ZAŠTO JE TRAMP ZABRANIO UVOZ "KUĆNIH" ROBOTA U AMERIKU? Odluka koja je pokrenula odmazdu Kine pravdana nacionalnom bezbednošću, pravi razlog je možda OVO (FOTO)
SAD su zabranile humanoidne robote strane proizvodnje, jer su, navodno, rizik po nacionalnu bezbednost, dok analitičari smatraju da predsednik Donald Tramp u stvari tako samo kupuje vreme da američki proizvođači robota sustignu kineske.
Dojče vele u analizi ovog poteza Bele kuće podseća da je američka Federalna komisija za komunikacije (FCC) obrazložila zabranu uvoza robota tvrdnjom da takvi "kućni" roboti prikupljaju podatke koje bi zlonamerni činioci mogli da iskoriste za nadzor američkih građana, jačanje kapaciteta stranih obaveštajnih službi ili za daljinsko preuzimanje kontrole nad robotima.
Iako se zabrana formalno odnosi na uvoz iz svih zemalja, jasno je da je pre svega usmerena prema Kini.
Prema podacima britanske banke "Barkliz", prošle godine je u Kini proizvedeno 85 odsto svih humanoidnih robota u svetu.
Roboti špijuni?
Američki zvaničnici upozoravaju da kineski humanoidni i četvoronožni roboti mogu da prikupljaju detaljne podatke o lokaciji korisnika i druge lične informacije, da njima može da se upravlja na daljinu i da predstavljaju potencijalni rizik za kritičnu infrastrukturu u SAD.
Posebnu zabrinutost izaziva mogućnost njihove dvostruke namene, odnosno korišćenja u civilne i vojne svrhe.
Kompanija "Unitri robotiks", jedan od vodećih kineskih proizvođača robota, nalazi se na Pentagonovom spisku preduzeća za koja se smatra da sarađuju sa kineskom vojskom.
Njeni roboti već su korišćeni u vojnim vežbama.
Takođe se pokazalo da pojedini roboti kompanije Unitri imaju bezbednosne propuste koji hakerima omogućavaju preuzimanje kontrole glasovnim komandama, nakon čega jedan robot može da upravlja drugim uređajima.
Vašington je zabrinut i zbog mogućnosti da veliki broj jeftinih kineskih robota šalje podatke iz stvarnog sveta kineskim sistemima veštačke inteligencije, koji ubrzano sustižu američke konkurente.
Za sada je ta pretnja uglavnom teorijska, pošto se većina komercijalnih humanoidnih robota još nalazi u ranoj fazi razvoja.
Odgovor Kine
Kina odbacuje optužbe i tvrdi da SAD, pod izgovorom nacionalne bezbednosti, vode protekcionističku politiku s ciljem ograničavanja kineske tehnološke industrije.
Peking je odgovorio kontramerama, uključujući ograničenje izvoza sirovina neophodnih američkim proizvođačima robota za povećanje proizvodnje, da bi Tramp uzvratio objavom da će uvećati carine na uvoz ključnog materijala za proizvodnju čipova iz Kine.
Trampova administracija ne krije da želi da pomogne domaćoj robotskoj industriji, koja istovremeno dobija podršku kroz gotovo bilion (1.000 milijardi) dolara ulaganja u razvoj veštačke inteligencije.
Prema procenama analitičara, cilj je zaštita kompanija poput "Figjur AI", "Tesla Optimus" i "Adžiliti robotiks" od kineskih konkurenata, čiji proizvodi često koštaju upola manje od američkih, a ponekad i znatno manje.
Vašington je ranije već uveo slična ograničenja za kineske dronove i solarne panele, dok na kineska električna vozila danas primenjuje carinu od 100 odsto.
Koliko vremena je potrebno američkim proizvođačima?
Mnogi analitičari zabranu vide kao pokušaj kupovine vremena za američku industriju, nakon što je Vašington bio zatečen brzinom kojom je Kina povećala proizvodnju robota.
