MOGU LI MOSKVA I KIJEV DA ZAKOPAJU RATNE SEKIRE? Diplomatija na testu: Ovo su tri moguća scenarija za rat u Ukrajini do kraja 2026. godine!

Više od četiri godine nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, pitanje više nije samo kako će se rat završiti, već da li postoji realna mogućnost da se do njegovog kraja dođe u skorije vreme.

Najnoviji signali iz Moskve i Vašingtona

Da diplomatski kanal nije zatvoren, pokazuju i najnoviji signali iz Moskve i Vašingtona.

Rojters je 24. jula objavio da je Kremlj spreman da sačeka nove predloge američkog predsednika Donalda Trampa o okončanju rata. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da Rusija ostaje otvorena za diplomatske razgovore sa Vašingtonom, ali da će istovremeno nastaviti da se bori da ostvari ciljeve vojnim sredstvima. Moskva, dakle, istovremeno govori o pregovorima i poručuje da ne odustaje od vojnog pritiska.

Sličan oprez dolazi i iz Vašingtona. Američki državni sekretar Marko Rubio, prema AP-u, izjavio je da Trampova administracija spremna da da pomogne u okončanju "besmislenog rata" u Ukrajini.

Rubio je priznao da će biti potrebni kontinuirani diplomatski napori i nove ideje koje bi mogle da budu prihvatljive i Rusiji i Ukrajini. Upravo ta procena najbolje opisuje trenutnu situaciju: pregovori jesu mogući, ali konačan dogovor još nije na vidiku.

Tri moguća scenarija za rat do kraja 2026. godine

Jedan od zanimljivijih pokušaja da se sagleda kako bi rat mogao da se razvija u narednom periodu ponudila je nezavisna organizacija koja se bavi analizom humanitarnih kriza, Projekat za procenu kapaciteta (ACAPS), u analizi Ukrajina: Scenariji 2026, objavljenoj u martu ove godine. Autori su, na osnovu razgovora sa 46 stručnjaka, izdvojili tri moguća scenarija do kraja 2026. godine: nastavak rata bez rešenja, smanjenje intenziteta sukoba i, kao najmanje verovatan, ozbiljnu eskalaciju. 

Prvi scenario: Nastavak rata bez rešenja

Status kvo se nastavlja: borbe traju, dok diplomatski napori i pregovori ne donose rezultate, posebno oko teritorije i bezbednosnih garancija. Rat iscrpljivanja donosi tek ograničen napredak na istoku, dok zajednice uz front trpe posledice dugotrajnog sukoba, raseljavanja i sve težeg pristupa osnovnim uslugama. Energetska, transportna i logistička infrastruktura ostaju ugrožene, naročito tokom hladnog perioda. Istovremeno, sve veći jaz između smanjenog finansiranja i rastućih potreba dodatno otežava odgovor na krizu.

Drugi scenario: Smanjenje neprijateljstava

Mogući su lokalizovani prekidi vatre i zamrzavanje linija fronta kao uvod u šire rešenje 2027. ili kasnije, ali uz česta kršenja i rizik od nove eskalacije.

Humanitarne potrebe ostaju zbog oštećene infrastrukture, gubitka prihoda i raseljenosti, dok prerano preusmeravanje pomoći na obnovu može ostaviti deo stanovništva bez adekvatne podrške.

Ograničen i cikličan povratak stanovništva dodatno povećava pritisak na tržište rada i nekretnina i produbljuje društvene tenzije.

Treći scenario: Eskalacija rata

Proširena ruska mobilizacija, slabljenje ukrajinske odbrane i prekidi vojne pomoći mogli bi dovesti do proboja u Donjeckoj oblasti i ugrožavanja ključnih logističkih koridora. Intenzivirani vazdušni napadi dodatno bi pogodili energetsku i transportnu infrastrukturu, dok bi masovne evakuacije preopteretile humanitarni sistem. Posebno bi ugroženi bili stariji, osobe sa invaliditetom i finansijski iscrpljeno stanovništvo, dok bi rastuće potrebe i nedovoljno međunarodno finansiranje dodatno produbili humanitarni jaz.

