PUTIN JE "PUKAO"? Narod besan zbog rata, a Moskvom haraju FSB operativci! "Niko ne zna po koga sledećeg dolaze!" - sastavljau se CRNE LISTE

Sve veći broj pripadnika ruske elite strahuje da je Federalna služba bezbednosti (FSB) izmakla kontroli, dok predsednik Vladimir Putin toj službi poverava zadatak da očuva njegovu vlast u trenutku kada raste nezadovoljstvo zbog rata u Ukrajini.

To izaziva rastuće tenzije jer FSB širi svoj uticaj bez očiglednih ograničenja svojih ovlašćenja, dok visoki zvaničnici, među kojima je i Sergej Kirijenko, moćni Putinov šef unutrašnje politike, gube uticaj, prema procenama ljudi bliskih Kremlju i ruskoj vladi. Kirijenko je u poslednje vreme kritikovan zbog neuspeha ruskih političkih operacija u Jermeniji, Moldaviji i Mađarskoj.

"FSB je postao kompanija koja upravlja zemljom", rekao je Andrej Kolesnikov, politički analitičar iz Moskve.

"Politička administracija, Ministarstvo spoljnih poslova i finansijsko-ekonomski blok svedeni su na puko tehničko osoblje koje sprovodi odluke donete iz perspektive tajnih službi."

Bombaški napad u centru Moskve prošlog vikenda verovatno je samo dodatno ojačao argumente FSB-a pred Putinom u korist strožih bezbednosnih mera. Drugim frakcijama unutar Kremlja tako je ostavljeno malo prostora da se suprotstave oštrijim merama, uprkos zabrinutosti da bi one mogle dodatno da oslabe podršku predsedniku, koja je već pala na najniži nivo od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov nije odgovorio na zahtev za komentar.

Putin sve više polaže nade u FSB

Putin, nekadašnji agent KGB-a i direktor FSB-a, sve više se oslanja na bezbednosnu službu kako bi zaštitio svoju vlast u trenutku kada posledice rata postaju sve vidljivije običnim građanima Rusije.

Ukrajinski napadi na rafinerije nafte, fabrike odbrambene industrije i logistička skladišta dopiru duboko unutar Rusije, potkopavajući tvrdnje Kremlja da Putin drži situaciju pod kontrolom u petoj godini sukoba kojem se ne nazire kraj.

Udeo Rusa koji veruju da rat ide dobro pao je na rekordno nizak nivo. Iako je 50 odsto ispitanika u julu i dalje smatralo da invazija napreduje uspešno, to predstavlja pad od 19 procentnih poena u odnosu na godinu dana ranije, saopštio je moskovski Levada centar.

Ruska vojska pretrpela je ogromne gubitke na bojnom polju, dok je ekonomija pod sve većim pritiskom ogromne državne potrošnje, visokih realnih kamatnih stopa i gotovo zanemarljivog privrednog rasta, uz nezabeležene zapadne sankcije.

Posebno se izdvaja Druga služba FSB-a, odgovorna za borbu protiv terorizma i zaštitu ruskog političkog poretka, kojoj su praktično odrešene ruke da istražuje gotovo bilo koga, uz malo ili nimalo odgovornosti, tvrde tri izvora.

Prema njihovim rečima, upravo ta služba stoji iza nastojanja da se Durov optuži za terorizam u okviru pokušaja ograničavanja Telegrama. To se događa uprkos protivljenju visokih zvaničnika Kremlja zaduženih za organizaciju parlamentarnih izbora u septembru, koji upozoravaju da bi obračun sa popularnom aplikacijom mogao da izazove negativnu reakciju birača.

Durov, koji godinama živi van Rusije, odbacio je optužbu na svom Telegram kanalu, navodeći da ga je Rusija proglasila teroristom "zbog odbijanja njenih zahteva za masovni nadzor i cenzuru".

