VIŠE OD 13.000 RAKETA I 142.000 DRONOVA! Od Kinžala do Kalibra, ovako su izgledali udari na Ukrajinu, šteta se meri stotinama milijardi dolara
Dok su se na frontu vodile borbe za gradove i teritoriju, hiljadama kilometara kvadratnih daleko od linije sukoba, građani Ukrajine su gotovo svakodnevno slušali sirene za vazdušnu opasnost, tražeći zaklon u podrumima, metro stanicama i skloništima.
Tokom više od četiri godine sukoba, ruska vojska izvela je na hiljade udara različitim vrstama raketa i bespilotnih letelica, o čemu svedoče brojni snimci sa linija fronta.
Mete nisu bili samo vojni objekti, već i energetska infrastruktura, železnički čvorovi, industrijska postrojenja, luke, ali i stambeni delovi gradova. Kako navodi američki Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS), ruska kampanja dugometnih udara vremenom je prerasla u sistematski pokušaj da se oslabi sposobnost Ukrajine da normalno funkcioniše.
Obim ovih napada najbolje ilustruju podaci koje 13. januara 2026. godine izneo doskorašnji glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Oleksandar Sirski, a njegovu izjavu prenela je i Ukrajinska nacionalna novinska agencija (UNN).
"Od 24. februara 2022. godine broj raketa koje je upotrebila ruska vojska premašio je 13.300, a broj udarnih dronova 142.300.", rekao je tada Sirski.
Ovi napadi ujedno predstavljaju jednu od najvećih kampanja vazdušnih udara u Evropi od završetka Drugog svetskog rata. Iako se gotovo svakodnevno izveštava o novim napadima, mnogo ređe se sagledava ukupna slika, a to je kakvo je oružje korišćeno, koliko je razaranja ostalo iza tih udara i kakve će posledice ostati i dugo nakon završetka rata.
Koje vrste raketa Rusija koristi u napadima na Ukrajinu?
Od početka invazije Rusija je u napadima na Ukrajinu koristila gotovo čitav spektar svog raketnog arsenala. Kako navodi američki CSIS u analizi ruske kampanje vazdušnih udara, među najčešće korišćenim projektilima nalaze se krstareće rakete Kh-101 i Kalibr, balističke rakete Iskander-M, hipersonične rakete Kinžal, kao i starije sovjetske rakete Kh-22.
Tokom rata više puta je zabeležena i upotreba raketa sistema S-300 i S-400za gađanje kopnenih ciljeva, iako su prvobitno namenjene protivvazdušnoj odbrani.
Prema pisanju nekoliko izveštaja Instituta za proučavanje rata (ISW), od 2024. godine Rusija je počela da koristi i severnokorejske balističke rakete KN-23, dok su u gotovo svim većim napadima rakete kombinovane sa velikim brojem udarnih dronova tipa Šahed, koje Rusija proizvodi pod oznakom Geran.
Tačan broj ispaljenih raketa od februara 2022. godine nije moguće nezavisno potvrditi, jer Moskva ne objavljuje takve podatke, dok različite međunarodne organizacije koriste različite metodologije prilikom brojanja.
Analitičari CSIS-a ističu da se strategija tokom rata značajno menjala. Dok su u prvim mesecima pretežno gađani vojni aerodromi, skladišta municije i komandni centri, kasnije su sve češće mete postajali civilne mete, energetski objekti, železnička infrastruktura, luke i industrijska postrojenja, sa ciljem da se oslabi funkcionisanje države i oteža svakodnevni život građana.
Kolika je šteta naneta Ukrajini?
Posledice višegodišnjih raketnih napada danas se ne mere samo brojem pogođenih objekata, već i ogromnim ekonomskim gubicima. Prema zajedničkoj proceni Svetske banke, Evropske komisije, Ujedinjenih nacija i Vlade Ukrajine, objavljenoj u okviru izveštaja Rapid Damage and Needs Assessment (RDNA), direktna šteta na zgradama i infrastrukturi meri se stotinama milijardi dolara i nastavlja da raste kako se rat nastavlja.
Kako se navodi u tom izveštaju, među najteže pogođenim sektorima nalaze se stambeni fond, energetika, saobraćajna infrastruktura, obrazovanje i zdravstvo.
Uništene ili teško oštećene hiljade stambenih zgrada ostavile su veliki broj ljudi bez domova, dok su elektrane, trafostanice i dalekovodi više puta obnavljani nakon napada, da bi ubrzo ponovo bili pogođeni novim raketnim udarima.
Slične procene iznosi i Kijevska škola ekonomije (KSE), koja u svojim redovnim analizama navodi da će za potpunu obnovu zemlje biti potrebno više od 500 milijardi dolara, dok pojedine novije procene govore da bi ukupni troškovi mogli da se približe i granici od 600 milijardi dolara ukoliko se rat nastavi i u narednom periodu.
Iza tih brojki kriju se posledice koje se ne mogu lako izraziti novcem.
Milioni ljudi godinama žive uz česte vazdušne uzbune, prekide u snabdevanju električnom energijom, oštećene bolnice, škole i saobraćajnu infrastrukturu.
Stručnjaci upozoravaju da će obnova fizičkih objekata trajati godinama, ali da će oporavak privrede i svakodnevnog života za mnoge delove Ukrajine predstavljati još dugotrajniji i složeniji proces.
(Kurir.rs/Aleksandar Vulić)
