10 GODINA OD PUČA KOJI JE PROMENIO TURSKU! Analitičari o Erdoganu između Rusije, Amerike i nove borbe za uticaj: "Putin je pomogao Erdoganu da ostane na vlasti"
Juče se navršilo tačno 10 godina od pokušaja puča koji je, kako se svi slažu, promenio Tursku. Te večeri 15. jula 2016. godine, niko nije mogao ni da pretpostavi da će Turska, u roku od samo nekoliko sati, proći kroz suštinsku transformaciju. Puč je propao još iste večeri, ali njegove političke posledice već deset godina oblikuju Tursku - i vlast i opoziciju, a i samo društvo.
A 15. jula ove 2026. godine stigla je vest koja je juče obišla svet da je Turska izdala nalog za hapšenje premijera Izraela Benjamina Netanjahua. Pokrenuta je čak i procedura za izdavanje crvene poternice. I dok Ankara ovaj potez zvanično predstavlja kao pitanje odgovornosti za stradanje civila, sa druge strane, Izrael i Zapad ovakvu inicijativu posmatra kao deo šire političke borbe. Da li su sve dublje podele oko sukoba na Bliskom istoku i uloge velikih sila samo je jedan deo mnogo šire slike u okviru koje Turska već godinama pokušava da izgradi sopstvenu poziciju između Zapada, Rusije i Kine.
Više o ovim temama, za emisiju "Redakcija", govorili su Nikola Perišić, Centar za društvena istraživanja i Tomislav Kresović, politički analitičar.
- Taj put je pripreman godinama, jer politika Redžepa Tajipa Erdogana, kao naslednika ideja Necmetina Erbakana i jedne neoosmanske, neoislamističke političke struje, podrazumeva širenje turskog uticaja u više pravaca. To se odnosi na Balkan, Kavkaz, zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, ali i na prostore Mediterana, Sredozemlja i Bliskog istoka - rekao je Kresović.
Erdoganov put do opstanka na vlasti
Objasnio je istorijski kontekst političkih kriza u Turskoj i okolnosti koje su uticale na Erdoganovu poziciju.
- Poseban interes Turske usmeren je na oblasti bogate energetskim resursima, pre svega na naftu i gas, ali i na geopolitičku poziciju koju ti regioni imaju. Da nije bilo podrške Rusije i Vladimira Putina, verovatno bi Erdoganova vlast tada bila ozbiljno ugrožena, a možda bi posledice po njega bile mnogo teže. Istorija političkih prilika u Turskoj pokazuje da su vojni prevrati bili deo političke stvarnosti. Još od perioda nakon Ataturka, pa preko vojne intervencije sedamdesetih godina i sukoba sa Grčkom oko Kipra 1974. godine, vojska je imala značajnu ulogu u političkom životu zemlje. Zato pokušaj puča protiv Erdogana nije bio presedan - naveo je.
Perišić je ocenio da je ranija podrška koju je Erdogan pružio Trampu uticala na današnje približavanje dvojice lidera.
- Tramp posebno ceni lidere koji su bili uz njega u trenucima kada mu je bilo najteže. Na neki način, on sada uzvraća podršku koju je dobio u periodu kada nije bilo izvesno da li će ponovo preuzeti predsednički mandat. Erdogan je jedan od lidera koji mu je tada pružio podršku i upravo zbog toga danas dolazi do izvesnog otopljavanja odnosa između njih dvojice - kaže on.
- Značajno je i to što je prošlonedeljni samit NATO-a održan upravo u Ankari, što pokazuje stratešku poziciju koju Turska pokušava da izgradi poslednjih godina. Od početka različitih sukoba i kriza, Ankara nastoji da se nametne kao posrednik u međunarodnim razgovorima i kao važan domaćin diplomatskih procesa. Turska je pokazala koliku moć ima unutar NATO saveza, posebno kada je uslovljavala prijem Švedske i Finske u članstvo. To je pokazalo koliki je njen uticaj u okviru Alijanse i koliko je važna njena uloga na međunarodnoj sceni - za emisiju "Redakcija", zaključio je Perišić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
