"TO JE BILA PORUKA AMERICI": Boško Jakšić o velikom spektaklu posle smrti iranskog lidera
Državna sahrana iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneja, održana od 3. do 10. jula 2026. godine, pretvorila se u jedan od najvećih političko-religijskih događaja u novijoj istoriji Islamske republike. Nakon što je Hamnej ubijen 28. februara 2026. u zajedničkom vazdušnom napadu SAD i Izraela na početku rata, ceremonija je zbog ratnih okolnosti bila odložena, a kada je održana, Iran je od nje napravio pažljivo režiran događaj sa snažnom verskom i političkom porukom.
Procesija kroz svete gradove bila pažljivo osmišljena poruka
Sahrana nije bila samo čin poslednjeg oproštaja od dugogodišnjeg lidera Irana, već višednevna procesija kroz ključna šiitska verska mesta, čime je režim želeo da pokaže snagu i jedinstvo.
Jakšić je ocenio da je čitava ceremonija imala dve dimenzije - versku i političku.
- Nema sumnje da je ova čitava procesija imala izraziti verski karakter. Od pet gradova u kojima su održavane ceremonije, četiri su sveti šiitski gradovi. Od Koma u Iranu, gde je telo preneto iz Teherana, preko svetih gradova Nadžafa i Karbale u Iraku, pa do Mašada, gde je Hamnej i sahranjen. To nije slučajno izabrana ruta, već je to bila jasna poruka koliko je važna njegova uloga u šiitskom svetu - rekao je Jakšić.
On je dodao da je politički aspekt ceremonije bio jednako važan kao i verski.
- Mimo religijske dimenzije, postoji izuzetno jaka politička dimenzija. Tajming je takođe veoma važan. Velika ceremonija u Teheranu održana je 4. jula, na dan kada SAD obeležavaju Dan nezavisnosti, i time je poslata direktna politička poruka Americi. To je bila veoma pažljivo osmišljena koreografija i način da Iran pokaže da nije slomljen - naveo je Jakšić.
Kult šehida jedna od najvažnijih poruka Irana
Posebnu pažnju privukle su crvene zastave osvete, ali i simbolika šehida - mučenika koji su poginuli za veru i političke ciljeve. Upravo taj koncept, smatra Jakšić, predstavlja jednu od najvažnijih karakteristika šiitske političke kulture.
- Kult mučeništva je nešto što je izuzetno razvijeno kod šiita. Oni smatraju da je žrtva za veru i ideale najveća vrednost. Čak se govori da je Hamnej znao da postoji mogućnost napada, ali da nije želeo da se skloni, jer je u njihovom sistemu mišljenja sudbina šehida nešto što donosi veliki istorijski značaj - rekao je on.
Kako je dodao, Hamnej je nakon smrti dobio status koji imaju najvažnije figure iranske revolucije.
- On je sada u rangu ajatolaha Homeinija, arhitekte islamske revolucije, i generala Kasema Sulejmanija, koga je Tramp naredio da bude ubijen. Taj status velikog mučenika ima ogromnu težinu u iranskom društvu. To je nešto što svi koji vode politiku prema Iranu moraju da razumeju - istakao je Jakšić.
Prema njegovim rečima, spremnost na žrtvu predstavlja način na koji Iran pokušava da nadoknadi tehnološku i vojnu nadmoć svojih protivnika.
- Oni nemaju najmodernije oružje koje imaju Amerikanci i Izraelci, ali imaju društvo koje je spremno na žrtvu. To je njihova vrsta oružja i nešto što se pokazalo i tokom rata sa Irakom, ali i u mnogim drugim krizama - rekao je Jakšić.
Milioni ljudi na ulicama poslali poruku Vašingtonu
Procene broja ljudi koji su pratili procesiju kretale su se između 12 i 20 miliona. Teheran je želeo da pokaže da je Islamska republika i dalje stabilna uprkos ratnim udarima i gubicima u vrhu vlasti.
Jakšić smatra da je reakcija stanovništva pokazala da su spoljašnji pritisci često imali suprotan efekat.
- Jedan od promašaja američko-izraelske politike bio je što su računali da će udar na Iran dovesti do rušenja režima. Međutim, dogodilo se nešto drugo. Kada je jedna zemlja bombardovana i kada postoji osećaj spoljne ugroženosti, dolazi do homogenizacije stanovništva - rekao je on.
Kako je objasnio, čak i deo građana koji je ranije bio nezadovoljan ekonomskom situacijom i načinom upravljanja državom, u trenutku spoljnog pritiska stao je uz zemlju.
- Postoje ljudi koji su nezadovoljni teokratijom, ekonomijom, korupcijom i radom institucija, ali kada postoji osećaj da je država napadnuta, onda se menja raspoloženje. To je fenomen koji se često pojavljuje u međunarodnim krizama - naveo je Jakšić.
Novi vrhovni vođa bez javnog pojavljivanja
Jedno od najvećih pitanja nakon Hamnejeve smrti jeste budućnost iranskog sistema i uloga njegovog naslednika Mojtabe Hamneja.
On se tokom šest dana ceremonije nije pojavio u javnosti, što je otvorilo brojna pitanja o njegovom položaju i bezbednosti. Jakšić smatra da je njegov izbor rezultat unutrašnjeg političkog dogovora.
- Mojtaba Hamnej je bio kandidat revolucionarne garde, tvrdog krila iranske politike. Ta garda ne kontroliše samo bezbednosni aparat, već ima veliki uticaj na ekonomiju i politički život. Ona je uspela da nametne svog kandidata i time dodatno ojača svoju poziciju - rekao je Jakšić.
Ipak, kako je ocenio, pitanje njegovog autoriteta tek će biti otvoreno.
- Vrhovni vođa mora da ima i verski autoritet i političku sposobnost. Mojtaba je poznat kao čovek iz senke, kao neko ko je vodio kancelariju svog oca, ali nije imao ulogu velikog verskog autoriteta. Zbog toga će mnogi šiitski učenjaci postaviti pitanje njegovog legitimiteta - rekao je on.
Borba dva krila unutar Irana nije završena
Iako Iran spolja pokušava da pokaže jedinstvo, Jakšić smatra da unutar zemlje postoje ozbiljne podele između tvrdog i umerenijeg krila.
- Mi često Iran posmatramo kao monolitnu državu pod kontrolom teokratije, ali to nije tako. Postoji borba između različitih centara moći. Revolucionarna garda želi nastavak čvrste politike, dok postoje i oni koji smatraju da je potrebno drugačije otvaranje prema svetu - rekao je Jakšić.
Prema njegovim rečima, upravo će ta unutrašnja borba biti jedan od ključnih faktora budućnosti Irana.
- Pitanje je koliko dugo jedan sistem može da funkcioniše ako nema dovoljno širok politički konsenzus. Novi vrhovni vođa će morati da pokaže da nije samo nečiji izbor, već da poseduje sopstveni autoritet - zaključio je Boško Jakšić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
