FRANCUSKA STAJE NA PUT ONLYFANS-U: Stručnjaci upozoravaju: Brza zarada vodi u ucene, trgovinu ljudima i uništen život
Dok jedni smatraju da je reč o neophodnoj zaštiti mladih od zloupotreba, drugi upozoravaju da je granica između slobodnog izbora i eksploatacije danas tanja nego ikada. Upravo zbog toga postavlja se pitanje da li bi ovakav model mogao da zaživi i u drugim državama, uključujući Srbiju, gde je poslednjih godina objavljivanje eksplicitnog sadržaja putem pretplatničkih platformi postalo sve češći način zarade.
O ovoj temi u emisiji "Redakcija" govorile su Isidora Milosavljević iz DB-a centra, Snežana Repac psiholog, i Maša Kostić novinarka Kurira, koje su upozorile da se iza priče o brzoj zaradi često kriju ozbiljne psihološke posledice, rizik od ucena, seksualne eksploatacije i trgovine ljudima.
"San o brzoj zaradi lako preraste u zavisnost"
Isidora Milosavljević istakla je da mladi vrlo često u ovakve platforme ulaze verujući da će lako i brzo doći do velikog novca, ne razmišljajući o posledicama.
- Ono što, nažalost, postaje velika motivacija mladim ljudima jeste san o brzoj i lakoj zaradi. Naviknu se na novac koji dolazi bez mnogo truda, a onda se naviknu i na određeni standard života. To postaje jedna vrsta zavisnosti i veoma je teško izaći iz tog začaranog kruga. Međutim, zaboravljaju na posledice po mentalno i fizičko zdravlje, ali i na činjenicu da vrlo često kasnije postaju žrtve ucena i pritisaka da nastave da snimaju sadržaj protiv svoje volje - upozorila je ona.
Dodaje da mnogi ne shvataju da seksualna eksploatacija često nije stvar slobodnog izbora.
- Nekada je u pitanju osveta bivšeg partnera koji poseduje eksplicitne fotografije ili snimke, a nekada govorimo o trgovini ljudima. Mladim devojkama i momcima obećava se posao, a onda budu zatočeni i primorani na ovakav vid eksploatacije. Trgovina ljudima i dalje je jedna od najprofitabilnijih kriminalnih grana upravo zato što mnogi nisu dovoljno edukovani kako izgleda i kako neko može postati žrtva - rekla je Milosavljević.
Veštačka inteligencija otvorila novu opasnost: "Dovoljna je jedna fotografija"
Posebnu zabrinutost, kako kaže Milosavljević, izaziva razvoj veštačke inteligencije, koja je otvorila potpuno novu dimenziju zloupotreba.
- Danas je nekada dovoljna samo jedna fotografija da se napravi potpuno lažni eksplicitni sadržaj. Zato je savet da profili budu privatni, da se pažljivo bira šta se objavljuje, ali i da roditelji izbegavaju postavljanje fotografija dece na društvene mreže. Tokom leta posebno treba voditi računa sa fotografijama dece u kupaćim kostimima, jer i one mogu biti zloupotrebljene bez znanja roditelja - upozorila je.
Mladi vide luksuz i pitaju se zašto bi radili za prosečnu platu
Ekspanzija OnlyFans-a poslednjih godina zahvatila je i Balkan. Na društvenim mrežama svakodnevno se prikazuje život ispunjen luksuznim automobilima, egzotičnim putovanjima, skupocenom garderobom i nekretninama, zbog čega mnogi mladi stiču utisak da je upravo ovakav način zarade najbrži put do uspeha.
Psiholog Snežana Repac smatra da upravo takva slika utiče na promenu sistema vrednosti.
- Mladi se svakodnevno suočavaju sa ultra perfekcionizmom na društvenim mrežama. Kada vide vršnjake koji žive u luksuzu, prirodno se pitaju da li je njihov rad dovoljno vrednovan. Tada dolazi do opredeljivanja za poslove koji obećavaju veliku zaradu, ali se ne razmišlja koliko su oni rizični. Ne shvata se koliko to može biti opasno po psihu, niti koliko lako takve osobe mogu postati žrtve ucena. To može biti put ka prostituciji i drugim oblicima eksploatacije - upozorila je Repac.
Ona naglašava da su mladi posebno ranjivi.
