NAJVEĆA MISTERIJA ĆE KONAČNO BITI REŠENA?! Nakon 10 godina, iz dubine okeana detektovan signal od 6 sekundi (VIDEO)
Britanski naučnici sa Univerziteta u Kardifu saopštili su da su otkrili signal koji bi mogao da predstavlja novi trag u potrazi za letom MH370 kompanije Malezija erlajns, čiji nestanak već više od decenije ostaje jedna od najvećih misterija u istoriji avijacije.
Istraživački tim analizirao je podatke sa hidrofona, odnosno podvodnih mikrofona, i izdvojio signal u trajanju od šest sekundi koji je zabeležen približno u vreme kada se veruje da je avion pao u Indijski okean nakon što je ostao bez goriva.
Naučnici smatraju da bi dodatna testiranja mogla da pomognu u preciznijem određivanju mesta pada letelice.
Podsetimo, Boing 777 kompanije Malezija erlajns nestao je 8. marta 2014. godine tokom leta sa 239 putnika i članova posade. Uprkos višegodišnjim međunarodnim potragama, olupina aviona do danas nije pronađena.
Snažan udar mora biti zabeležen
Prema procenama istraživača, avion težak oko 200 tona verovatno je udario u površinu okeana brzinom od oko 200 metara u sekundi.
Takav udar oslobodio bi energiju uporedivu sa manjim zemljotresom, što bi, smatraju naučnici, trebalo da bude registrovano hidroakustičkim stanicama čak i na velikim udaljenostima.
U vreme nestanka MH370 bile su aktivne dve hidroakustičke stanice koje mogu da registruju takve događaje – jedna kod Kejp Levina u Zapadnoj Australiji, a druga na britanskoj teritoriji Dijego Garsija u Indijskom okeanu. Ove stanice deo su međunarodnog sistema za nadzor Sporazuma o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba.
Istraživači su u podacima sa stanice Kejp Levin identifikovali signal koji se vremenski poklapa sa mogućim padom aviona, dok isti signal nije registrovan na stanici Dijego Garsija.
"S obzirom na osetljivost hidrofona, malo je verovatno da velika letelica koja udari u površinu okeana ne bi ostavila vidljiv trag pritiska, posebno na obližnjim hidrofonima", rekao je istraživač dr Usama Kadri.
Tim smatra da bi dodatna istraživanja mogla da doprinesu rešavanju misterije, slično kao u slučaju argentinske podmornice ARA San Huan, koja je pronađena godinu dana nakon nestanka zahvaljujući analizi hidroakustičkih podataka.
Eksperiment bi mogao da reši misteriju
Naučnici predlažu izvođenje kontrolisanog eksperimenta kojim bi se simulirao udar u okean, a zatim uporedili dobijeni podaci sa signalima zabeleženim u vreme nestanka MH370.
"Kada bi se utvrdilo da su signali povezani, to bi značajno suzilo, gotovo precizno odredilo lokaciju letelice. S druge strane, ako se utvrdi da signali nisu povezani, to bi ukazivalo na potrebu da nadležni preispitaju vremenski okvir ili lokaciju utvrđenu dosadašnjim naporima službene potrage", rekao je on.
Veliku ulogu u dosadašnjoj istrazi imala je i britanska kompanija Inmarsat, koja je dve nedelje nakon nestanka otkrila da je satelitski sistem aviona nastavio da odgovara na automatske zahteve i nakon što je letelica nestala sa radara. Na osnovu tih podataka određena je oblast u kojoj je sprovedena višegodišnja potraga.
Tokom tri godine Australija, Sjedinjene Američke Države, Kina i Malezija pretražile su oko 46.000 kvadratnih milja morskog dna jugozapadno od Perta. Kasnije su pronađeni pojedini delovi olupine na ostrvu Reunion i duž obale Afrike, ali glavni deo aviona nije lociran. Ni privatna potraga kompanije Ocean Infinity 2018. godine nije dala rezultate.
"Nestanak MH370 motivisao je ovaj rad jer je pokrenuo pitanja o sposobnosti otkrivanja pada aviona u okeanu i potencijalnoj upotrebi hidroakustične tehnologije za pomoć u potrazi i spasavanju. Nažalost, nismo uspeli da pronađemo signal sa potrebnom sigurnošću da započnemo novu potragu za nestalim avionom. Međutim, ako nadležni budu poštovali preporuke, možemo proceniti relevantnost uočenih signala, koji bi potencijalno rasvetlili lokaciju MH370", zaključio je Kadri.
(Kurir.rs/BBC Science/Telegraph.co.uk/Preveo i priredio: A.V.)
