"MOGLI BI DA NAS NAPADNU BEZ UPOZORENJA!" Izrael u strahu od Trampove odluke: Turska bi mogla da zaobiđe američke zabrane za F-35

Iako su Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija odustali od interesovanja za avione F-35 nakon što je američko zakonodavstvo nametnulo ograničenja za njihovu upotrebu, izraelski odbrambeni zvaničnici strahuju da Turska možda neće biti pogođena na isti način.

Dok su te dve zemlje možda odustale upravo zbog tehničkih ograničenja, Jerusalem Post saznaje da izraelski odbrambeni zvaničnici strahuju da bi vojno-tehnološke sposobnosti Turske i njeno veliko iskustvo u oblasti avijacije mogli da joj omoguće da ih prevaziđe.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu do sada je protivljenje mogućoj nabavci aviona F-35 od strane Turske obrazlagao opštim tvrdnjama da bi takav potez poremetio ravnotežu snaga u regionu.

Međutim, izraelski odbrambeni zvaničnici i drugi stručnjaci iznose mnogo konkretnije razloge za zabrinutost.

Prodaja aviona F-35 mogla bi da ograniči sposobnost Izraela za preventivne udare

Turska do sada nije preduzimala direktne vojne akcije protiv Izraela i takav scenario i dalje nije verovatan. Ipak, dobro je poznato da nijedna država do sada nije uspešno otkrila avion F-35.

Ukoliko bi Ankara odlučila da napadne Izrael, teoretski bi to mogla da učini bez prethodnog upozorenja i bez jasne mogućnosti izraelske odbrane da odgovori, uključujući i u slučaju napada na strateške političke ili vojne ciljeve. Prema ranijim izveštajima, isto bi važilo i za bilo koju drugu državu koja raspolaže tim avionima.

U još ozbiljnijem scenariju, Turska bi mogla da omogući Siriji, pa čak i Iranu, da prati avione F-35. To bi moglo da okonča ili ozbiljno ograniči sposobnost Izraela da izvodi preventivne napade na rastuće pretnje, poput balističkih raketa ili nuklearnog oružja.

Mogućnost saradnje sa Iranom deluje manje verovatno, pošto Ankara i Teheran često imaju suprotstavljene interese. Ipak, ona nije potpuno isključena ukoliko Turska zaključi da je Izrael stekao preveliku vazdušnu nadmoć u regionu.

Deljenje takvih sposobnosti sa Sirijom deluje realnije, imajući u vidu da je Turska pomogla dolasku novog sirijskog lidera Ahmeda el Šare na vlast krajem 2024. godine.

Postavlja se pitanje šta, ukoliko išta, sprečava Trampa da odobri prodaju aviona F-35 Turskoj.

Protivljenje Izraela, Grčke i Kipra nije beznačajno, ali samo po sebi gotovo sigurno ne bi bilo dovoljno da zaustavi takav posao.

Ipak, postoji ozbiljna zakonska prepreka.

Američko zakonodavstvo zabranjuje vladi prodaju aviona F-35 državama koje koriste ruske sisteme protivvazdušne odbrane, poput turskih sistema S-400.

Cilj te zabrane jeste da se spreči mogućnost da ruski sistemi iz neposredne blizine proučavaju način na koji mogu da otkriju i savladaju F-35.

Drugim rečima, ukoliko bi Turska mogla istovremeno da koristi sopstvene avione F-35 i da pomoću ruskih sistema S-400 uči kako da ih prati, Ankara bi te podatke mogla da podeli ne samo sa regionalnim akterima, čime bi ugrozila Izrael, već i sa Rusijom, što bi moglo da oslabi sposobnost Sjedinjenih Država da projektuju vojnu moć.

Do sada se pretpostavljalo da sistem S-400 može da obori američke avione F-15 i F-16, ali ne i F-35. To bi moglo da se promeni ukoliko bi Turska raspolagala i jednim i drugim sistemom.

Izrael strahuje da bi Ankara mogla da iskoristi zakonsku rupu

Izraelski odbrambeni zvaničnici strahuju da bi Turska mogla da zaobiđe američke zakone tako što bi sisteme S-400 smestila u skladišta i tvrdila da više nisu operativni.

Takvo objašnjenje možda ne bi u potpunosti ubedilo američki Kongres, ali bi Trampu moglo da omogući da progura sporazum, pozivajući se na zakonsku rupu i formalno tvrdeći da postojeći propisi nisu prekršeni.

