KINA TRAŽI NOVOG PUTINA U RUSIJI, SPREMA SE ZA SMENU VLASTI? Volstrit džurnal piše da je Si 2013. šefa Kremlja nazivao uzorom, sada se sve preokrenulo (FOTO)
Rat u Ukrajini koji traje više od četiri godine i međunarodna izolacija promenili su poziciju ruskog predsednika Vladimira Putina u odnosima sa Kinom.
Ruski predsednik sve češće nastupa kao strana koja traži ustupke, a ne ona koja postavlja uslove, dok se Peking postupno priprema za njegov mogući odlazak sa vlasti, piše Volstrit džurnal, prenosi Indeks.
Kineski predsednik Si Đinping je 2013. Putina nazivao uzorom i hvalio njegov globalni uticaj.
Nakon opšte ruske invazije na Ukrajinu, odnosi su se značajno promenili.
Danas se skoro 40 odsto ruske spoljne trgovine odvija sa Kinom, dok ruski udeo u kineskoj trgovini iznosi manje od četiri odsto.
Zbog tolike razlike u privrednim odnosima, Putin se u komunikaciji sa Pekingom sve više nalazi u podređenom položaju.
Debakl "Snage Sibira 2" tokom posete Pekingu
Tokom Putinove posete Pekingu u maju ove godine, ruska strana se nadala potpisivanju ugovora o gasovodu "Snaga Sibira 2".
Kineski zvaničnici su, međutim, taj projekat uslovili prodajom gasa po cenama koje važe na ruskom domaćem tržištu.
Takav zahtev je praktično značio da bi Kremlj morao da subvencioniše izgradnju gasovoda, pa ugovor na kraju nije ni potpisan.
Nemački privrednik Jerg Vitke za tu situaciju je kazao da je "Si Putina primio kao car gosta u svom dvorcu i poslao ga kući".
Promjena u odnosima vidljiva je i kroz simboliku.
Nakon Putinove posete kineski mediji su objavili fotografiju na kojoj predsednik Rusije gleda u zajednički portret sa Sijem.
Iz Pekinga tvrde da cilj takvog kadra nije bilo da ponize ruskog državnika.
Kineske zvaničnike zabrinjava i vojna saradnja Rusije sa Severnom Korejom.
Peking se pribojava da bi pristup ruskoj tehnologiji mogao da ojača nuklearne kapacitete Pjongjanga, što bi Južnu Koreju i Japan dodatno približilo SAD.
Veze sa potencijalnim Putinovim naslednicima
Istovremeno, Kina jača veze sa ruskim zvaničnicima i pripadnicima elite za koje procenjuje da bi mogli da oblikuju politiku zemlje nakon Putina.
WSJ navodi da Peking time gradi dugoročne odnose i sa potencijalnim budućim vođstvom Rusije, a ne samo sa sadašnjom vlasti, što je signal da u Kini na neki način očekuju promenu Putinove vlasti.
Krajem juna Peking je javno pozvao Kijev i Moskvu na prekid neprijateljstava i povratak pregovorima.
Tom prilikom je jedan kineski diplomata prvi put spomenuo i patnju ukrajinskih civila.
Ipak, početkom prošlog meseca objavljeno je da su Rusija i Kina održale tajne vojne vežbe povezane sa ratom u Ukrajini.
Na vežbama su sudelovali generali obe vojske, a njihovu pripremu lično je odobrio ruski ministar odbrane.
(Kurir.rs/The Wall Street Journal/Index/Preneo: N. V.)
· Reaguj