KAKO ME JE "ČUVALA" TRAMPOVA NACIONALNA GARDA: Kurir u Vašingtonu otkrio SRPSKU TROBOJKU u čuvenoj zgradi i neočekivanu vezu prestonice SAD sa Turskom (FOTO)

Krajem juna i početkom jula imao sam čast da uz podršku američke ambasade u Srbiji i Stejt departmenta boravim u Sjedinjenim Američkim Državama uoči obeležavanja 250. godišnjice osnivanja najmoćnije zemlje sveta.

DOLAZAK U AMERIKU

Kada čovek prvi put preleti Atlantik i stigne u Ameriku, bilo bi valjda logično da krene da "upija" sve što se dešava oko njega čim stane na tlo vašingtonskog međunarodnog aerodroma "Dales".

Sparina koja nas je dočekala po izlasku iz zgrade aerodroma nije se mnogo razlikovala od beogradske žege kojoj smo pobegli 16 sati pre toga preko Frankfurta.

Vožnja do grada delovala je neobično obično sve dok nam Raul, iz kombi službe koja je angažovana za nas, nije istovario kofere ispred hotela u čuvenom kvartu Džordžtaun na severozapadu Vašingtona.

Osvrnuo sam se i video sam da sam tu, u glavnom gradu Amerike.

Naš vodič Dajana rešila je da nas izleči od džetlega tako što će nas odvesti odmah u prvi obilazak, dok je u Srbiji već bilo vreme za spavanje.

Nekoliko ulica od hotela seli smo u mali autobus koji vozi turiste do Kenedi centra, impozantne kulturne institucije na obali reke Potomak čiji je prvi sused luksuzni stambeni kompleks Votergejt, po kojem je ime dobila afera zbog koje je u avgustu 1974. ostavku podneo američki predsednik Ričard Nikson.

"Živo spomen-zdanje", otvoreno 1971. u čast ubijenog Niksonovog prethodnika Džona F. Kenedija, bilo je poslednjih meseci česta tema u medijima zbog odluke predsednika Donalda Trampa da doda svoje ime u naziv centra, a odlukom federalnog suda slova imena aktuelnog šefa Bele kuće uklonjena su sa fasade zgrade u danima pre našeg dolaska.

SRPSKA ZASTAVA U KENEDI CENTRU

U Dvorani nacija Kenedi centra, u kojoj su okačene zastave svih zemalja sa kojima SAD imaju diplomatske odnose, pronašao sam srpsku trobojku, postavljenu između nacionalnih barjaka Senegala i Sijera Leonea.

Za ovako grandiozno zdanje čini mi se da je bilo baš malo posetilaca za subotu popodne, ali možda se jednostavno nismo tu našli u vreme održavanja neke velike pozorišne ili baletske predstave, koncerta ili umetničkog performansa.

Naredni dan započeli smo turom po najpoznatijoj vašingtonskoj turističkoj atrakciji - National Mall, termin koji bi na srpskom jeziku mogao da se prevede kao pejzažno uređeni park ili ogromno šetalište.

Ovaj kompleks od nacionalnog značaja obuhvata zgrade Kapitola na istoku, spomen-zdanja nekadašnjim predsednicima Abrahamu Linkolnu i Tomasu Džefersonu na zapadnom i južnom kraju i brojne muzeje "Smitsonijan institucije" i federalne objekte na njegovim obodima.

Nasuprot spomen-zdanja Linkolnu, koje smo prvo obišli u kišno nedeljno prepodne, nalazi se plitki bazen u kojem se sa drugog kraja ogleda 169 metara visoki obelisk podignut kao spomenik Džordžu Vašingtonu, prvom predsedniku SAD.

NACIONALNA GARDA U VAŠINGTONU

Kao i drugim delovima Vašingtona i ispred spomen-zdanja Linkolnu bilo je primetno prisustvo pripadnika Nacionalne garde, koje je Tramp predsedničkim dekretom rasporedio u prestonici prošle godine zbog kriminala sa kojim lokalne vlasti nisu bile u stanju da se izbore.

Iako je odluka o dolasku federalnih snaga bezbednosti, koje su prvi put u istoriji SAD preuzele ovlašćenja vašingtonske policije, viđena kao kontroverzna, mogu da na osnovu ličnog iskustva kažem da prisustvo gardista uliva sigurnost.