Jedno od glavnih pitanja koje sada postavljaju izraelski odbrambeni zvaničnici jeste koliko snažno Kongres može da se suprotstavi Trampu u pitanju nacionalne bezbednosti, koje uglavnom spada u predsednikova ovlašćenja i njegovu dominantnu ulogu u spoljnoj politici.

To je posebno važno jer je reč o zakonodavstvu koje je sam Tramp progurao tokom svog prvog mandata, pod drugačijim okolnostima, ali prema kojem sada ima znatno negativniji stav.

Turska bi, osim toga, mogla da pošalje sisteme protivvazdušne odbrane S-400 u Siriju.

Za Izrael bi to mogao da bude najgori mogući spoj okolnosti, jer Turska tehnički ne bi kršila američki zakon, dok bi Sirija mogla da prati avione F-35. Time bi bila ugrožena sloboda delovanja izraelske avijacije nad Sirijom, a Damask bi prikupljene podatke mogao da prosleđuje Ankari.

Drugi mogući scenario jeste da Rusija u potpunosti preuzme sisteme S-400 nazad. To bi privremeno ublažilo problem, ali bi sistemi kasnije mogli ponovo da budu vraćeni Turskoj, dok Ankara ne bi nužno mogla da bude primorana da vrati avione F-35.

Upravo to delimično zabrinjava izraelske odbrambene zvaničnike. Kada bi avioni jednom bili predati Turskoj, nepredvidiv razvoj događaja u budućnosti mogao bi da dovede do posledica koje se trenutno ne mogu predvideti.

To su najekstremniji mogući scenariji.

Postoje, međutim, i manje dramatični načini posmatranja ovog pitanja.

Pojedini odbrambeni zvaničnici analiziraju ga sa manje katastrofičnog stanovišta.

Njihovo polazno pitanje glasi: Zašto je Turska važna i šta bi u budućnosti moglo da je pretvori u pretnju?

Oni ukazuju da na Bliskom istoku tradicionalno postoji opšti sukob oko ravnoteže snaga između arapskih i nearapskih država.

Od 7. oktobra Izrael je znatno oslabio šiitsku osovinu, pa se sada postavlja pitanje ko bi mogao da zauzme nekadašnju poziciju tog bloka.

Prema procenama tih zvaničnika, postoje tri države koje imaju i sposobnosti i motivaciju da popune nastali vakuum: Egipat, Saudijska Arabija i Turska.

Bez donošenja preuranjenih zaključaka, oni preporučuju da američki zvaničnici razmotre kako bi Turska mogla da izgleda u širem strateškom smislu na duži rok, umesto da se usredsrede samo na trenutnu finansijsku vrednost vojnih sporazuma.

Za Sjedinjene Države takvo razmišljanje nije jednostavno, jer je Turska istorijski članica NATO-a i Vašington je, bez obzira na političke razlike između republikanaca i demokrata, uglavnom ne posmatra kao pretnju.

Ipak, ovi zvaničnici naglašavaju da ne bi bilo potrebno mnogo da Turska počne da predstavlja pretnju Izraelu u Siriji, a potencijalno i u Gazi.

To znači da bi isporuka aviona F-35 Ankari mogla da utiče na čitav niz budućih procena svaki put kada bi došlo do izraelsko-turskog spora oko naizgled manjeg pitanja u Siriji ili Gazi.

Izrael traži pristup programu F-47 kao protivtežu Turskoj

Već dugo se izveštava da Sjedinjene Države nikada nisu dozvolile Izraelu pristup programu borbenih aviona F-22, kao i da su Jerusalim isključile iz najnovijeg programa borbenog aviona šeste generacije F-47.

Očekuje se da bi F-47 mogao da bude testiran 2028. godine, dok bi punu operativnu sposobnost mogao da dostigne do 2030.

Ukoliko bi Sjedinjene Države dozvolile Izraelu da se uključi u program F-47, to bi moglo značajno da ublaži zabrinutost zbog eventualne prodaje aviona F-35 Turskoj.

Međutim, Jerusalem Post saznaje da izraelski izvori nisu naročito optimistični da će se to dogoditi, iako su razgovori o mogućoj prodaji F-35 Turskoj dostigli kritičnu tačku.

(Kurir.rs/Jerusalem post/Priredio i preveo: A.V.)