SVET NA IVICI NOVOG SUKOBA?! Tramp zateže odnose sa saveznicima, Iran i Ukrajina podižu tenzije: Analitičari otkrili šta se krije iza NATO samita u Ankari
Lideri 32 članice NATO okupili su se na samitu u Ankari u trenutku kada je budućnost evropske bezbednosti pod najvećim pritiskom u poslednjim decenijama. U centru pažnje ponovo je američki predsednik Donald Tramp, njegove poruke saveznicima, zahtev da Evropa preuzme veći deo finansijskog tereta, ali i pitanja koja se tiču rata u Ukrajini, odnosa sa Rusijom i novih tenzija na Bliskom istoku.
Da li NATO ulazi u novu eru pod snažnim uticajem Vašingtona, može li generalni sekretar Alijanse Mark Rute da sačuva jedinstvo među saveznicima i kakve posledice odluke iz Ankare mogu imati na svetsku bezbednost, bila su neka od pitanja o kojima su u emisiji "Usijanje" govorili spoljnopolitički analitičar Nikola Vujinović, novinar Dragan Vujičić i politikolog Aleksandar Stanković.
"Rute je napravio da NATO podrži Trampov šou"
Spoljnopolitički analitičar Nikola Vujinović ocenio je da je ovogodišnji samit u velikoj meri obeležen ličnošću američkog predsednika Donalda Trampa i pokušajem evropskih saveznika da ga pridobiju za nastavak podrške Ukrajini.
Kako je naveo, generalni sekretar NATO Mark Rute pokušao je da napravi atmosferu u kojoj bi Tramp bio zadovoljan, jer je njegov stav ključan za buduće poteze Alijanse.
- Kao što smo i rekli, šou je u gradu, a šou ima svog glavnog protagonistu. Za razliku od nekih prethodnih sastanaka, pa čak i poslednjeg samita G7, gospodin Rute je napravio da NATO podrži taj šou i da svi podrže gospodina Trampa u njegovim ekstravagantnim izjavama, teškim rečima i ponašanju, iz prostog razloga što je osnovni cilj ovog samita da on bude dobre volje. Jer kada je gospodin Tramp dobre volje, može da učini ono što je neophodno evropskim saveznicima, a to je da se pridruži njihovom naporu u Ukrajini i da nastavi da daje podršku koju, po svemu sudeći, do sada nisu dobili - rekao je Vujinović.
On je ocenio da sama završna deklaracija NATO samita nije donela velika iznenađenja, već da su ponovljene ranije poznate poruke - veća ulaganja u odbranu i nastavak podrške Kijevu.
Posebno se osvrnuo na zahtev da države članice povećaju izdvajanja za vojsku, ali i na pitanje šta se sve računa kao odbrambeni trošak.
- Imamo veliki problem sa ovim troškovima koje je gospodin Rute pokušao na neki način da zamagli, a to je da većina saveznika različite stvari prikazuje kao odbrambeni trošak. Pa su Italiju optužili da civilnu infrastrukturu prikazuje kao deo odbrane, kako bi to ušlo u tih pet procenata. Možete da kažete da mostovi, putevi ili infrastruktura imaju neku bezbednosnu ulogu, ali pitanje je šta je zaista vojni trošak i gde ide taj novac - naveo je Vujinović.
Govoreći o Ukrajini, on je ocenio da je predsednik Volodimir Zelenski ipak ostvario određeni uspeh tokom samita, pre svega kroz dogovore o isporuci dronova.
- Zelenski nije dobio ono što je želeo i nije bio glavna ličnost samita kao na nekim prethodnim susretima, ali jeste dobio sporazume o dronovima, što je jedna od ključnih stvari zbog kojih je došao. To je način na koji se sada Rusija stavlja u defanzivu. Videćemo kakav je bio razgovor sa Trampom, ali po njegovom ponašanju deluje da je situacija bolja nego ranije - rekao je Vujinović.
"Svet nema povratak razumu, sukobi se nastavljaju"
Novinar Dragan Vujičić ocenio je da se istovremeno odvija nekoliko velikih geopolitičkih predstava - NATO samit, dešavanja u Iranu i šira kriza na Bliskom istoku, koje šalju poruku nastavka konfrontacija.
