SVE ŠTO TREBA DA ZNATE O OPASNOJ OTROVNOJ RIBI KOJA ULIVA STRAH U KOSTI Grčke vlasti preduzele MERE, a evo zašto predstavlja OZBILJNU PRETNJU morskom ekosistemu

Otrovna srebrnopruga napuhača (Lagocephalus sceleratus) nezaustavljivo se širi Egejskim morem. Grčka vlada je sada odlučila da novčano podstakne njen izlov jer od te invazivne vrste nema baš nikakve koristi: ugrožava domaći morski ekosistem, unišbijati novčanu naknadu. Prema izveštajima grčkih medija, za svaki kilogram ulovljene ribe isplaćitava ribarske mreže i predstavlja opasnost po ljude. Profesionalni ribari oko Krita i u južnom delu Egejskog mora ubuduće će za ulov dovaće se 5,33 evra.

Jer, ta riba uljez se poslednjih godina pretvorila u ozbiljan problem. Osim što potiskuje domaće vrste, često uništava ulov i pritom oštećuje mreže. Hrani se svime što joj dospe pod snažnu vilicu: školjkama, puževima, rakovima, ježevima, glavonošcima – uključujući hobotnice, a i manjim ribama ako su bile dovoljno neoprezne.

Prema grčkom Centru za istraživanje mora (HCMR), još uvek nema mnogo detaljnih istraživanja o uticaju ove vrste na biodiverzitet, ali postojeći naučni modeli ukazuju na negativne posledice. Ova invazivna riba je veoma prilagodljiva i ima malo prirodnih neprijatelja. U grčkim medijima je poslednjih meseci izazvala veliku pažnju iz dva razloga: njena konzumacija može biti fatalna, zubi nalik kljunu mogu naneti ozbiljne povrede.

Zbog toga ribari redovno prijavljuju duboke ugrize koje zadobiju tokom vađenja ulova i čišćenja mreža. Napuhača često pojede ribu koja se već našla u mreži, a pritom prereže i samu mrežu.

Stručnjaci ipak umiruju kupače. Prema podacima HCMR-a, poznat je samo jedan slučaj ugriza kupača, zabeležen 2022. godine. Zabeležen je i slučaj petorice mornara koji su ulovljenu ribu pojeli i nakon toga se otrovali, ali niko nije preminuo. Telo srebrnopruge napuhače sadrži tetrodotoksin, snažan neurotoksin koji blokira prenos nervnih signala. Otrov se ne uništava termičkom obradom, pa ostaje aktivan čak i ako se ta riba kuva. Ipak, stručnjaci ističu da su takvi slučajevi retki i da su mnogo češće i daleko opasnije povrede od nekih domaćih vrsta, poput ribe pauka.

Ova vrsta potiče iz Indijskog okeana i zapadnog dela Tihog okeana. Prosečno naraste do 40 centimetara, ali može dostići dužinu od jednog metra i težinu od osam kilograma. U Sredozemlje je dospela kroz Suecki kanal, a tamo je prvi put zabeležena 2003. godine. Grčki ministar poljoprivrede i hrane, Margaritis Shinas, ipak upozorava da niko ne treba da očekuje čuda.

„Želimo da stvorimo podsticaje, ali nećemo videti spektakularne promene“, rekao je grčkim medijima. Potpuno iskorenjivanje vrste smatra nemogućim. Cilj je samo smanjiti brojnost populacije i ublažiti štetu koju ona prouzrokuje.

Sličan program već godinama sprovodi i Turska, gde se ova riba proširila ranije nego u Grčkoj. Prema podacima turskog Ministarstva poljoprivrede i šumarstva, prošle godine ulovljeno je oko 290.000 jedinki. Turske vlasti procenjuju da je time sprečeno razmnožavanje približno 22 miliona novih primeraka.

Prvi potvrđeni nalaz srebrnopruge napuhače u hrvatskom delu Jadrana zabeležen je još 2012. godine kod ostrva Jakljana blizu Dubrovnika. Radilo se o ženki dugoj 66 centimetara i teškoj oko 3,5 kilograma. Kasnije je zabeleženo još nekoliko ulova u južnom i srednjem Jadranu. U maju 2024. godine ulovljen je primerak u Medulinskom zalivu u Istri, što je bio prvi nalaz u severnom Jadranu i dosad najseverniji nalaz te vrste u celom Sredozemlju.

Kurir.rs/Jutarnji.hr