OVE EVROPSKE ZEMLJE USKORO OSTAJU BEZ VODE? Ozbiljno su ugrožene, situacija je VEOMA KRITIČNA, otkriveni su uzroci takvog stanja
Iako se na nivou cele Evropske unije koristi svega 5,8 odsto raspoloživih slatkovodnih resursa, što na prvi pogled može delovati ohrabrujuće, taj prosek krije velike i zabrinjavajuće razlike među državama članicama.
Stvarna situacija pokazuje da su razlike među državama ogromne. Najbolji primer je Kipar, koji se praktično nalazi u stalnom vanrednom stanju kada je reč o vodosnabdevanju, piše Euronews.
Prema podacima Evrostata i Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), ova ostrvska država koristi čak 72 odsto svojih slatkovodnih resursa, dok tokom leta taj procenat raste na alarmantnih 92 odsto.
Poređenja radi, smatra se da država ulazi u zonu upozorenja već kada potrošnja dostigne 20 odsto raspoloživih količina vode.
Vlasti su ranije ove godine pozvale građane da smanje dnevnu potrošnju vode za 10 odsto, što je otprilike jednako uštedi od oko dva minuta korišćenja vode dnevno. Dodatni pritisak predstavlja i ubrzani rast broja stanovnika na ostrvu.
Vlada intenzivno radi na izgradnji postrojenja za desalinizaciju kako bi obezbedila dovoljne količine pijaće vode, posebno uoči turističke sezone, a rešavanje ove krize bilo je jedan od prioriteta kiparskog predsedavanja Savetom Evropske unije.
Posle Kipra, među najugroženijim državama nalazi se Malta, koja na godišnjem nivou koristi 33 odsto svojih vodnih resursa, dok tokom leta taj procenat raste na 67 odsto.
Slična situacija zabeležena je i u drugim mediteranskim zemljama: Grčka (37 odsto), Rumunija (34 odsto), Portugal (31 odsto), Italija (27 odsto) i Španija (26,5 odsto) tokom letnjih meseci duboko su u zoni upozorenja zbog prekomerne potrošnje vode.
Evropska agencija za životnu sredinu procenjuje da će klimatske promene i suše verovatno dodatno povećati učestalost, intenzitet i posledice nestašice vode najmanje do 2030. godine.
U drugom izveštaju ove agencije, pod nazivom "Pregrejani i nepripremljeni", navodi se da se približno svaki deseti stanovnik Evropske unije suočava sa problemima u pristupu dovoljnim količinama bezbedne i čiste vode.
Ovaj problem najizraženiji je na Kipru, gde ga oseća 36,5 odsto stanovništva, i u Grčkoj, sa 31,5 odsto.
Zanimljivo je da pojedine zemlje u kojima građani imaju otežan pristup vodi - među kojima su Bugarska, Mađarska, Hrvatska i Irska - nemaju naročito visoku stopu iskorišćenosti slatkovodnih resursa.
To ukazuje da problem u tim državama nije toliko posledica nedostatka vode, koliko zastarele infrastrukture i nedostataka u sistemima vodosnabdevanja.
S druge strane, uprkos problemima sa potrošnjom slatkovodnih resursa, čini se da Francuska, Portugal i Španija uspešnije upravljaju distribucijom čiste i bezbedne vode.
U tim državama udeo stanovništva koje se suočava sa problemima u snabdevanju vodom znatno je ispod proseka Evropske unije, koji iznosi devet odsto.
(Kurir.rs/Euronews)
· Reaguj