VRAĆANJE TRADICIONALNOM IDENTITETU Ostrvska država iznenada PROMENILA IME – predsednik presekao bez referenduma
Pacifička ostrvska država Nauru promenila je ime u Republika Naoero, saopštio je njen predsednik, čime je naziv zemlje usklađen sa pisanjem i izgovorom na nacionalnom jeziku.
Međunarodna oznaka države biće promenjena sa NRU na NRO, dok će njeni stanovnici, umesto Nauruanci, biti poznati kao dei-Naoero. Naziv Nauru se u inostranstvu uobičajeno izgovarao kao "Nau-ru", dok se novo ime izgovara "Nau-ero".
Ovim potezom udaljena ostrvska država u južnom Pacifiku vraća svoj tradicionalni naziv, navodi se u saopštenju objavljenom u četvrtak na Fejsbuk stranici vlade.
Zemlja je u međunarodnoj upotrebi postala poznata kao Nauru samo zato što je strancima bilo teško da izgovore njen izvorni naziv. Takvo ime je, prema ranijem saopštenju vlade, prihvaćeno iz praktičnih razloga, a ne kao rezultat slobodnog izbora stanovništva.
"Ova predložena promena ima za cilj da vernije oda počast nasleđu, jeziku i identitetu naše nacije", izjavio je predsednik Dejvid Adeang kada je u januaru predložio promenu pred parlamentom.
Predloženi ustavni amandman dobio je podršku poslanika u dva neophodna kruga glasanja, iako nije odmah bilo jasno da li je Ustav formalno izmenjen.
Vraćanje tradicionalnom identitetu
Sa oko 12.000 stanovnika, Naoero je treća najmanja država na svetu prema broju stanovnika, posle Tuvalua i Vatikana. Mali atol od koralnog krečnjaka nekada je bio nemačka kolonija, a kasnije se nalazio pod upravom Australije, pre nego što je 1968. godine postao nezavisna republika.
Zemlja je prolazila kroz burne periode. Eksploatacija fosfata donela joj je ogromno bogatstvo tokom sedamdesetih godina prošlog veka, ali je industrija potom propala, dovodeći Nauru na ivicu ekonomskog sloma tokom devedesetih.
Danas je ova država među najugroženijima na svetu zbog porasta nivoa mora izazvanog klimatskim promenama. Vlada zbog toga pokušava da privuče ulaganja iz inostranstva kroz program sticanja državljanstva uz novčanu naknadu, kako bi finansirala preseljenje stanovništva i infrastrukture dalje od obale koju ugrožava nadiranje okeana.
Promena imena označava "početak obnovljenog nacionalnog ponosa", rekao je Adeang u najnovijem obraćanju. Kada je njegova vlada u maju glasala o ovoj odluci, predsednik je najavio referendum na kojem bi građani trebalo da je potvrde.
Međutim, vlada je prošle nedelje saopštila da su poslanici, nakon "opsežnih razgovora", zaključili da javno glasanje nije potrebno.
"Iako je svrha referenduma da utvrdi volju naroda, ime Naoero nikada nije nestalo, već je samo čekalo da bude u potpunosti prihvaćeno", navodi se u saopštenju.
Dodaje se da je naziv Naoero već deo identiteta stanovništva, da se nalazi na državnom grbu i koristi u svakodnevnom govoru, kao i da ga Ustav dopušta.
Ovim potezom zemlja se pridružila državama koje su promenom imena pokušale da se udalje od kolonijalne prošlosti. Mala afrička kraljevina Esvatini vratila je 2018. godine istorijsko ime, umesto dotadašnjeg Svazilenda. Druge zemlje pribegavale su ovakvim promenama kao svojevrsnom rebrendiranju, kao što je Turska učinila 2022. godine, kada je od Ujedinjenih nacija zatražila da je nazivaju Türkiye, imenom koje se dugo koristi u samoj zemlji.
Odluka Naoera podrazumevaće i promenu naziva nacionalnih aviona i brodova. Vlada već nastoji da druge države i međunarodne institucije priznaju novo ime.
Na internet stranici Ujedinjenih nacija zemlja je već navedena pod novim nazivom, uz napomenu da je vlada u junu zatražila promenu. Ministarstva spoljnih poslova Australije i Novog Zelanda, kao i američka i kineska diplomatska predstavništva u regionu, takođe na svojim internet stranicama koriste naziv Naoero.
(Kurir.rs/AP)