Upravo ovaj drugi scenario možda najbolje pokazuje šta bi moglo da predstavlja realan put ka miru. Umesto velikog mirovnog sporazuma koji bi preko noći rešio sva sporna pitanja, mnogo je verovatnije da bi se do njega došlo u etapama. Prvo bi bilo potrebno zaustaviti ili značajno smanjiti borbe, zatim stabilizovati liniju razdvajanja, a tek nakon toga otvoriti najteža pitanja – teritorijalni status, bezbednosne garancije za Ukrajinu, sankcije Rusiji i buduće odnose Moskve i Kijeva.

Scenario "zamrznutog konflikta"

Sličnu mogućnost, ali iz drugačijeg ugla, razmatra i Četam haus (Kraljevski institut za međunarodne poslove) u analizi Četiri scenarija za kraj rata u Ukrajini.

Autor Džon Laf navodi četiri moguća ishoda: dugotrajni rat, zamrznuti konflikt, ukrajinsku pobedu i poraz Ukrajine. Posebno je značajan scenario "zamrznutog konflikta", u kojem bi primirje stabilizovalo liniju fronta bez konačnog rešavanja teritorijalnog spora. 

Četam haus pritom ukazuje na nekoliko faktora koji će biti presudni za oblik budućeg mira. Za Ukrajinu su posebno važni teritorija koju bi kontrolisala, obim ekonomske štete, gubitak stanovništva, nivo bezbednosti koji bi mogla da održi i sredstva koja bi morala da ulaže u odbranu kako bi odvraćala eventualnu novu agresiju.

Prekid vatre nije isto što i mir

I ACAPS i Četam haus ukazuju da bi smanjenje borbi moglo da bude samo prvi korak, a ne i kraj rata. Za Ukrajinu bi ostala ključna pitanja teritorije i bezbednosnih garancija.

Četam haus posebno ističe koliko će biti važno da Ukrajina nakon rata zadrži sposobnost da se sama brani, ali i koliko će Zapad biti spreman da joj u tome dugoročno pomaže.

Zato prekid vatre ne bi nužno značio i trajni mir. Bez dogovora o najvažnijim pitanjima i jasnih mehanizama za njegovo sprovođenje, ostao bi rizik da se sukob ponovo nastavi.

Kakav bi mogao da bude epilog?

Na osnovu dostupnih analiza teško je predvideti jedan siguran ishod. ACAPS kao najverovatniji scenario vidi nastavak rata bez konačnog rešenja, dok kao drugu mogućnost navodi smanjenje intenziteta borbi. Četam Haus razmatra i dugotrajni rat i zamrznuti konflikt, ali i mogućnost da jedna strana ostvari jasnu prednost.

Ipak, obe analize ukazuju da će teritorija i bezbednost biti među najtežim pitanjima budućih pregovora. Za Ukrajinu će posle rata veliki izazov biti i obnova zemlje, ekonomije i institucija. Četam haus upozorava da će posledice rata biti dugoročne.

Za Evropu bi kraj rata doneo novu bezbednosnu situaciju, posebno ako bi budući sporazum uključivao međunarodne garancije za Ukrajinu i dugoročnu vojnu podršku.

Da li rat može da bude završen u skorije vreme?

Aktuelne diplomatske poruke ostavljaju prostor za pregovore, ali ne pokazuju da je konačni dogovor blizu. Rojters navodi da je Moskva spremna da sačeka nove američke predloge, ali istovremeno ne odustaje od vojnih ciljeva. AP prenosi Rubiovu ocenu da SAD žele da pomognu u završetku rata, ali da do dogovora neće biti lako doći.

ACAPS ocenjuje da je potpuni završetak rata tokom 2026. malo verovatan, dok kao najizgledniji scenario navodi nastavak rata bez konačnog rešenja. Smanjenje borbi jeste moguće, ali bi to pre predstavljalo otvaranje prostora za pregovore nego siguran put ka trajnom miru.

Četam haus pokazuje zašto će takvi pregovori biti teški: čak i posle prekida vatre ostala bi pitanja teritorije, bezbednosti, obnove Ukrajine i njenih budućih odnosa sa Rusijom i Zapadom.

Zato diplomatija ostaje jedini realan put ka političkom završetku rata. Međutim, zaustaviti borbe i postići mir nisu ista stvar.

Pravi izazov biće pronaći dogovor koji neće samo utišati oružje, već i smanjiti mogućnost da se sukob ponovo pokrene. Njegove posledice neće se osećati samo u Ukrajini i Rusiji, već i širom Evrope.

(Kurir.rs/AP/Rojters/Četam haus/ACAPS)