Od političkih protivnika do milijardera

Čak su i relativno marginalni kritičari vlasti izloženi oštrim merama. Ilja Remeslo, nekadašnji prokremaljski bloger koji se kasnije okrenuo protiv Putina, poslat je u psihijatrijsku ustanovu nakon što je uhapšen u Sankt Peterburgu pod optužbom za širenje "lažnih vesti" o vojsci, objavila je 26. jula državna agencija TASS.

Boris Nadeždin, antiratni političar kojem nije dozvoljeno da se kandiduje protiv Putina na predsedničkim izborima 2024. godine, osuđen je zbog "ekstremizma" jer je pokazao fotografiju preminulog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog. Ove nedelje objavio je da je pobegao u Francusku nakon što je proglašen "stranim agentom".

Na meti istražitelja i tužilaca našli su se i poslovni tajkuni, u okviru širokog procesa preuzimanja imovine tokom rata kojim se vlasništvo preraspodeljuje ljudima bliskim ili lojalnim vlastima.

Kontrolu nisu izbegli ni ruski kulturni i naučni krugovi.

Druga služba FSB-a pokrenula je postupke protiv desetina fizičara i istraživača iz oblasti vazduhoplovstva i svemirske tehnologije zbog "izdaje", jer su učestvovali na međunarodnim simpozijumima koje je svojevremeno odobrila sama država.

Služba takođe vodi nezvanične crne liste glumaca, muzičara i reditelja koji se smatraju nedovoljno patriotski nastrojenim, namećući ideološku poslušnost primenom zakona protiv "ekstremizma" i "diskreditovanja" vojske.

Putin je u utorak potpisao novi zakon kojim se kažnjavaju protivnici rata koji su napustili Rusiju i u odsustvu bili osuđeni. Njihova imovina u Rusiji biće zamrznuta, biće im zabranjeno korišćenje državnih i bankarskih usluga putem interneta, a neće moći ni da obnove pasoše u inostranstvu.

Služba koja je pratila i Navaljnog i Njemcova

Druga služba FSB-a ima dugu istoriju operacija protiv najistaknutijih Putinovih protivnika. Sjedinjene Američke Države uvele su sankcije njenom šefu, general-pukovniku Alekseju Sedovu, zbog trovanja Navaljnog 2020. godine, dok je Velika Britanija uvela slične mere njenim pripadnicima zbog trovanja Vladimira Kara-Murze.

Pripadnici te službe pratili su i bivšeg potpredsednika ruske vlade Borisa Njemcova pre nego što je 2015. godine ubijen na mostu u neposrednoj blizini Kremlja.

Sedov (71) ima direktan pristup predsedniku, koji ga je imenovao 2006. godine. Opisan kao miran i sposoban rukovodilac sa strašću prema pecanju, karijeru u KGB-u započeo je u Lenjingradu, današnjem Sankt Peterburgu, nekoliko godina nakon Putina, a tokom devedesetih godina predvodio je rusku Federalnu službu poreske policije.

Sedov je početkom ove godine bio među glavnim zagovornicima ograničavanja mobilnog interneta iz bezbednosnih razloga, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo javnosti nakon što su građani izgubili pristup digitalnim uslugama, a kompanije prijavile ogromne gubitke.

"Ljudi su uplašeni jer niko ne zna po koga će doći"

Ruske elite sve su zabrinutije zbog nesposobnosti sistema da odgovori na sve veći broj problema povezanih sa ratom, dok nema znakova da je Putin spreman na ustupke, napisala je Tatjana Stanovaja, viša saradnica Carnegie Russia Eurasia Centra, u komentaru objavljenom 27. jula.

"Suštinski problem je osećaj da je rusko rukovodstvo izgubilo dodir sa stvarnošću", navela je Stanovaja.

"Putinova opsednutost potčinjavanjem Ukrajine znatno je otežala efikasno upravljanje zemljom."

Atmosfera represije širi se i među elitama i među ruskom srednjom klasom, ocenila je Ela Panejah, sociološkinja i istraživačica u tink-tenku New Eurasian Strategies Centre.

"Ljudi su svi uplašeni, jer niko ne zna po koga će sledećeg doći", rekla je ona.

(Kurir.rs/Bloomberg)