KAKO JE KIJEV PRENEO RAT U RUSIJU: Od potapanja "Moskve" do "Paukove mreže" - Napadi na Krim, rafinerije i strateške bombardere promenili tok sukoba (VIDEO)
Od prvih dana ruske invazije Ukrajina je bila izložena masovnim raketnim i vazdušnim udarima na gradove, energetsku infrastrukturu, vojne i civilne objekte.
Međutim, kako je rat odmicao, Kijev je razvio sopstvenu strategiju odgovora, koja se od odbrane i lokalnih kontraudara pretvorila u kampanju protiv ruskih vojnih, logističkih i energetskih ciljeva, kako na okupiranim teritorijama, tako i duboko unutar Rusije.
Prema analizi Instituta za proučavanje rata (ISW), intenzivirani ukrajinski udari na logistiku, naftnu infrastrukturu i vojne objekte imaju za cilj da otežaju ruske ofanzivne operacije, povećaju troškove rata i primoraju Moskvu da raspoređuje protivvazdušnu odbranu na sve većem broju lokacija.
Krim i Crno more postali su prve velike mete
Jedan od prvih velikih uspeha Ukrajine bilo je potapanje raketne krstarice "Moskva" u aprilu 2022. godine, čime je Rusija ostala bez komandnog broda Crnomorske flote. Potom su usledili napadi na vazduhoplovnu bazu Saki, Kerčki most i vojne objekte širom okupiranog Krima.
Kako navodi londonski Royal United Services Institute (RUSI), upravo je kombinacija raketa dugog dometa, pomorskih dronova i specijalnih operacija postepeno promenila odnos snaga na Crnom moru.
Rusija je bila primorana da deo najvrednijih brodova povuče iz Sevastopolja, dok je Ukrajina uspela da obnovi pomorski izvoz uprkos ruskoj blokadi.
Sličan zaključak iznosi i Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS), koji ocenjuje da je Ukrajina ostvarila "izuzetan pomorski uspeh", tako što je potisnula veliki deo ruske Crnomorske flote iz Sevastopolja i ozbiljno ograničila njenu slobodu delovanja u Crnom moru.
Udari sve dalje od fronta
Dolaskom zapadnih sistema HIMARS, Storm Shadow i ATACMS, Ukrajina je počela da gađa aerodrome, komandna mesta i skladišta municije daleko iza linije fronta. Posebnu pažnju izazvali su napadi na štab Crnomorske flote u Sevastopolju, aerodrome na Krimu i koncentracije ruskih vojnika u okupiranom Donbasu.
Prema proceni Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS), prvi ukrajinski udari raketama ATACMS primorali su Rusiju da razmotri premeštanje helikoptera i druge vazduhoplovne tehnike na udaljenije aerodrome, što je smanjilo vreme koje letelice mogu da provode u podršci operacijama na frontu zbog ograničenja dometa i goriva.
Istovremeno, BBC Verify je u više navrata, koristeći satelitske snimke i geolokaciju, potvrđivao razmere pojedinih ukrajinskih udara na vojne aerodrome, skladišta i brodove na Krimu, pri čemu je razlikovao potvrđenu štetu od tvrdnji zaraćenih strana.
Rafinerije, aerodromi i rat u dubini Rusije
Od 2024. godine ukrajinski odgovor dobio je novu dimenziju. Na meti više nisu bili samo vojni objekti, već i rafinerije, skladišta goriva i logistička infrastruktura širom Rusije.
Financial Times piše da je Kijev promenio strategiju i umesto napada na rezervoare počeo da gađa ključne tehnološke delove rafinerija koje je najteže zameniti. Prema toj analizi, cilj nije bio spektakularan požar, već što duži prekid rada postrojenja i povećanje troškova ruske ratne ekonomije.
ISW navodi da Ukrajina vodi sistematsku kampanju udara na rusku logistiku, transport goriva, PVO sisteme i energetsku infrastrukturu s ciljem da oteža snabdevanje okupiranog Krima i juga Ukrajine, dok istovremeno Rusiju primorava da raspoređuje protivvazdušnu odbranu na sve većem broju lokacija.
Jedna od najzapaženijih operacija bila je "Paukova mreža", kada su ukrajinski FPV dronovi, prethodno prokrijumčareni duboko u Rusiju, napali strateške bombardere na više vojnih aerodroma.
Reuters je, pozivajući se na dvojicu američkih zvaničnika, objavio da je u napadu pogođeno do 20 ruskih vojnih aviona, od kojih je oko 10 uništeno.
Iako ukrajinski kontraudari nisu zaustavili ruske raketne napade, prema ocenama ISW-a, CSIS-a i RUSI-ja, oni su značajno povećali troškove rata za Moskvu, otežali logistiku i primorali Rusiju da deo svojih vojnih resursa prebaci sa fronta na zaštitu sopstvene teritorije.
(Kurir.rs/Aleksandar Vulić)