- Mladi ljudi su izuzetno osetljivi na spoljne uticaje. Dovoljno je da se iskoristi trenutak njihove slabosti, da im se ponudi nešto što izgleda primamljivo i oni u impulsu mogu pristati na stvari koje će kasnije skupo platiti. Upravo zbog toga moramo da dopremo do njih pre nego što donesu takve odluke - istakla je psiholog.
AI menja pravila igre: "Ako može da me napravi golom, zašto onda ne bih zaradila?"
Novinarka Kurira Maša Kostić ukazala je na još jedan problem koji je donela veštačka inteligencija.
- Danas mnogi razmišljaju ovako - ako neko može da napravi moju eksplicitnu fotografiju pomoću veštačke inteligencije, zašto onda ja ne bih zaista napravila takav sadržaj, uzela novac i kasnije rekla da je sve AI? To pokazuje koliko se promenio način razmišljanja i koliko su granice postale zamagljene - rekla je Kostić.
Govoreći o sve otvorenijem promovisanju ovakvog sadržaja, podsetila je i na slučajeve javnih ličnosti koje više ne kriju da zarađuju prodajom eksplicitnog sadržaja, ali i na primere u kojima se od pratilaca otvoreno traži novac u zamenu za provokativne fotografije.
- Mislim da je sramota, kao društvena kategorija, gotovo nestala. Sve se svodi na instant novac i instant slavu, dok se o posledicama razmišlja tek kada one dođu. Danas je najvažnije zaraditi odmah, a o tome šta će biti za godinu ili dve gotovo niko ne razmišlja - ocenila je ona.
Slučaj A.A. otvorio pitanje odgovornosti roditelja
Tokom emisije pokrenuta je i tema izjave Aleksandra S. osnivača pop-folk i pop-rok benda "Amadeus bend" , koji je javno govorio o navodnom profilu svoje ćerke na platformi za odrasle i odgovornost prebacio na njenu majku.
Snežana Repac smatra da odgovornost nije moguće svesti na jednog roditelja.
- Veoma često se dešava da se deca instrumentalizuju u sukobima roditelja. Međutim, ne možemo automatski reći da je jedan roditelj odgovoran za odluke punoletnog deteta. Mnogo je važnije zapitati se zbog čega se mlada osoba uopšte izlaže tolikoj javnoj eksponiranosti i šta pokušava time da postigne. Nekada je to bunt, nekada odgovor na porodične konflikte, a nekada pokušaj da pronađe sopstveni identitet - objasnila je psiholog.
"To nisu neradnici, ali pitanje je zašto biraju baš tu industriju"
Maša Kostić istakla je da postoji i pogrešna predstava da kreatori eksplicitnog sadržaja ne rade ništa.
- Ljudi često misle da je dovoljno da se neko fotografiše i zaradi novac. Međutim, oni ulažu vreme, kreativnost i svakodnevno stvaraju sadržaj. To jesu kreatori sadržaja, samo u potpuno drugačijoj industriji. Zato pravo pitanje nije da li rade, već zašto su izabrali baš tu industriju. Odgovor je jednostavan - zato što je novac višestruko veći nego u mnogim drugim poslovima - rekla je Kostić.
"Problem nije samo ko pravi takav sadržaj, već ko ga traži traži"
Repac smatra da društvo ne sme da zanemari ni drugu stranu ovog fenomena.
- Treba da se zapitamo zašto neko želi da gleda takve sadržaje. Zašto ono što je nekada bilo predmet stida, danas postaje roba i marketinški proizvod? To govori o mentalnom zdravlju čitavog društva. Društvene mreže postale su svojevrsni mikroskop koji pokazuje šta se krije ispod površine. Ne treba samo osuđivati ljude, već pokušati da razumemo uzroke i pomognemo onima kojima je pomoć zaista potrebna - zaključila je psiholog.
Govoreći o francuskom zakonu, Repac ocenjuje da regulativa može biti važan korak, ali da sama po sebi neće rešiti problem.
- Takvi zakoni mogli su da budu doneti i ranije. Međutim, mnogo važnije pitanje jeste kakav sistem vrednosti ostavljamo novim generacijama. Ipak, verujem da tradicija, kultura i moral imaju mnogo dublje korene nego što se čini i da će se mnogi mladi ponovo vraćati tim vrednostima - poručila je ona.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
