SAHRANA OVOG ČOVEKA BILA JE HITLEROV KEC U RUKAVU! Na današnji dan pokopan je VELIKI HEROJ nemačkog naroda, a "Adi" je savršeno iskoristio trenutak! (VIDEO)
Samo pet dana kasnije, Hindenburg je uz veliku državnu ceremoniju ispraćen kod memorijala Tanenberg u Istočnoj Pruskoj. Sahrana 7. avgusta nije bila samo oproštaj od predsednika i slavnog feldmaršala. Nacistički režim pretvorio ju je u pažljivo režirani politički spektakl.
Čovek kojeg su Nemci povezivali sa velikom pobedom
Hindenburg je u trenutku smrti imao 86 godina i među velikim delom nemačke javnosti uživao status nacionalnog heroja. Njegov ugled najviše je počivao na Prvom svetskom ratu i nemačkoj pobedi nad Rusima u bici kod Tanenberga 1914. godine.
Upravo je ta pobeda pretvorila Hindenburga u jednu od najpoznatijih ličnosti Nemačkog carstva. Nakon rata ušao je i u politiku, a 1925. godine izabran je za predsednika Vajmarske republike. Ponovo je pobedio na izborima 1932. godine, ovog puta i kao čovek oko kojeg su se okupljali protivnici Hitlerovog dolaska na čelo države.
Međutim, već 30. januara 1933. upravo je Hindenburg, nakon snažnog pritiska konzervativnih političkih krugova, imenovao Hitlera za kancelara. Njegovi saradnici verovali su da će Hitlera moći da drže pod kontrolom.
Dogodilo se upravo suprotno. U narednih godinu i po dana nacisti su praktično uništili demokratski sistem Vajmarske republike.
Hitler nije čekao ni Hindenburgovu smrt
Koliko je nacistički režim bio spreman za trenutak predsednikove smrti najbolje pokazuje ono što se dogodilo dan ranije.
Dok je teško bolesni Hindenburg još bio živ na svom imanju Nojdeku u Istočnoj Pruskoj, vlada je 1. avgusta donela zakon kojim je određeno da će nakon njegove smrti ovlašćenja predsednika preći na kancelara.
Hindenburg je preminuo sledećeg jutra oko devet sati, a zakon je odmah stupio na snagu.
Hitler je tako spojio funkcije predsednika i kancelara i preuzeo predsednička ovlašćenja. Umesto titule predsednika odlučio je da koristi naziv "Firer i kancelar Rajha".
Nekoliko nedelja kasnije, 19. avgusta, režim je organizovao referendum kojim je stanovništvo trebalo da potvrdi takvo uređenje. Glasanje je održano u uslovima nacističke diktature, represije i snažne propagande.
Hindenburg je želeo drugačiju sahranu
Posebno je zanimljivo da monumentalni Tanenberg, koji je savršeno odgovarao nacističkoj predstavi o nacionalnom heroju, po svemu sudeći nije bio mesto na kojem je Hindenburg želeo da bude sahranjen.
Dokumenti nemačke vlade pokazuju da se neposredno nakon njegove smrti razmatralo održavanje velike nacionalne komemoracije kod Tanenberga, nakon koje je trebalo da usledi sahrana u Nojdeku.
Američki memorijalni muzej Holokausta navodi da je Hindenburg, suprotno sopstvenim željama, ipak sahranjen kod Tanenberga.
Za Hitlera je simbolika bila previše vredna da bi je propustio
Tanenberški memorijal otvoren je 1927. godine nedaleko od tadašnjeg Hoenštajna u Istočnoj Pruskoj, današnjeg poljskog Oljštineka. Masivna građevina sa osam kula podignuta je u znak sećanja na nemačke vojnike i pobedu iz 1914. godine. Hindenburg je lično učestvovao na njenom svečanom otvaranju.
Sahrana je postala nacistička predstava
Dana 7. avgusta 1934. upravo je taj veliki kameni kompleks postao pozornica državne sahrane Hindenburga. Sačuvane fotografije Saveznog arhiva prikazuju ceremoniju u memorijalu i Hitlerov govor pred okupljenima.
Nacistička propaganda povezala je starog feldmaršala, pobedu u Prvom svetskom ratu i novi režim. Hindenburg, konzervativni pruski oficir koji se dugo odnosio sa nepoverenjem prema Hitleru, nakon smrti mogao je da bude predstavljen kao svojevrsni prethodnik novog nemačkog vođe.
Njegov kovčeg najpre je položen u kompleksu memorijala, a Tanenberg je nakon toga dodatno preuređen u nacionalno svetilište. Godinu dana kasnije, 2. oktobra 1935, Hindenburgovi posmrtni ostaci premešteni su u novu monumentalnu grobnicu. Tamo su položeni i posmrtni ostaci njegove supruge Gertrud, koja je preminula još 1921. godine.
Ni Tanenberg na kraju nije ostao njegov grob
Ironija je što Hindenburg ni tamo nije počivao trajno.
Kada se početkom 1945. godine Crvena armija približavala Istočnoj Pruskoj, nacističke vlasti uklonile su njegove i suprugine posmrtne ostatke iz Tanenberga kako ne bi pali u sovjetske ruke. Sam memorijal teško je oštećen i nakon rata je postepeno razgrađen.
Hindenburgovi posmrtni ostaci na kraju su završili u crkvi Svete Elizabete u Marburgu u zapadnoj Nemačkoj.
Tako je sahrana koju je Hitler 1934. godine želeo da pretvori u trajni simbol povezanosti stare pruske vojne slave i Trećeg rajha nadživela samu državu koja ju je organizovala za nešto više od deset godina.
Tanenberg je nestao, Istočna Pruska prestala je da postoji u dotadašnjem obliku, a Hindenburgovo poslednje počivalište danas se nalazi stotinama kilometara od mesta na kojem mu je nacistički režim namenio monumentalni grob.
