NESTALO 50.000 LJUDI, NASTAVLJA SE OČAJNIČKA POTRAGA! Hororu u Venecueli se ne nazire kraj: "Počinju da se osećaju TELA MRTVIH" (VIDEO)
Golim rukama i lopatama ljudi pretražuju ruševine, dok iznad njih kruži dron. Svaki trenutak i svaki potez su presudni. U toku je trka s vremenom kako bi se pronašli preživeli posle razornih zemljotresa koji su nedavno pogodili Venecuelu.
U priobalnoj saveznoj državi La Gvaira, koja se graniči sa glavnim gradskim okrugom u kojem se nalazi Karakas, razaranja su vidljiva na gotovo svakom koraku. Ova oblast jedna je od najteže pogođenih nakon dva snažna zemljotresa koji su u sredu pogodili Venecuelu.
Stanovnici i porodice očajnički pretražuju ruševine u potrazi za svojim najmilijima i imovinom. Pažljivo osluškuju svaki zvuk koji bi mogao da ukaže da je neko još živ ispod betona i metalnih konstrukcija.
Zvaničnici su do sada potvrdili najmanje 1.430 poginulih u zemljotresima jačine 7,2 i 7,5 stepeni Rihterove skale, pri čemu je potonji jedan od najsnažnijih zabeleženih u toj zemlji tokom poslednjih sto godina.
Stotine zgrada su se srušile, a ispod ruševina i dalje se nalazi na hiljade ljudi. Broj poginulih i povređenih raste iz sata u sat. Ujedinjene nacije procenjuju da se oko 50.000 ljudi vodi kao nestalo.
Nacionalnih spasilačkih timova nema dovoljno, iako su u pomoć stigli međunarodni spasioci iz Meksika, Španije, Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije.
Međutim, ni to nije dovoljno. Humanitarne organizacije upozoravaju da je prvih 48 do 72 sata ključni za spasavanje ljudi, iako taj period može biti duži ukoliko zarobljeni imaju pristup vodi i hrani.
- Svaka spasena osoba je čudo - rekao je predsednik Nacionalne skupštine Horhe Rodrigez.
- Nećemo skrivati razmere ove tragedije.
"Nemoguće je spasiti ga bez mehanizacije"
U Katiji La Mar, jednom od priobalnih gradova u državi La Gvaira, vlada sumorna atmosfera. Malo je objekata ostalo čitavo.
Vladine snage podelile su hranu i vodu preživelima, a privremena predsednica Delsi Rodrigez izjavila je da vlasti sprovode sveobuhvatnu akciju spasavanja tokom ovih "kritičnih sati za izvlačenje živih ljudi".
Ljudi u neizvesnosti stoje oko mesta za koja veruju da su ispod njih zatrpani njihovi rođaci. Među njima je i Hesus Suarez, koji je prešao 200 kilometara kako bi pronašao svog sina Žana Suareza.
- Nemamo nikakve informacije. Ljudi koji ga poznaju kažu da ga nisu videli da je izašao.
Pokazujući ka ruševinama srušene zgrade, dodaje:
- Verujem da je tamo unutra.
Suarez deli istu dilemu kao i mnogi drugi.
- Nemoguće je spasiti ga. Ovde nema odgovarajuće opreme. Čovek sam to ne može da uradi, previše je opasno.
Porodica 31-godišnjeg Karlosa Eduarda, koji je zatrpan ispod ruševina, zna gde se nalazi. Povremeno ga čuju kako govori ili zapomaže.
- Počeli smo da ga dozivamo: Karlose, Karlose, sine... Tada je ispustio zvuk, kao jecaj. To je bilo pre oko sat i po - rekao je njegov rođak za BBC.
- Od tada ga više nismo čuli. Nije se oglasio niti pokazao bilo kakav znak života. Ali i juče popodne je bilo isto - jauknuo je, pa je utihnuo. Zato čekamo pomoć i nadamo se da ćemo ga izvući živog.
