PREDSEDNIK OVE DRŽAVE NAJAVIO UKIDANJE IZBORA! "Dani kada su se stranke koje su podržavali Jenkiji vraćale na vlast su prošli" (VIDEO)
Dugogodišnji predsednik Nikaragve, Danijel Ortega, rekao je da ta centralnoamerička zemlja više neće održavati izbore, eliminišući mogućnost izbornog izazova kada mu se mandat završi sledeće godine i dodatno učvršćujući vladavinu koju deli sa suprugom.
Ortega, koji je kontinuirano na vlasti od 2007. godine, nakon ranijeg predsedničkog mandata 1980-ih, rekao je da će taj potez zatvoriti svaki put opoziciji, iako nije izneo detalje o sprovođenju zabrane.
- Ovde više neće biti izbora da bi pokušali da preuzmu vladu i preuzmu moć - rekao je Ortega u govoru u nedelju uveče povodom obeležavanja Sandinističke revolucije 1979. godine, u kojoj je Ortega pomogao u svrgavanju diktature Anastasija Somoze koju su podržavale SAD.
- Dani kada su se stranke koje su podržavali Jenkiji (Sjedinjene Države) i Somosiste vraćale na vlast su prošli - nikada više - dodao je, u prvom javnom nastupu osamdesetogodišnjaka u poslednja dva meseca.
Američki Stejt department nije odmah odgovorio na zahtev za komentar. Trampova administracija je opisala Orteginu vladu kao diktaturu i uvela sankcije za više od 2.350 nikaragvanskih zvaničnika i njihovih rođaka.
Poslednji izbori u Nikaragvi 2021. godine bili su široko osporeni nakon što je Ortega pritvorio protivnike i poslovne lidere i kriminalizovao neslaganje.
Prošle godine, Ortega je dodatno učvrstio svoju moć kroz niz ustavnih reformi, koje su uključivale imenovanje njegove supruge
Rosario Muriljo za "kopredsednicu" i produženje predsedničkog mandata na šest godina. On i njegova supruga kontrolišu praktično svaki aspekt vlade, uključujući oružane snage i pravosuđe.
Savet UN za ljudska prava optužio je Ortegu i Muriljovu vladu da su zemlju transformisali "u autoritarnu državu" i sistematski kršili ljudska prava. Ortega je 2018. godine odgovorio na široko rasprostranjene antivladine proteste represijom u kojoj je ubijeno više od 300 ljudi.
Analitičari i opozicioni političari u egzilu rekli su da je deklaracija istakla stvarnost dvočlane vladavine pod Ortegasima, istovremeno otkrivajući strah para od jačanja opozicionog pokreta.
- Ortega i Muriljo očigledno se plaše ideje da bi i najmanji politički otvor mogao stvoriti uslove za manifestovanje neslaganja i ugrožavanje njihovog kontrolisanja vlasti - rekao je Ticijano Breda, viši analitičar u Armed Conflict Location & Event Data, neprofitnoj organizaciji koja prati političko nasilje. "Umesto da organizuju nameštene izbore, odlučili su se da potpuno eliminišu izbornu konkurenciju".
Zemlja se transformisala u "potpunu, porodičnu diktaturu", dodao je.
Feliks Maradiaga, predsednički kandidat opozicije koji je bio zatvoren u Nikaragvi od 2021. do 2023. godine pre nego što je proteran u SAD, rekao je da Ortegine komentare vidi manje kao demonstraciju sile, a više kao "priznanje straha".
"Ortega je javno priznao šta je oduvek bila njegova prava namera: da spreči da njegov tiranski projekat bude podvrgnut bilo kakvom obliku demokratske konkurencije". rekao je Maradiaga za Rojters.
Ortega je već efikasno ugušio konkurenciju tokom prethodnih reizbora 2011, 2016. i 2021. godine, prema rečima Salvadora Marenka, koordinatora nikaragvanskog kolektiva za ljudska prava "Nikaragva nikada više".
A prošlogodišnje ustavne reforme već su uspostavile jednopartijski sistem u zemlji u kojoj opozicioni lideri više ne postoje, jer su proterani u egzil.
Ortega, rekao je, pokušava da "izbegne rizik od izbornog poraza, jer zna da ga narod odbacuje".
(Kurir.rs/Rojters)
· Reaguj