Prema podacima istraživačke kuće Omdia, Kina danas ima šest kompanija među deset vodećih svetskih proizvođača robota.
Te firme su prošle godine isporučile gotovo 11.600 humanoidnih robota, dok su američke kompanije isporučile tek nekoliko stotina.
"Banka Amerike" je još u martu procenila da bi broj isporuka humanoidnih robota do kraja godine mogao da dostigne oko 90.000 jedinica.
SAD se i dalje smatraju liderom u razvoju „mozga“ robota zahvaljujući naprednim sistemima veštačke inteligencije.
Kina, s druge strane, prednjači u masovnoj proizvodnji jeftinijih robota sa naprednijim pokretima, zahvaljujući visokokvalitetnim aktuatorima, odnosno robotskim "mišićima".
Raš Doši iz američkog Saveta za spoljne odnose ocenio je zabranu kao "jednu od najvažnijih mera podrške američkom ekosistemu u sektoru robotike do sada".
Mač sa dve oštrice
Evan Bird, izvršni direktor kompanije "Standard bots", proizvođača robotskih ruku, smatra da Trampova administracija Kini šalje „nedvosmislenu poruku“.
- Roboti su tehnologija u kojoj Amerika mora da bude vodeća i nad kojom mora da zadrži kontrolu. Robotima proizvedenim uz strane subvencije neće biti dozvoljeno da nepošteno dominiraju američkim tržištem robotike - napisao je Bird na društvenoj mreži X.
Kritičari, međutim, upozoravaju da bi zabrana mogla da uspori razvoj američke veštačke inteligencije.
Razlog je to što istraživači trenutno imaju koristi od mogućnosti da nove sisteme testiraju na relativno jeftinim kineskim robotima.
- Ograničenja mogu da smanje bezbednosne rizike, ali sama po sebi ne stvaraju konkurentan domaći ekosistem - napisao je na X Georg Štiler, konsultant u industriji robotike.
Američka poslovna televizija CNBC citirala je Marka Ajnštajna iz kompanije "Kaunterpoint riserč", koji je ocenio da je zabrana "loša vest za kineske proizvođače humanoidnih robota koji planiraju izlazak na berzu u narednim mesecima".
Ajnštajn upozorava da bi Kina sada mogla dodatno da ograniči izvoz retkih zemnih metala američkim kompanijama, kao i pristup kineskom tržištu za firme poput Tesle i Nvidije.
Ko će kupovati takve robote?
"Barkliz" procenjuje da bi tržište humanoidnih robota, koje danas vredi između dve i tri milijarde dolara, u najoptimističnijem scenariju do 2035. moglo da dostigne vrednost od 200 milijardi dolara.
Da bi se to ostvarilo, potrebno je dalje unapređenje veštačke inteligencije, fizičkih sposobnosti robota i baterijskih sistema.
Milijarder Ilon Mask je još optimističniji.
On tvrdi da robot Optimus njegove kompanije "Tesla" može da postane "najveći proizvod svih vremena", sa potencijalnom dugoročnom prodajom koja bi mogla da dostigne 10 biliona (1.000 milijardi) dolara.
Mask smatra da bi roboti, koji danas koštaju oko 100.000 dolara, zahvaljujući masovnoj proizvodnji mogli da pojeftine na između 20.000 i 30.000 dolara po komadu.
To bi ih učinilo dovoljno pristupačnim za fabrike, skladišta, a kasnije i za domaćinstva.
Kombinacija prognoze "Barkliza" i cena kojima teži Tesla ukazuje na mogućnost da se do 2035. godine godišnje prodaje između sedam i deset miliona humanoidnih robota.
Kratkoročno se očekuje da roboti preuzmu ponavljajuće i fizički zahtevne poslove u fabrikama i skladištima.
Kasnije bi njihova primena mogla da se proširi na zdravstvenu negu, brigu o starijima i različite kućne poslove.
(Kurir.rs/Dojče vele/Preneo: N. V.)
