NAJGORI UDAR NA KIJEV DO SADA?! Stižu prvi snimci, Moskva ispalila i Cirkon, u vazduhu 10 bombardera! Ubijen i ranjen veliki broj ljudi, ceo grad u PLAMENU!

Talasi ruskih raketa i jurišnih dronova tokom noći između 1. i 2. jula zasuli su Kijev i druge ukrajinske gradove, svega nekoliko sati nakon što je Volodimir Zelenskiupozorio da Rusija priprema novi veliki napad na Ukrajinu.

Rusija je tokom napada lansirala desetine krstarećih i balističkih raketa na Kijev, uz masovne udare dronovima na više ukrajinskih regiona.

U napadu su uništene stambene zgrade, oštećen je hotel u centru Kijeva, a više višespratnica zahvatio je požar. Do 7 časova ujutru po lokalnom vremenu zabeležena su oštećenja i razaranja na više od 30 lokacija u svim gradskim četvrtima.

- Neprijatelj ponovo gađa stambena naselja i ubija civile. Imamo veoma velika razaranja i veliki broj žrtava, uključujući i decu - rekao je Tkačenko.

Napadi iz svih pravaca

Novinari "Kijev independenta" prijavili su prve snažne eksplozije i dejstva protivvazdušne odbrane oko 21:40 sati po lokalnom vremenu. Ubrzo posle toga, jedinice PVO počele su da obaraju dronove na obodima grada.

Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo upozorilo je da se grupe ruskih dronova približavaju Kijevu, kao i drugim gradovima, među kojima su Nikolajev, Konotop i Herson. Oko sat vremena kasnije prijavljeni su novi talasi bespilotnih letelica koji su se kretali ka prestonici.

Tkačenko je upozorio da dronovi napadaju grad "iz svih pravaca" i da postoji mogućnost nastavka napada dronovima, kao i kombinovanih udara narednih dana.

Stanovnici Kijeva sklonili su se u podzemne stanice metroa, gde su mnogi ostali tokom cele noći dok su napadi trajali.

Nova faza napada počela je u ranim jutarnjim satima 2. jula, kada su balističke rakete, uključujući i hipersonične rakete"Cirkon", počele da pogađaju glavni grad.

U 00:45 sati, Tkačenko je upozorio na pretnju balističkim raketama, a oko pola sata kasnije slično upozorenje izdalo je i Ratno vazduhoplovstvo. Kanali za praćenje otvorenih izvora naveli su da je Rusija podigla do deset strateških bombardera.

Novinari "Kijev independenta" izvestili su da su se neposredno pre dva sata ujutru čule izuzetno snažne eksplozije, dok je Ratno vazduhoplovstvo upozoravalo da ruske rakete gađaju Kijev i druge ukrajinske gradove. Kako navode, "neverovatno glasne" detonacije čule su se čak i u dubokim podzemnim skloništima.

Požari i ruševine širom Kijeva

Prema navodima lokalnih vlasti, u napadu su pogođeni stambeni objekti širom grada, a među povređenima su i civili i pripadnici hitnih službi. Posebno su pogođeni centralni delovi Kijeva, gde se muzeji i univerziteti nalaze u blizini stambenih četvrti.

Državna služba za vanredne situacije saopštila je da su nakon noćnog napada izbili brojni požari i da je pričinjena velika šteta na stambenim objektima i civilnoj infrastrukturi u više gradskih opština.

U Ševčenkovskom okrugu izbio je požar u hotelu i na krovu sedmospratne stambene zgrade. Na osnovu dostupnih snimaka, pretpostavlja se da je reč o hotelu Cityhotel Residence u centru Kijeva. Zapalilo se i više drugih višespratnica.

U Darničkom okrugu delimično su uništene porodične kuće i višespratne zgrade.

U Holosijevskom okrugu požar je izbio u šesnaestospratnoj stambenoj zgradi.

U Pečerskom okrugu oštećena je devetospratnica, a između prvog i drugog sprata izbio je požar koji je zahvatio oko 200 kvadratnih metara.

U Obolonskom okrugu zapalilo se skladište, u Svjatošinskom su oštećene dve kuće, dok je u Desnjanskom okrugu oštećena još jedna devetospratna stambena zgrada.

Kličko je saopštio da se jedna devetospratnica u Desnjanskom okrugu delimično urušila i da spasioci pokušavaju da izvuku ljude zatrpane ispod ruševina. Požari su izbili i u blizini stambenih i administrativnih objekata u Solomjanskom okrugu.

