PODZEMNI "RAKETNI GRADOVI" NOĆNA MORA ZA TRAMPA Ovo je mesto u Iranu koje ne može da uništi NIJEDNA AMERIČKA BOMBA (VIDEO)
Američke bombe, krstareće rakete i najsavremeniji visokotehnološki dronovi poslednjih nedelju dana razarali su iranske mostove, obalske odbrambene sisteme, kontrolne tornjeve i druge vojne objekte. Ipak, dok američki predsednik Donald Tramp preti eskalacijom rata i još snažnijim udarima, Iran je do sada pokazao da i dalje ima sposobnost da uzvrati.
Iransko rukovodstvo računa da će opstati kao vojna sila sposobna da se suprotstavi Sjedinjenim Državama zahvaljujući mreži podzemnih "raketnih gradova" i nuklearnom postrojenju koje se gradi toliko duboko u planini da ga, prema pisanju britanskog lista The Times, nijedna američka bomba ne može pogoditi.
Šta su iranski "raketni gradovi"?
Izraz "raketni gradovi" iranske vlasti koriste za ogromnu mrežu podzemnih vojnih baza i tunela izgrađenih duboko u planinama širom zemlje. Ti tajni kompleksi projektovani su da izdrže i najteže napade, a u njima se nalaze hiljade balističkih raketa, dronova, lansera i prateće vojne opreme. Njihova glavna svrha je odvraćanje potencijalnih protivnika od napada na Iran.
Upravo ti duboko ukopani objekti predstavljaju jednu od najvećih prepreka američkim planovima, jer bi mogli da pretvore sukob u dugotrajan rat iscrpljivanja iz kojeg nijedna strana ne bi izašla kao pobednik.
Donald Tramp je prošle sedmice izjavio da bi SAD uskoro mogle da bombarduju nuklearni kompleks poznat kao Planina Pickaxe (Planina Kramp ili Planina Pijuk), koji predstavlja odgovor Teherana na američke zahteve da odustane od razvoja nuklearnog oružja.
Podzemni kompleks još nije operativan, a nalazi se u planinama jugozapadno od Natanza, jednog od tri nuklearna postrojenja koja su SAD i Izrael gađali tokom operacije "Ponoćni čekić" prošle godine.
Postoji samo jedna bomba koja može da ga pogodi, ali ni ona nije dovoljna
Tramp je rekao da će kompleks, koji se prema pojedinim procenama nalazi više od 100 metara ispod granitnih stena, dobiti "lep, veliki i snažan udarac pravo kroz ulazna vrata".
"Vrlo pažljivo pratimo Planinu Pickaxe. Uništićemo Planinu Pickaxe. Recite Irancima da budu spremni", rekao je Tramp u intervjuu za konzervativnog voditelja Hjua Hjuita.
Do sada ovaj objekat nije bio meta napada, iako američke obaveštajne službe veruju da je namenjen proizvodnji centrifuga za obogaćivanje uranijuma do nivoa potrebnog za izradu nuklearnog oružja, kao i samom procesu obogaćivanja.
Kompleks ima po dva ojačana ulaza sa istočne i zapadne strane, dok se glavne podzemne prostorije, u kojima bi mogla da se odvija nuklearna proizvodnja, nalaze na dubini većoj od 100 metara. Zbog toga analitičari smatraju da bi eventualni američki napad bio usmeren na zatrpavanje ulaza, a ne na uništavanje samih podzemnih prostorija.
Američko ratno vazduhoplovstvo raspolaže samo jednom konvencionalnom bombom koja može da probije duboko ukopane objekte. Reč je o bombi GBU-57 Massive Ordnance Penetrator (MOP), teškoj oko 13,5 tona, koju su stelt bombarderi B-2 koristili prošle godine protiv nuklearnih postrojenja u Natanzu, Fordou i Isfahanu.
Međutim, procenjuje se da čak ni ova bomba može da prodre najviše oko 60 metara ispod površine, što nije dovoljno da dosegne najdublje delove kompleksa.
Institut za nauku i međunarodnu bezbednost (ISIS) iz Vašingtona procenjuje da bi eventualni napad mogao biti usmeren na elektroenergetske vodove, ventilacione sisteme i ulaze u tunele.
Dodatni problem predstavlja činjenica da SAD raspolažu ograničenim brojem bombi MOP. Od približno 20 komada koje su imali, čak 14 je već upotrebljeno tokom operacije "Ponoćni čekić", pa američka vojska ne može da garantuje da bi mogla trajno da onesposobi kompleks.
Iranski planovi pokazali su se efikasnim
Slična situacija je i sa iranskim podzemnim "raketnim gradovima", kojih ima na desetine širom zemlje. U njima se nalaze rakete kratkog i srednjeg dometa, kao i lansirni sistemi.
Vazduhoplovne snage Islamske revolucionarne garde (IRGC) čuvaju projektile u višespratnim tunelskim kompleksima ukopanim duboko u planinama.
SAD i Izrael tvrde da su između kraja februara i proglašenja primirja u aprilu uništili stotine iranskih lansera i skladišta oružja. Ipak, procenjuje se da je Iran pre početka sukoba raspolagao sa oko 2.500 raketa srednjeg dometa, hiljadama raketa kraćeg dometa i velikim brojem napadačkih dronova, zbog čega se veruje da i dalje ima značajne zalihe naoružanja.
U poruci objavljenoj u subotu iranski vrhovni vođa Mojtaba Hamnei upozorio je Sjedinjene Države da ne eskaliraju sukob i poručio da Iran i njegovi regionalni saveznici i dalje mogu svojim protivnicima da održe "nezaboravne lekcije".
Prošle sedmice Iran je objavio snimak na kojem dvojica komandanata Islamske revolucionarne garde, koji su u međuvremenu poginuli, obilaze jedan od podzemnih "raketnih gradova", čiji su zidovi prekriveni projektilima i lansirnim sistemima. Raniji snimci državnih medija takođe su prikazivali ogromne tunele ispunjene velikim količinama oružja.
Tokom više od nedelju dana vazdušnih udara Američka centralna komanda (CENTCOM) saopštila je da će njihove operacije "oslabiti" sposobnost Irana da koristi rakete i dronove.
Međutim, opsežni iranski napadi izvedeni kao odgovor na američke akcije, usmereni na Kuvajt, Bahrein, Katar, Jordan i druge ciljeve na Bliskom istoku, pokazuju da su dugoročni vojni planovi Islamske revolucionarne garde dali rezultate, zaključuje britanski The Times.
(Kurir.rs/Jutarnji list)
