"TRAMP IZMEĐU DVA FRONTA: ZELENSKI TRAŽI PATRIOTE, NETANJAHU PODRŠKU ZA IRAN" Analitičari o tome šta su doneli razgovori u Beloj kući - Jedan sto, dve krize
Ukrajina i Bliski Istok našli su se kao tema na istom stolu, u istom danu u Ovalnom kabinetu predsednika Amerike Donalda Trampa. On je ugostio i predsednika Volodimira Zelenskog i premijera Izralea Benjamina Netanjahua u Vašingtonu, koji su došli na komemoraciju američkom senator Lindziju Grejemu, snažnom savezniku Ukrajine u sukobu sa Rusijom i velikom prijatelju Izraela.
Zelenski stiže sa zahtevom za jačanje sistema PVO, i licencu za sistem Patriot, i proširenje zajedničke proizvodnje dronova, dok zvaničnici Bele kuće ističu da je ključna poruka Trampa Zelenskom da je vreme za prekid rata i postizanje mirovnog sporazuma sa Rusijom.
Netanjahu dolazi sa ciljem da Trampu predstavi najnovije izraelske obaveštajne podatke o tajnim lokacijama iranskog nuklearnog programa. Ali Tramp otvoreno govori: "Ne treba meni Bibi da bi mi to otkrio, tačno znam šta se dešava". Ne skriva i da postoje razmimoilaženja između njega i Netanjahua u vezi sa daljim koracima prema Iranu, kaže: "Imamo male razlike, ali smo prilično blizu".
Šta ovi sastanci uopšte mogu doneti, i da li približavaju miru ili razbuktavaju sukobe, u večerašnjoj emisiji "Usijanje", otkrili su Vinko Pandurević, general u penziji, Dragan Vujičić, novinar i Sava Stambolić, politički analitičar.
- Bilo je očekivano da se ovi sastanci održe. Nije reč samo o komemoraciji pomenutom kongresmenu, već su susreti bili najavljeni ranije, pre svega sastanak Zelenskog i Trampa. Netanjahu je, s druge strane, imao svoju inicijativu i interes da poseti predsednika SAD. Razlozi zbog kojih su došli su različiti - svaki od njih zastupa interese svoje države. Predsednik Tramp se nalazi u povoljnoj poziciji, jer sada može da kaže da nije suočen samo sa jednim konfliktom, već da istovremeno pokušava da rešava više kriznih situacija. To mu na neki način daje dodatni politički značaj i jača njegovu pregovaračku poziciju - rekao je Pandurević.
Različiti ciljevi razgovora u Vašingtonu
Ocenio je da su ukrajinski i izraelski lider na sastanak sa Trampom došli sa različitim prioritetima i očekivanjima.
- Ono što se za sada moglo čuti nakon sastanka jeste kratka izjava Zelenskog, koji je potvrdio da je razgovarano o temama koje su ranije najavljene - pre svega o bezbednosnoj i odbrambenoj saradnji, odnosno američkoj podršci Ukrajini. Tu se prvenstveno misli na sisteme protivvazdušne odbrane, poput Patriota, kao i na saradnju u oblasti dronova. Zelenski je govorio i o "napretku mira", ali mislim da se trenutno više radi na nastavku pregovaračkih aktivnosti, dok je konkretnog pomaka ka miru i dalje veoma malo. Netanjahu je došao sa drugačijim ciljevima. Njegova pozicija je bila da kroz razgovore sa Trampom dobije podršku za pitanja koja su za Izrael ključna - situaciju sa Iranom, Libanom, Hezbolahom i pojasom Gaze - naveo je.
Stambolić je objasnio da je Zelenski u Vašingtonu nastojao da unapredi odbrambenu saradnju i pronađe modele za efikasnije snabdevanje svoje zemlje.
- Videćemo da li su sagovornici koji su došli u Vašington uspeli da ostvare svoje ciljeve. Zelenski je pre svega pokušao da ubedi Trampa da podrži širu saradnju u oblasti odbrane. Jedan od interesa Ukrajine jeste da se određeni sistemi, poput raketa za Patriot, proizvode u samoj Ukrajini, jer bi to bilo povoljnije i jednostavnije nego da se dopremaju iz Sjedinjenih Država. To bi, s druge strane, mogao da bude interes i za SAD, jer bi se uspostavila nova vrsta vojne saradnje i proizvodnje. Za Ukrajinu bi to značilo brže snabdevanje i veću nezavisnost u odnosu na uvoz - kaže on.
- Pre dolaska u Vašington, Zelenski je posetio Veliku Britaniju i sastao se sa novim premijerom. Bio je prvi strani lider koji je posetio novog britanskog premijera, a razgovarali su i o novim vojnim tehnologijama, među kojima je i sistem "Stone Cloak". Reč je o tehnologiji koja se ugrađuje u dronove i pomaže u zaštiti od elektronskog ometanja, što je posebno značajno za dalekometne napade. Dakle, Zelenski je u Vašington došao sa čitavim paketom tema. Jedna od njih bila je i pitanje navodne ruske vojne pomoći Iranu - rekao je.
Vujičić je ocenio da je Grejem ostavio dubok trag u međunarodnoj politici, posebno kroz stavove o sukobima na Bliskom istoku i u Ukrajini, koji su različito tumačeni u svetu.
- Lindzi Grejem, koji će sutra biti sahranjen, bio je jedan od najglasnijih zagovornika američke podrške ratnim naporima, kako na Bliskom istoku, tako i u Ukrajini. Bio je čovek koji je imao značajnu ulogu u politici koja je podržavala te sukobe. Njegova smrt dogodila se u trenutku kada se vode brojni međunarodni pregovori i promene u odnosima velikih sila, pa će se tek videti kako će različite strane tumačiti njegovu političku zaostavštinu - rekao je.
- Postoji ona izreka da o pokojniku treba govoriti sve najbolje, ali različite strane imaju potpuno različite poglede na njegov rad. U Izraelu će ga mnogi pamtiti kao velikog prijatelja i saveznika, u Ukrajini kao nekoga ko je snažno podržavao pomoć Zapada, dok će u Rusiji njegova uloga biti ocenjena potpuno drugačije. Već su najavljeni dokumentarni projekti o njegovom životu i političkom putu. Jedan od njih radio je britanski dokumentarista Sedler, koji je godinama pratio Grejemov politički rad i imao pristup njegovom okruženju. Grejem je pripadao krugu američkih političara koji su snažno podržavali intervencije SAD u svetu i bio je jedan od ljudi koji su se zalagali za čvršći pristup prema krizama na Bliskom istoku, od Avganistana do Libije i Sirije. I sam Donald Tramp je ranije komentarisao njegovu političku poziciju, navodeći da je Grejem bio političar koji je često podržavao ratna rešenja i imao specifičan pogled na međunarodne sukobe - za Kurir televiziju, zaključio je Vujičić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
