"PROFESIONALCI NAPRAVE PLAN, A ONDA ANGAŽUJU AMATERE KOJI NE ZNAJU NI ZA KOGA RADE" Ljuban Karan o pozadini krađe iz Luvra: "Sistem obezbeđenja je bio zastareo"
Posle gotovo devet meseci ćutanja, dvojica muškaraca osumnjičenih za spektakularnu pljačku muzeja Luvr prvi put su sada pred istražnim sudijama detaljno opisali kako je izvedena krađa francuskih kraljevskih dragulja. Kako tvrde, za učešće u pljački bili su angažovani svega nekoliko dana ranije, a da im je za to obećana zarada od 15.000 do 25.000 evra.
Glavni osumnjičeni su 40-godišnji Abdulaj N, taksista bez licence i nekadašnja internet senzacija poznata po snimcima motociklističkih akrobacija i 36-godišnji Gelamalah A, nezaposleni državljanin Alžira koji boluje od Diogenovog sindroma. Prema navodima istrage, dvojica osumnjičenih su 19. oktobra prošle godine, zajedno sa još dvojicom saučesnika, provalili u Galeriju Apolon u Luvru i ukrali deo francuskih kraljevskih dragulja
.Za svega nekoliko minuta iz muzeja su odneli osam komada nakita - tijare, broš, ogrlice i minđuše koje su pripadale francuskim kraljicama i carici, u vrednosti od 88 miliona evra. Međutim, njihova ispovest otvorila je još veće pitanje: da li iza svega stoji savršeno organizovana kriminalna grupa ili su lopovi uspeli da iskoriste ozbiljne propuste u zaštiti jednog od najčuvenijih kulturnih simbola sveta?Jer, ukradeni dragulji nisu samo nakit velike vrednosti, već su i deo francuske istorije, simbol monarhije i nacionalnog nasleđa zbog čega je ova krađa prevazišla granice običnog kriminala.
Kakve su reakcije francuske javnosti na ovu sada prvu ispovest osumnjičenih za krađu, koliki značaj se pridaje ovoj vesti i da li je među udarnim u francuskim medijima, za emisiju "Redakcija", govorio je Ljuban Karan, bivši oficir Kontraobaveštajne službe.
- Već na prvi pogled vidi se da, iako je reč o pljački jedne istorijske institucije i nacionalnog blaga, cifra od 80 miliona dolara ne govori mnogo. To je samo materijalna vrednost, odnosno procena koliko bi ti predmeti mogli da vrede kada bi se pretvorili u novac. Njihova istorijska vrednost je neprocenjiva. To je nacionalno blago Francuske i francuskog naroda. Luvr je jedan od najvećih muzeja na svetu, institucija koja postoji vekovima i u kojoj se čuvaju najdragoceniji eksponati koji predstavljaju deo svetske kulturne baštine - rekao je Karan.
Bezbednosni propusti pod lupom
Imajući u vidu značaj jedne takve institucije, postavlja se pitanje bezbednosti, na pitanje da li su mere zaštite bile na odgovarajućem nivou, odgovorio je:
- Očigledno nisu bile adekvatne. I sami predstavnici Luvra priznali su da je sistem obezbeđenja bio zastareo. To znači da nije bio dovoljno dobar i prilagođen savremenim rizicima. Bezbednosne mere moraju stalno da se unapređuju, jer se procena mogućih napada i ugrožavanja radi kontinuirano. Kada se povećavaju opasnosti, moraju se povećavati i mere zaštite.
Karan je upozorio da se kod zaštite ovakvih institucija mora računati i na unutrašnje rizike, navodeći da kriminalne grupe mogu pokušati da dođu do važnih informacija.
- Pominjala se i zastarela oprema, ali i činjenica da se godinama ukazivalo na promenu pojedinih bezbednosnih procedura. To zaista deluje neverovatno. Kod ovakvih institucija bezbednost mora biti na najvišem mogućem nivou. Jedna od ključnih stvari u proceni rizika jeste da se uvek računa i na mogućnost insajdera. Organizovane kriminalne grupe koje imaju iskustva i resurse mogu da pronađu nekoga ko ima pristup informacijama, bilo među zaposlenima, bilo među ljudima koji rade na održavanju sistema, kamera ili opreme. U instituciji kao što je Luvr radi veliki broj ljudi i do određenih podataka nije nemoguće doći - istakao je.
- Ono što je posebno zanimljivo jeste da se čini da su iza pljačke stajali profesionalci, ali da su neposredni izvršioci bili amateri. Upravo je to jedna od karakteristika ovakvih kriminalnih grupa. Oni naprave dodatni sloj zaštite tako što angažuju ljude koji ne znaju ko ih je zapravo angažovao i nemaju mnogo informacija o celom planu. Kompletnu pripremu, prikupljanje podataka i procenu mogućnosti za pljačku rade profesionalni kriminalci, a onda samo deo informacija proslede ljudima koji izvršavaju zadatak. Ti ljudi često ne znaju širu sliku i ne mogu da otkriju mnogo toga - kaže on.
Istraga pod lupom bezbednosnih službi
Karan je ocenio da osumnjičeni verovatno pokušavaju da umanje svoju ulogu, ali da će iskusni istražitelji i službe bezbednosti teško biti obmanuti.
- Siguran sam da pokušavaju da umanje svoju ulogu i da nešto prećutkuju, ali verujem i da deo njih zaista ne zna sve detalje. Ipak, teško je dugo obmanjivati iskusne istražitelje i bezbednosne službe, jer su u ovakve slučajeve uključeni najbolji kriminalistički inspektori, ali i službe bezbednosti - za emisiju "Redakcija", objasnio je Karan.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