Gužve i veliki broj ljudi često otežavaju potragu. Vojnici i meksički spasioci više puta pozivaju okupljene na tišinu kako bi mogli da osluškuju eventualne znakove života ispod ruševina.
Ljudi pomažu kako god mogu. Oni koji poseduju dronove koriste ih za potragu za preživelima ili nastradalima na teško pristupačnim mestima.
"Tela nastradalih već počinju da se osećaju"
Porodice okupljene oko ekrana pažljivo gledaju snimke iz vazduha, tražeći bilo šta poznato - komad odeće, pramen kose ili neku ličnu stvar koja bi mogla da pruži vest o njihovim najmilijima. Kako vreme prolazi, nezvanični broj poginulih raste, a posledice postaju sve teže.
- Tela nastradalih već počinju da se osećaju. Zbog toga ćemo se razboleti i mi i deca - kaže Glendis Delgado.
Dve zgrade u blizini njenog doma potpuno su se srušile, ali, kako tvrdi, zvanična pomoć još nije stigla.
- Niko iz vlade nije došao ovde, ali hvala Bogu što su ljudi iz Karakasa došli da nam donesu hranu.
Deijer Gabril (27) kaže da su pogođena sva područja.
- Makuto, Karibe. Sve tamo je razoreno. I svi osećamo taj miris.
Vlasti su u petak saopštile da se u Venecueli nalazi 861 strani volonter iz Meksika, SAD, Salvadora, Švajcarske, Kolumbije i drugih zemalja, dok se očekuje dolazak novih timova.
Privremena predsednica Rodrigez izjavila je da je u petak razgovarala sa američkim predsednikom Donaldom Trampomi državnim sekretarom Markom Rubiom, koji su ponovo potvrdili spremnost SAD da pošalju spasilačke ekipe i humanitarnu pomoć.
"Trudite se da ostanete jaki zbog svoje dece"
Jedna žena stoji ispred potpuno uništene kuće, dok joj noge još drhte.
- Čekamo humanitarnu pomoć. Potrebno nam je da dođu i pomognu nam - moli ona.
Vratila se u svoj dom kako bi pokušala da izvuče mašinu za veš.
- Ovo je veoma teška situacija. Nismo bili spremni za ovako nešto. Godinama se odričete i trudite da nešto steknete, a onda se u jednom trenutku sve sruši. Ali najvažnije je da smo živi - kaže ona.
Sličnu sudbinu doživela je i 28-godišnja Aleksandra Gabino, majka dvoje dece od sedam i dve godine.
U trenutku zemljotresa bila je u automobilu sa suprugom i decom.
- Deca su počela da vrište. Nismo razumeli šta se dešava, a onda se zgrada pored nas srušila i moj muž je odmah krenuo unazad automobilom - ispričala je za BBC.
Njih četvoro sada spavaju u automobilu na parkingu Međunarodnog aerodroma "Simon Bolivar" u Majketiji. Aerodrom je zatvoren zbog oštećenja, ali pruža otvoren i bezbedniji prostor, daleko od zgrada.
Aleksandra čeka ispred oštećene zgrade, dok njen suprug pokušava da se popne do njihovog stana na 15. spratu. Zgrada je nestabilna, ali pokušava da uzme nekoliko stvari i dokumenta.
- Samo ono najneophodnije - kaže ona, jer je previše opasno pokušavati da se spasi više od toga.
- Strašno je ostati bez svega. Moja majka je izgubila kuću, mi smo izgubili svoj dom. Nemamo ništa. Trudite se da budete jaki zbog svoje dece. Na kraju dodaje ono što osećaju mnogi:
- Svi govore da je najvažnije što ste živi. I jeste tako. Ali boli sve kroz šta prolazite - kada gledate ljude kako pate, slušate njihove krike, vidite zarobljenu decu i osećate nemoć jer ne možete ništa da učinite pošto morate da ostanete uz svoju decu. Trudite se da budete jaki, ali boli.