Predstavio sam se kao novinar iz Srbije i zamolio za selfi troje njih, a jedan od gardista prvo je odbio da se slika iako su njegove kolege pristale, da bi se potom predomislio.

- Plaši se da će fotografija doći do Bele kuće - kazao je uz osmeh drugi gardista.

Pošto smo obišli spomen-zdanje Džefersonu, jednom od osnivača SAD i glavnom autoru Deklaracije o nezavisnosti od britanske krune, koje je kao i Linkolnovo poput antičkog hrama, došli smo do potpuno drugačijeg prizora na otvorenom prostoru.

Spomen-zdanje Martinu Luteru Kingu otvoreno je 2011. godine u vreme prvog mandata Baraka Obame, prvog predsednika SAD afroameričkog porekla.

Kip viši od devet metara, podignutu čast borca za ljudska prava, nosi naziv "Kamen nade" i prikazuje Kinga isklesanog iz granitne stene inače nabavljene u kineskoj pokrajini Fudžijan, a autor dela je takođe iz te zemlje.

Na putu prema Kapitolu prošli smo pored novog spomen-zdanja koje je u završnoj fazi zgradnje, a posvećeno je američkim vojnicima koji su početkom 90-ih godina prošlog veka učestvovali u operacijama "Pustinjska oluja" i "Pustinjski štit".

BELA KUĆA

Kiša nam je išla na ruku pošto ni ispred zgrade Kongresa ni one Vrhovnog suda SAD nije bilo mnogo turista, ali loše vreme nije umanjilo gužvu kraj ograde Bele kuće, zapravo najnovijeg prstena zaštite rezidencije američkog predsednika koji je postavljen nakon poslednje pucnjave u tom delu Vašingtona.

Nakon presvlačenja u suvu odeću u hotelu, popodne smo posetili Maunt Vernon, kuću i imanje Džordža Vašingtona i plantažu koju je prvi predsednik SAD posedovao na obali reke Potomak u Virdžiniji, na oko 25 kilometara južno od američke prestonice.

Imanje je od 1799. i Vašingtonove smrti propadalo decenijama, da bi ga 1860. godine otkupilo, obnovilo i za javnost kao muzej otvorilo Udruženje dama "Maunt Vernon" koje i sada upravlja njime, ali se nalazi i pod federalnom zaštitom kao istorijski spomenik.

Vrućina se vratila u Vašington tokom preostala dva dana našeg boravka u glavnom gradu Amerike tokom kojih smo se susreli s organizatorima našeg programa, uključujući Melisu Dilber iz Kancelarije za međunarodne posetioce Stejt departmenta.

Takođe smo i razgovarali i sa Akramom Elijasom, prvim čovekom konsultantske firme "Kapital komjunikejšens grup", suvlasnicima kompanije "Helios AI" i posetili uticajnu "Heritidž fondaciju", a obišli smo i Nacionalni muzej vazduhoplovstva i istraživanja svemira i Kongresnu biblioteku, o čemu ću pisati posebno.

Imali smo dovoljno vremena i za istraživanje Vašingtona, grada u kojem je praktično nemoguće da se čovek izgubi čak i kada nema signal na mobilnom telefonu ni internet.

NEMOGUĆE IZGUBITI SE U VAŠINGTONU

Ulice su označene brojevima i slovima, osim u slučaju avenija nazvanih po saveznim državama, pa je, ako se nađete u 22. ulici, vrlo lako doći do 14. prateći samo smer smanjivanja brojeva, baš kao što je lako da od ulice M dođete do ulice K i planiranog odredišta.

U jednoj od avenija, koja nosi ime savezne države Pensilvanija, nalazi se sedište Federalnog istražnog biroa (FBI) u zgradi nazvanoj po njegovom prvom direktoru Džej Edgaru Huveru.

Nedaleko odatle je i superluksuzni hotel "Voldorf Astorija", koji je do 2022. pripadao konzorcijumu predvođenom Trampovom kompanijom i nosio njegovo ime, a pre toga više od veka funkcionisao kao glavna zgrada pošte u Vašingtonu.

Pošto ljudi zaposleni u sektoru usluga, poput konobara i spremačica u hotelima, imaju fiksnu zaradu koja nije velika i zavise od napojnica, preporučljivo je ostaviti bakšiš, pa sam baš kao i tokom letovanja u Turskoj i u Vašingtonu "nagrađivao" čišćenje sobe, samo ne lirama, već dolarom ostavljenim na krevetu.

(Kurir.rs/Nemanja Vlačo)