LJUBITELJI PRIRODE I NAUČNICI NA UDARU VEŠTAČKE INTELIGENCIJE! Ulepšavao sliku ptice pa napravio POTPUNI HAOS: Slike napravljene preko AI ugrožavaju planetu!
Uspon veštačke inteligencije doneo je novu pretnju za ljubitelje prirode i naučnike. Lažne i manipulisane fotografije životinjskih vrsta (uglavnom ptica) preplavljuju internet, dovodeći u pitanje integritet podataka koje prikupljaju građani i naučnici širom sveta.
Za posmatrače ptica širom sveta, uočavanje retke vrste daleko izvan njenog uobičajenog područja rasprostranjenja smatra se jednim od najvećih uspeha.
Takva otkrića često privlače pažnju naučnika i zaljubljenika u prirodu jer mogu da ukažu na promene u migracionim putevima, rasprostranjenosti vrsta, evolucionim procesima ili na posledice klimatskih promena.
Međutim, sve veći broj fotografija generisanih ili izmenjenih pomoću veštačke inteligencije preti da naruši poverenje u ovakva zapažanja i ugrozi pouzdanost naučnih podataka.
Jedan od takvih slučajeva bilo je uočavanje zapadne grebenske čaplje, vrste koja se uglavnom sreće u Africi i južnoj Evropi, daleko izvan svog uobičajenog područja rasprostranjenja.
Upravo zato što su ovakva otkrića dragocena za nauku, sve rasprostranjeniji fenomen poznat kao „AI slop“ (bukvalno „VI smeće“) predstavlja sve veći izazov za ornitologe i platforme koje prikupljaju podatke o divljem svetu.
Naučnici zato apeluju na ljubitelje ptica da ograniče upotrebu veštačke inteligencije prilikom uređivanja svojih fotografija.
Postoji sve veća bojazan da bi manipulisane fotografije mogle da naruše kredibilitet popularnih platformi za građansku nauku, kao što su iNaturalist i Macaulay Library. Ove baze podataka redovno se koriste u naučnim istraživanjima za praćenje rasprostranjenosti i staništa različitih vrsta, pa je njihova pouzdanost od ključnog značaja.
Od "ulepšavanja" do obmane
Razvoj generativnih platformi veštačke inteligencije, poput ChatGPT-ja i Google Gemini-ja, doveo je do naglog porasta fotografija retkih ptica koje su u potpunosti generisane ili naknadno izmenjene pomoću veštačke inteligencije na forumima posvećenim fotografisanju divljih životinja.
Korisnici za samo nekoliko sekundi mogu da naprave veoma uverljive lažne fotografije ili da „poboljšaju“ postojeću sliku tako što će od veštačke inteligencije zatražiti da ukloni granu ili list koji zaklanja pticu. Međutim, takve intervencije mogu nenamerno da unesu značajne izmene koje fotografiju čine naučno bezvrednom, pa čak i obmanjujućom.
U nedavnom komentaru objavljenom u naučnom časopisu Nature, istraživači su upozorili da su stotine lažnih fotografija već otkrivene u popularnim bazama podataka za evidentiranje vrsta. Navode da je stvarni obim problema nepoznat, jer mnoge izmenjene slike verovatno prolaze neopaženo, što bi moglo da ugrozi pouzdanost podataka koje prikupljaju učesnici u projektima građanske nauke.
- Moje iskustvo sa Fejsbuka poslednjih dana pokazuje da ogroman broj fotografija divljih životinja sada čine slike generisane veštačkom inteligencijom - izjavio je dr Aleksander Lis, ekolog sa Univerziteta Mančester Metropoliten i autor komentara u časopisu Nature.
Dodao je da situacija iz dana u dan postaje sve veći problem za naučnike.
- Pomisao da bismo takve fotografije mogli da koristimo kako bismo razumeli gde se vrste nalaze u prostoru i vremenu postaje veoma problematična - smatra Lis.
Potpune prevare, poput navodnog viđenja tukana u Sibiru, i dalje su retke i lako se prepoznaju, objašnjava Lis. Pravi problem, međutim, predstavljaju suptilne izmene. Posmatrači ptica često koriste veštačku inteligenciju kako bi uredili fotografiju, a algoritam može neprimetno da izmeni pojedine detalje perja ili druge karakteristike, tako da ptica počne da liči na sasvim drugu vrstu.
Lis kao primer navodi lažno viđenje crvenokrilog kosa u centralnom Brazilu, vrste koja prirodno naseljava Severnu Ameriku.
Ptica na fotografiji zapravo je bila epoletni oriol, ali je fotograf zatražio od platforme zasnovane na veštačkoj inteligenciji da sliku "učini lepšom". Sistem je potom dodao karakteristične delove perja crvenokrilog kosa, što je rezultiralo pogrešnom identifikacijom vrste i lažnim naučnim zapisom.
Ugroženi podaci građana-naučnika
Organizacije koje se bave građanskom naukom još pokušavaju da sagledaju pune razmere ovog problema.
Na platformi iNaturalist, društvenoj mreži na kojoj ljubitelji prirode beleže svoja zapažanja o biljkama i životinjama, nalazi se više od 610 miliona fotografija, a oko 1.400 označeno je zbog sumnje da su nastale ili su izmenjene pomoću veštačke inteligencije.
Upravo zahvaljujući podacima koje prikupljaju građani-naučnici došlo se do brojnih važnih otkrića – od praćenja načina na koji se biljne i životinjske vrste prilagođavaju klimatskim promenama do uočavanja novih obrazaca njihovog ponašanja.
Toni Ajvan, direktor za podršku zajednici platforme iNaturalist i koautor rada iz časopisa Nature, ističe da većina ovih slučajeva verovatno nije posledica namerne prevare, ali poziva korisnike na dodatni oprez.
Istovremeno naglašava da veštačka inteligencija ima i značajnu primenu u ornitologiji. Projekti poput BirdCast-a koriste je za praćenje i predviđanje migracija ptica, dok aplikacije kao što je Merlin Bird ID pomažu u prepoznavanju vrsta na osnovu njihovog oglašavanja.
Problem, međutim, daleko prevazilazi svet ptica. Organizacije koje se bave zaštitom prirode upozoravaju da sve veći broj fotografija životinja nastalih ili izmenjenih pomoću veštačke inteligencije zamagljuje granicu između stvarnih zapažanja i izmišljenih susreta, što može imati ozbiljne posledice.
Uverljive lažne fotografije mogu da obmanu javnost, podstaknu opasne interakcije između ljudi i divljih životinja i naruše pouzdanost naučnih podataka.
Ovaj fenomen otvara i šira pitanja o poverenju u naučnu fotografiju u doba veštačke inteligencije, naročito nakon što su pojedini naučni radovi povučeni jer su sadržali slike generisane veštačkom inteligencijom sa biološki nemogućim strukturama.
- Na platformama poput naše obični ljudi objavljuju podatke do kojih naučnici verovatno nikada ne bi mogli da dođu u tako velikom obimu. To je gotovo kao senzor koji u realnom vremenu beleži šta se dešava u prirodi: da li biljke cvetaju ranije, da li se vrste pomeraju ka severu usled zagrevanja klime - objasnio je Ajvan.
On naglašava da je velika količina podataka dragocena, ali samo ako je njihova verodostojnost očuvana.
- Što više znamo o tome gde se vrste nalaze, to možemo donositi bolje odluke o njihovoj zaštiti. Ali ti podaci moraju biti tačni - zaključio je Ajvan.
Kurir.rs/RTS
