TOTALNI PAKAO ZA RUSIJU! Ukrajina pokrenula akciju "MOLOČKA" u tajnosti, potpuno paralisan izvoz nafte

Tokom proteklih devet dana Ukrajina je pokrenula kontinuiranu kampanju napada dronovima na ruski pomorski saobraćaj u Azovskom moru, otvarajući novi front u nastojanju da „izoluje Krim“ i poremeti vojne logističke i izvozne rute Moskve.

Prvi pokazatelji, prema podacima o pomorskom saobraćaju i analizama stručnjaka, ukazuju da kampanja već utiče na ruski brodski promet u regionu.

Koje su mete?

Za razliku od ranije ukrajinske kampanje protiv ruske Crnomorske flote, koja je bila usmerena prvenstveno na ratne brodove, nova operacija cilja trgovačka plovila koja održavaju rusku pomorsku logistiku.

Prema Brovdiju, jedan od glavnih ciljeva su mali i srednji tankeri za pretovar nafte. Ova plovila, duga oko 140 metara i nosivosti oko 7.000 tona, prevoze naftu iz ruskih terminala kroz kanal Volga–Don i Azovsko more do velikih tankera koji čekaju u Crnom moru.

Pošto mnoge ruske luke nisu dovoljno duboke za velike tankere, nafta se najpre prebacuje na manje brodove, a zatim na veće koji je izvoze. Brovdi tvrdi da bi onesposobljavanje tih manjih tankera moglo praktično da zaustavi izvoz nafte ovom rutom, jer je za punjenje jednog velikog tankera potrebno između 12 i 15 manjih.

„Paraliza ruske flote tankera za pretovar praktično onemogućava izvoz 'crnog zlata' iz ruskih naftnih terminala preko kanala Volga–Don i Azovskog mora“, rekao je Brovdi.

Na meti su i teretni brodovi, trajekti i tegljači koji podržavaju rusku pomorsku mrežu. Tegljači su ključni za rad luka, manevrisanje velikim brodovima i pomoć oštećenim plovilima, dok trajekti i dalje prevoze vozila, robu i zalihe između okupiranog Krima i Rusije.

Zašto Azovsko more?

Azovsko more predstavlja važan pomorski koridor koji povezuje jug Rusije sa Crnim morem preko Kerčkog moreuza. Ono spaja ruske luke sa kanalom Volga–Don, koji dalje povezuje Kaspijski basen sa svetskim pomorskim rutama.

Ovaj plovni put koristi se za transport nafte, žita, čelika i druge robe na međunarodna tržišta, ali i kao važna ruta za snabdevanje ruskih vojnih snaga u okupiranim delovima južne Ukrajine, uključujući Krim.

Kampanja je već poremetila pomorski saobraćaj. Rojters je 10. jula objavio da je Rusija privremeno obustavila plovidbu kroz kanal Don–Azov nakon napada, čime je prekinut rad jednog od ključnih izvoznih pravaca. Analitičari procenjuju da oko četvrtine ruskog izvoza pšenice prolazi kroz Azovsko more pre ulaska u Crno more.

Šta Ukrajina želi da postigne?

Napadi su deo šire strategije Kijeva da izoluje okupirani Krim ometanjem vojne i civilne infrastrukture koja omogućava njegovo funkcionisanje.

Viši analitičar Ukrajinskog centra za bezbednost i saradnju Anton Zemljani rekao je da su napadi u Azovskom moru samo jedan deo šire kampanje protiv logističke mreže Krima. Ranije su oštećeni železnički i drumski trajekti, pogođena skladišta goriva, a sve češće su meta i trgovački brodovi usidreni ispred krimskih luka ili pre prolaska kroz Kerčki moreuz.

„Zbog toga je snabdevanje Krima gorivom postalo znatno teže, što utiče ne samo na ekonomiju već i na vojne operacije“, rekao je Zemljani za Kyiv Independent.

Međutim, cilj nije samo Krim. Zemljani ističe da napadi na trgovačke brodove u Azovskom moru treba da nanesu širu ekonomsku štetu Rusiji ometanjem jednog od njenih glavnih izvoznih koridora.

„Praktično napadamo ruske brodove u Azovskom moru, koje Rusija smatra svojim unutrašnjim morem nakon okupacije južne Ukrajine. To utiče i na obim ruskog izvoza i stvara dodatne ekonomske gubitke“, rekao je on.

Dodao je da je još rano procenjivati dugoročnu efikasnost operacije, ali smatra da bi nastavak napada mogao postepeno da smanji ruske pomorske kapacitete primoravajući oštećene brodove na dugotrajne popravke i smanjujući broj plovila koja mogu da saobraćaju Azovskim morem.

Da li kampanja daje rezultate?

Nezavisna potvrda svih efekata i dalje je otežana, ali dostupni podaci o pomorskom saobraćaju ukazuju da se ruske aktivnosti već menjaju.

Džordž Baros iz Instituta za proučavanje rata (ISW) analizirao je podatke sistema AIS, koji preko transpondera prati položaj trgovačkih brodova, i utvrdio značajan pad broja plovila u Azovskom moru.

Upoređujući podatke od 30. juna i 11. jula, Baros je uočio smanjenje od oko 55 odsto u broju brodova koji emituju svoju poziciju. Brodovi koji su ostali u saobraćaju uglavnom se kreću bliže lukama i obali, umesto preko otvorenog mora.

„Ne radi se samo o tome da manje brodova emituje AIS signal. Oni koji i dalje plove zadržavaju se u priobalnim zonama, blizu luka, umesto da izlaze na otvoreno more“, rekao je Baros.

On upozorava da AIS ima ograničenja, jer elektronsko ometanje može poremetiti signal, a posade mogu namerno isključiti transpondere kako bi izbegle otkrivanje, uprkos međunarodnim pravilima.

Međutim, Baros ističe da to ne pruža veliku zaštitu, jer se brodovi mogu otkriti i pomoću satelitskih radarskih sistema sa sintetičkom aperturom (SAR), uključujući komercijalne sisteme koje Ukrajina koristi.

„U moru veličine Azovskog nije teško pronaći brod čak i kada je AIS isključen“, rekao je on.

Dodao je da za sada nije primetio efikasne ruske protivmere, osim smanjenja obima pomorskog saobraćaja.

(Kurir.rs/The Kyiv Independent)