PUTIN DOBIO PRETNJU IZ SOPSTVENE VOJSKE! Ovo je poziv na pobunu protiv vlasti u Moskvi! "Vojska će okrenuti ORUŽJE ka Kremlju!"
Krajem juna ruski vojnik Aleksandar Lunjin objavio je na Instagramu emotivno obraćanje predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, u kojem je zapretio organizovanjem vojnog puča.
"Vojska će okrenuti oružje ka Kremlju", poručio je Lunjin u snimku koji je pregledan više od 10 miliona puta.
Vojnik, koji je u međuvremenu postao poznat i kao bloger, zahtevao je sastanak sa Putinom kako bi razgovarali o, kako tvrdi, sistemskom zlostavljanju vojnika u ruskoj vojsci.
Nedugo nakon objavljivanja snimka Lunjin je uhapšen i proveo je 11 dana u pritvoru pod optužbom za "isticanje ekstremističkih simbola".
Ruski mediji su 10. jula objavili da je pušten na slobodu, nakon čega je snimio novi video u kojem se izvinio Putinu.
Iako bi ovaj slučaj mogao da podseti na neuspelu pobunu Jevgenija Prigožina iz 2023. godine, sagovornici lista Kyiv Independent smatraju da ruska vojska nije pred pobunom.
Sve glasnija kritika iz redova proratnih pristalica
Prema rečima Ivana Filippova, ruskog novinara u egzilu koji prati aktivnosti proratnih zajednica na internetu, Lunjin nikada nije bio naročito uticajna ličnost.
"Reakcija je bila prilično umerena, možda nekoliko tekstova tu i tamo. Generalno, Lunjin je bio potpuno nepoznat u toj zajednici", rekao je Filippov.
Slično mišljenje ima i Dmitrij Kuznjec iz ruskog nezavisnog medija Meduza.
"On zapravo ne predstavlja nikoga", rekao je Kuznjec.
Ipak, činjenica da je javno pozvao na oružanu pobunu protiv Kremlja i da je za to dobio određenu podršku predstavlja značajan signal.
Filippov smatra da je moral među ruskim nacionalistima i pristalicama rata trenutno veoma nizak.
Lunjin nije prvi proruski aktivista koji se okrenuo protiv Putina.
Još u martu poznati bloger Ilja Remeslo, poznat po žestokim napadima na rusku opoziciju, iznenada je objavio niz oštrih kritika na račun predsednika Rusije.
Već narednog dana, prema navodima medija, završio je u psihijatrijskoj bolnici u Sankt Peterburgu.
Remeslo je tada izjavio da Putin "nije legitimni predsednik" i da bi trebalo da podnese ostavku i odgovara pred sudom kao "ratni zločinac i lopov".
Rat bez velikih uspeha urušava moral
Prema oceni Filippova, jedan od glavnih razloga za rast nezadovoljstva jeste stanje na frontu.
Ruske snage već mesecima ne uspevaju da ostvare značajnije teritorijalne dobitke, dok su ukrajinski napadi dronovima ozbiljno poremetili ruske linije snabdevanja i pogodili rafinerije duboko na teritoriji Rusije.
Dodatni udarac predstavljaju unutrašnji problemi u zemlji, koji su doveli do dugotrajne krize poverenja u državno rukovodstvo i samog Putina.
Kriza je, prema njegovim rečima, dodatno produbljena nakon blokade aplikacije Telegram širom Rusije u martu.
Moskovski list The Moscow Times objavio je 8. juna da je državni centar za istraživanje javnog mnjenja VCIOM prestao da objavljuje rezultate "otvorenog" istraživanja poverenja u Putina, nakon što je ono palo na najniži nivo od početka invazije na Ukrajinu.
Za razliku od standardnih anketa u kojima se građani direktno pitaju da li veruju Putinu, u otvorenom istraživanju ispitanici sami navode političare kojima veruju.
"Generalno gledano, ruski proratni blogeri nalaze se u dubokom i dugotrajnom stanju depresije povezane sa situacijom iza linije fronta", rekao je Filippov.
Manje dobrovoljaca, sve više dezertera
Iako se ruska proratna javnost često predstavlja kao pokretačka snaga rata kroz prikupljanje donacija i mobilizaciju dobrovoljaca, sve glasnije kritike državnog vrha ukazuju na rastuće razočaranje zbog toka sukoba.
Katja Bonč-Osmolovskaja iz istraživačkog portala iStories navodi da se tempo regrutacije u rusku vojsku značajno usporio.
"Brojke su počele da padaju još krajem 2025. godine, a početkom 2026. ostale su na sličnom nivou. Trenutno beležimo pad od oko 20 odsto u odnosu na isti period prošle godine, što je veoma značajno", rekla je ona.
Kuznjec, međutim, upozorava da te brojke treba tumačiti oprezno.
"Moguće je da je pad samo statistička anomalija i da se zapravo vidi samo na papiru. Prve procene za drugi kvartal 2026. godine ukazuju da se regrutacija vraća na prethodni nivo", rekao je on.
Istovremeno, cena regrutacije sve više raste, jer država povećava jednokratne novčane bonuse za nove vojnike, što predstavlja veliki teret za regionalne budžete.
Siromašniji regioni sve teže prate taj trend, pa se u pojedinim oblastima, poput Penzenske oblasti, pojavljuju optužbe da lokalne vlasti vrše pritisak na građane da potpišu vojne ugovore.
Vojnici ratuju iz nužde, a ne iz uverenja
Rusija se istovremeno suočava i sa velikim brojem dezerterstava i slučajeva samovoljnog napuštanja jedinica.
Procene iz 2025. godine govore o oko 50.000 slučajeva dezerterstva ili odsustva bez dozvole, dok je kasnije objavljeno da je oko 28.000 vojnika osuđeno zbog samovoljnog napuštanja jedinica.
Bonč-Osmolovskaja smatra da te podatke treba posmatrati zajedno sa sve češćim izveštajima o zlostavljanju unutar ruske vojske, što ukazuje na ozbiljan pad morala.
Kuznjec ocenjuje da se taj pad motivacije već odražava na način na koji Rusija vodi rat.
"Nedostatak motivacije slabi takozvane kreativne pristupe ratovanju", rekao je on.
"Koliko možemo da procenimo, većina vojnika nastavlja da se bori po inerciji, ili zbog novca, ili zato što im nije dozvoljeno da raskinu ugovor pre završetka rata."
"Danas se najveći deo njihove kreativne energije svodi na pokušaj da smanje rizik da poginu", zaključio je Kuznjec.
(Kurir.rs/TheKyivIndependent/Preveo i priredio: A.V.)
· Reaguj