PUTINU HITNO TREBA NOVAC I TO IZ DŽEPA PENZIONERA? Zakon naciljao privatne fondove, pominje se 1.700 milijardi dolara koje treba "MOBILISATI" s bankovnih računa

Energetska kriza već razara rusku ekonomiju, a uskoro bi mogla da izbije i bankarska kriza, pošto "planina" dugova opterećuje potrošače i preduzeća.

Međutim, zajmodavci su sada postali ranjivi usred rastuće zaduženosti i pogoršanja stanja oko kredita, dok se potrošači suočavaju sa visokom inflacijom.

Junski izveštaj, koji je pripremljen dok Evropska unija sprema još jednu rundu sankcija Rusiji, procenjuje da deset odsto korporativnih kredita možda neće biti vraćeno, što je znatno više nego 2024. godine, dok 15 odsto kredita stanovništva u nekim od vodećih banaka može biti nenaplativo.

Pola miliona Rusa proglasilo bankrot

Pored toga, broj Rusa koji su prošle godine proglasili bankrot skočio je za skoro trećinu na više od 500.000 ljudi.

Navodi se da državni kreditni programi, restrukturiranje kredita i vladina pomoć prikrivaju koliko su uslovi loši.

- Situacija stvara iluziju dinamične ekonomije koja u stvarnosti krije eksplozivnu situaciju koju bi ekonomski šok, poput ambicioznog (EU) paketa sankcija protiv banaka... mogao da pokrene - navodi se u izveštaju koji je preneo Rojters.

Pogoršanje stanja ruskog finansijskog sektora odraz je u ogledalu učinka Kremlja na bojnom polju.

Nove ukrajinske taktike ratovanja i napadi dronovima zaustavili su napredovanje Rusije na frontu, povećali broj žrtava iznad stope zamene ljudstva i desetkovali naftnu infrastrukturu zemlje.

Šteta na ruskim rafinerijama uzrokovala je ozbiljnu nestašicu goriva širom zemalja.

U međuvremenu, niže cene nafte i ukrajinski napadi na izvoz smanjili su energetske prihode Kremlja.

Kao rezultat toga, deficit ruskog saveznog budžeta porastao je na šest biliona rubalja (83 milijarde dolara) do kraja maja ove godine, što je više nego dvostruko u odnosu na nivo iz 2025. godine, premašivši 3,8 biliona rubalja koliko je projektovano za celu ovu godinu.

Vlada je povlačila rezerve iz državnog investicionog fonda kako bi zatvorila rupe, ali taj bunar je skoro presušio.

Sa malo drugih izvora koje može da iskoristi za pokrivanje troškova rata u Ukrajini, Kremlj bi mogao da usmeri pogled na štednju običnog naroda.

Navodi se da Ministarstvo finansija Rusije priprema zakon koji bi mu mogao da omogući pristup ka 40 milijardi dolara penzijske štednje koja se čuva u privatnim fondovima.

Uz to, lider ruske Komunističke partije nedavno je u parlamentu izjavio da 130 biliona rubalja (oko 1,7 biliona dolara) koje se nalaze na bankovnim računima treba "mobilisati" kako bi se rešili ekonomski i budžetski problemi zemlje.

Takve priče izazvale su paniku u ruskoj poslovnoj zajednici, koja se već bori sa previsokim kamatnim stopama i ekspanzivnim zapadnim sankcijama.

- Vlada bi mogla da pokuša da uzme novac na bilo koji način. Svi razmišljaju o tome kako da izvuku svoj novac i odu - rekao je neimenovani poslovni čovek iz Moskve za Vašington post.

Upozorenja u vezi sa ruskim finansijama stižu već  mesecima.

Prošlog juna, ruske banke su uputile upozorenja na potencijalnu dužničku krizu, jer su visoke kamatne stope opteretile sposobnost primalaca zajmova da otplate kredite.

Istog meseca je šef Ruskog saveza industrijalaca i preduzetnika upozorioda se mnoge kompanije nalaze u "situaciji da uskoro neće moći da izvršavaju finansijske obaveza“.

Centar za makroekonomsku analizu i kratkoročno prognoziranje, ruski državni tink-tenk, objavio je u decembru da bi ta zemlja mogla da se suoči sa bankarskom krizom do oktobra ove godine ako se problemi sa kreditima pogoršaju i deponenti povuku svoja sredstva.

Finansijska kriza već ovog leta?

Navodi se da su ranije ove godine ruski zvaničnici poručili Putinu da bi finansijska kriza mogla da se desi već ovog leta usred rastuće inflacije.

Ruska statistika pokazuje da je vrednost nenaplaćenih komercijalnih računa dostigla 109 milijardi dolara u januaru.

U maju su izvori kazali ruskom listu Izvestija da je skoro 25 odsto tržišta obveznica sada u opasnosti od neizvršenja obaveza, jer preduzeća koja su se zaduživala po niskim kamatnim stopama moraju da se refinansiraju po mnogo višim.

Obim duga koji treba da se refinansira ove godine je skoro dvostruko veći nego prošle godine, što predstavlja dodatni pritisak na novčane tokove i povećava konkurenciju u naporima za postizanje likvidnosti.

(Kurir.rs/Fortune/Reuters/The Washington Post/Preveo i priredio: N. V.)