PAKAO U EVROPI ODNOSI HILJADE ŽIVOTA! Objavljene jezive brojke: Već više od 5.000 mrtvih, a broj žrtava raste
Nemačka je od početka godine zabeležila procenjenih 5.120 smrtnih slučajeva povezanih sa ekstremnim vrućinama, od kojih se većina dogodila krajem juna, kada su prosečne sedmične temperature znatno premašile 20 stepeni Celzijusa, saopštio je u četvrtak Institut Robert Koh (RKI).
Prema nedeljnom izveštaju RKI, oko 4.270 preminulih bilo je starije od 75 godina. Više je umrlo žena nego muškaraca, uglavnom zato što žene čine veći udeo u najstarijoj populaciji.
Podaci iz Nemačke dopunjuju zabrinjavajuću sliku širom Evrope. Klimatska služba Evropske unije Kopernikus saopštila je da je zapadna Evropa zabeležila najtopliji jun otkako se vodi evidencija, sa prosečnom temperaturom od 20,74 stepena Celzijusa.
Nacionalne vlasti prijavile su više od 4.700 prekomernih smrtnih slučajeva tokom toplotnog talasa od 20. do 28. juna u Francuskoj, Belgiji, Španiji i Holandiji.
Prema podacima RKI, najveći broj smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinama u Nemačkoj tokom poslednje decenije zabeležen je 2018. i 2019. godine, kada je umrlo 8.400, odnosno 6.900 ljudi.
Raste pritisak na vladu
Tokom vikenda, 27. i 28. juna, kada je toplotni talas bio na vrhuncu, u zapadnom nemačkom gradu Kelnu preminulo je 120 ljudi, što je četiri puta više od uobičajenog broja, izjavila je liderka nemačkih Zelenih Katarina Droege tokom rasprave u parlamentu.
Droege je optužila kancelara Fridriha Merca da se do sada nije oglasio povodom toplotnog talasa, uprkos rastu broja žrtava i naporima hitnih službi, kao i da njegova vlada ublažava zakone o zaštiti klime.
Zeleni su oštro kritikovali nacrt budžeta za 2027. godinu, posebno zbog toga što se milijarde evra preusmeravaju iz fondova namenjenih zaštiti klime kako bi se popunile budžetske rupe.
Prema nacrtu budžeta, planirana smanjenja sredstava iz Fonda za klimu i transformaciju (KTF) još nisu precizno definisana.
Nemačka je u martu predstavila plan kojim želi da ispuni klimatske ciljeve do 2030. godine i smanji zavisnost od nestabilnog uvoza fosilnih goriva. U tu svrhu izdvojeno je osam milijardi evra za mere poput proširenja kapaciteta vetroelektrana i podsticanja prodaje električnih vozila.
Najveća evropska ekonomija planira da do 2030. godine smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 65 odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine, kao i da do 2045. postane klimatski neutralna. Međutim, do sada je ostvareno smanjenje od oko 48 odsto, a stručnjaci upozoravaju da postojeće mere nisu dovoljne.
· Reaguj