- Imate nekoliko velikih događaja koji se odvijaju gotovo istovremeno. Imate NATO samit, imate događaje u Iranu i imate jednu širu regionalnu krizu. Sve te poruke uglavnom su namenjene sopstvenoj publici, ali ono što povezuje sve jeste gvozdena posvećenost nastavku konfrontacije. Nije došlo do nečeg spektakularnog, ali nema ni povratka razumu - rekao je Vujičić.
On je upozorio da posledice sukoba već oseća i globalna ekonomija, posebno kada je reč o energentima.
- Nalazimo se u prilično lošoj poziciji kada je u pitanju svetski mir, svetski poredak i svetska ekonomska stabilnost. Ono što se događa na tržištima ugljovodonika jeste dramatično. Cena nafte možda trenutno ne pokazuje pravo stanje stvari, ali posle svega što se događa, uključujući i Rusiju, jasno je da postoje veliki problemi i neizvesnost - istakao je Vujičić.
Govoreći o Iranu, on je ocenio da je velika sahrana verskog lidera pokazala visok nivo unutrašnjeg jedinstva, bez obzira na političke podele.
- Iran šalje poruku, ali ne samo Iran, već iranski narod. Imate žene sa hidžabom i žene bez hidžaba, studente, radnike, različite slojeve društva koji se pojavljuju zajedno. To pokazuje jedno jedinstvo i spremnost tog naroda da se žrtvuje. U ratu je najvažnija volja, a Iran pokazuje da tu volju ima - rekao je on.
Vujičić je povukao paralelu sa ranijim sukobima na Bliskom istoku i ocenio da međunarodna politika ulazi u period velikih neizvesnosti.
- Ljudi se pitaju šta se zaista događa. Mi ne vidimo zašto rat mora da se dogodi i šta je to toliko važno da on bude neizbežan. To je ono što ljude najviše brine. To je ona Tukididova zamka - kada jedna sila shvati da će možda jednog dana izgubiti poziciju, pa pokušava da preduhitri drugu. Takve stvari su se kroz istoriju događale - naveo je Vujičić.
"Tramp traži novac, ali iza svega stoje interesi Amerike"
Politikolog Aleksandar Stanković ocenio je da je suština Trampovog pritiska na NATO upravo pitanje finansiranja i podele odgovornosti među saveznicima.
Kako je naveo, Trampovu politiku treba posmatrati iz dva ugla - evropskog i američkog.
- Kada bi pitali pojedine Evropljane, oni bi rekli da nije u redu način na koji Tramp nastupa. Međutim, kada pitate Donalda Trampa, on će sve predstaviti kroz priču o jednakom izdvajanju i ravnopravnoj podeli tereta. Njemu je važno da druge članice ulože više novca, jer se na taj način jača NATO, ali se istovremeno Americi oslobađaju sredstva za druge prioritete - rekao je Stanković.
On je ocenio da NATO od svog nastanka nije samo vojni savez, već i instrument međunarodne politike.
- NATO je osmišljen kao alat kojim se vrše pritisci u međunarodnoj politici. Ako se vratimo na Tukidida, vidimo da međunarodnu politiku pokreću interes, strah i čast. U ovom Trampovom dobu časti ima veoma malo, a mnogo više straha kod pojedinih evropskih država koje znaju da bez NATO-a teško mogu da ostvare svoje bezbednosne interese - rekao je Stanković.
Prema njegovim rečima, Trampova politika predstavlja povratak ogoljenom interesu, što menja tradicionalne odnose između SAD i njenih saveznika.
- Ono što je karakteristično kod Donalda Trampa jeste taj čist, ogoljen interes da promoviše američke interese na svakom polju, ne vodeći uvek računa o savezništvima. To menja politiku koja je decenijama bila zasnovana na oslanjanju na saveznike - ocenio je on.
Govoreći o odnosima Rusije i Zapada, Stanković je istakao da se ukrajinski sukob ne može posmatrati bez šire geopolitičke slike.
- Rusi ne žele da im se uđe u dvorište i zbog toga imamo celu situaciju u Ukrajini. To je pitanje geografije i bezbednosti koje države uvek uzimaju u obzir. Isto kao što su Amerikanci reagovali tokom Kubanske raketne krize kada su smatrali da im je ugrožena bezbednost. Države uvek razmišljaju kroz prizmu sopstvenog prostora i svojih interesa - zaključio je Stanković.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