Građani noć proveli u skloništima

Novinar "Kijev independenta" koji se nalazio na terenu naveo je da je sklonište u gradskom okrugu Podil bilo znatno punije nego tokom prethodnih napada. Mnogi stanovnici došli su sa decom i kućnim ljubimcima kako bi noć proveli na sigurnom.

Ljudi u skloništu slušali su eksplozije dronova iznad grada, pratili najnovije vesti i čekali udare balističkih raketa.

Među njima je bila i 25-godišnja Ana Čulinda, koja je prvi put od početka rata odlučila da ode u sklonište. Ona je poreklom iz Černigovske oblasti na severu Ukrajine, koja je gotovo svakodnevno izložena ruskim napadima. Do sada je vazdušne uzbune uglavnom provodila u hodniku svog doma.

- Nije da čitam vesti i pomislim: "Bože, nešto će se dogoditi svaki put kada sam u Kijevu." Ja sam osoba koja misli da se to može dogoditi svakog trenutka. Već četiri godine živimo u ratu i napad može da se desi bilo kog dana - rekla je Čulinda.

- Ne bih rekla da sam spremna na to, ali nastavljate da živite znajući da se sve može dogoditi svakog trenutka.

Zelenski upozorio na novi veliki napad

Pojačana uzbuna u Kijevu usledila je nakon upozorenja Volodimira Zelenskog, koji je ranije tokom dana, na konferenciji za novinare sa irskim premijerom Majklom Martinom, rekao da Rusija priprema novi masovni vazdušni napad.

- Jednom ili dva puta nedeljno imamo velike vazdušne napade. Danas imamo zabrinjavajuće informacije da Rusija priprema još jedan takav masovni napad. Raspolažemo relevantnim obaveštajnim podacima - rekao je Zelenski.

Njegovo upozorenje usledilo je nakon celodnevnih ruskih udara širom Ukrajine, uključujući napad navođenim bombama na Harkov, u kojem je poginuo petnaestogodišnji dečak, a povređene su 32 osobe.

Ukrajinska kompanija West Oil Group (WOG) saopštila je da će njene benzinske pumpe u Kijevu i okolini od 1. jula biti zatvorene tokom noći, od 21 do 7 časova, zbog pretnje vazdušnim napadima.

Slične mere uvedene su i na benzinskim stanicama u Sumskoj, Černigovskoj, Harkovskoj, Zaporoškoj, Dnjepropetrovskoj i Hersonskoj oblasti, kao i na pojedinim lokacijama u Poltavskoj oblasti.

Rusija se oslanja na vazdušni teror

Ukrajinci su poslednjih dana očekivali veliki napad, nakon što je Rusija najavila odmazdu zbog ukrajinskih napada dronovima na Moskvu u junu. Ti napadi prvi put su u velikoj meri pokazali stanovnicima ruske prestonice razmere ratovanja dronovima, privremeno onesposobili Moskovsku rafineriju nafte i dodatno pogoršali nestašicu goriva u Rusiji.

Napadi na Moskvu, zajedno sa sve uspešnijim ukrajinskim operacijama protiv ruske logistike na Krimu, narušili su tvrdnje ruskog predsednikaVladimira Putina o uspesima na frontu, a moguće i njegov politički položaj u Kremlju.

Zelenski optužuje Putina da masovnim balističkim napadima na ukrajinske gradove pokušava da nadoknadi neuspehe ruske vojske na bojištu.

Rusija je, prema njegovim rečima, promenila taktiku masovnih napada, lansirajući veći broj balističkih raketa kako bi iskoristila nedostatak američkih sistema protivvazdušne odbrane Patriot u Ukrajini, kao i gađajući nove, razornije ciljeve.

Poslednji ruski masovni napadi nisu bili usmereni samo na stambena naselja i civilnu infrastrukturu, već i na istorijske znamenitosti i kulturnu baštinu.

U kombinovanom napadu na Kijev 24. maja oštećen je Nacionalni muzej umetnosti, jedan od najstarijih i najvažnijih muzeja u Ukrajini. U istom napadu oštećene su i zgrade državnih institucija, Kijevska opera, Ukrajinski dom, stadion "Valerij Lobanovski" i Muzej Černobilja.

Rusija je ponovo napala 15. juna, kada su u masovnom raketnom napadu oštećeni Kijevsko-pečerska lavra i druge kulturne ustanove.

(Kurir.rs/Kyiv Independent/Preneo: V.M.)