne bi trebalo da očekujemo da Rusija samo gubi i ne uradi ništa- ocenio je Džajls.

Britanski list navodi da je relativna slabost Rusije izbila u prvi plan ove nedelje kada su relejne stanice za ruske dronove u Belorusiji prestale sa radom nakon što je Ukrajina zapretila da će ih napasti.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski dao je Belorusiji prošlog petka rok od nedelju dana da to učini, rekavši da ta oprema omogućava ruske napade na njegovu zemlju.

Jedan Telegram kanal je izvestio da su beloruske vlasti u Brestskoj i Gomelskoj oblasti zahtevale od mobilnih operatera da demontiraju repetitore jer su predstavljali smetnju na mestima na kojima se gnezde tetrebi.

NATO će početkom narednog meseca da održi godišnji samit u Ankari, u Turskoj, usred neizvesnosti oko posvećenosti SAD Alijansi.

Američki predsednik Donald Tramp u sredu rekao da se oseća "iznevereno" od strane evropskih saveznika koji nisu dozvolili Ratnom vazduhoplovstvu SAD koristi njihove aerodroma u misijama bombardovanja Irana.

Ranije ruske provokacije

Gardijan podseća da je od početka invazije na Ukrajinu bilo nekoliko talasa ruskih sabotaža i provokativnih aktivnosti, uključujući postavljanje Molotovljevih koktela u DHL pakete u Velikoj Britaniji, Poljskoj i Nemačkoj u leto 2024.

Prošlog septembra je 19 ruskih dronova-mamaca ušlo u poljski vazdušni prostor, što je navelo NATO da podigne avione kako bi pokušali da ih obore, dok je ljudima u tri istočne pokrajine te zemlje rečeno da pronađu skloništa.

Ukrajina je postepeno razvila domaću sposobnost izvođenja napada duboko unutar Rusije, pa je sposobna da pogodi ciljeve udaljene 2.000 kilometara od ukrajinske granice.

Prošle nedelje skoro 200 dronova pogodilo nekoliko lokacija u Moskvi, a crna kiša je padala na delove ruske prestonice nakon što je bombardovana lokalna rafinerija.

Zapadni vojni izvor kazao je Gardijanu da postoji zabrinutost da bi Rusija mogla da napadne ako Putin pomisli da je pod pritiskom dok se rat premešta među oblakodere Moskve i Sankt Peterburga.

- Ne mogu da lažem, to je opasan period - naveo je taj izvor.

Zabrinutost zbog moguće ruske eskalacije pojavila se i u jesen 2022. godine, kada je iznenadni niz preokreta ratnih okolnosti u Harkovskoj oblasti doveo do strahovanja Zapada da bi Moskva čak mogla da upotrebi nuklearno oružje da bi se zaštitila.

Ali, nije bilo dokaza o koracima ka stvarnom raspoređivanju atomskog arsenala, a linija fronta se stabilizovala do kraja godine.

(Kurir.rs/The Guardian/Preveo i priredio: N. V.)