Šveđani se spremaju za najgore! "Ako želiš mir, pripremaj se za rat": Građanima savetuju da čuvaju keš, stručnjaci upozoravaju na jednu stvar
Švedska, zemlja koja je više od dva veka negovala vojnu nesvrstanost, poslednjih godina napravila je veliki zaokret u svojoj bezbednosnoj politici. Nakon početka rata u Ukrajini, Stokholm je odustao od dugogodišnje politike vojne nesvrstanosti i priključio se NATO-u, a paralelno je počeo da jača sistem takozvane totalne odbrane i građane priprema za različite vanredne scenarije.
Dodatnu pažnju privukla je preporuka švedske centralne banke Riksbank da domaćinstva imaju više načina plaćanja i oko 1.000 švedskih kruna gotovine po odrasloj osobi, kao rezervu u slučaju poremećaja. Riksbank navodi da bi taj iznos trebalo da bude dovoljan za osnovne kupovine tokom približno nedelju dana, dok istovremeno preporučuje i razvoj mogućnosti oflajn plaćanja. Za zemlju u kojoj se svakodnevni život gotovo u potpunosti oslanja na digitalne sisteme, pitanje šta se dešava ako nestane struje, interneta ili dođe do sajber napada postalo je jedno od ključnih bezbednosnih pitanja.
O tome šta se zaista dešava u Švedskoj, da li je reč o racionalnoj prevenciji ili pripremama za eventualni sukob, kako građani doživljavaju ulazak u NATO i koliko su zategnuti odnosi sa Rusijom, u emisiji "Redakcija" kod Olje Lazarević govorili su Nikola Vujinović, istraživač Studija bezbednosti, Aleksandar Stanković, politikolog američkih studija, i Mila Opalić, bivša konzulka u Švedskoj.
"Ovo je čista prevencija"
Nikola Vujinović ocenio je da preporuka građanima da imaju gotovinu i druge načine plaćanja ne predstavlja dizanje panike, već pre svega pokušaj da država bude spremna za savremene bezbednosne izazove.
- Mislim da je ovo čista prevencija. Kada govorimo o ovim geopolitičkim temama, moramo da imamo u vidu da je Švedska otišla veoma daleko u digitalizaciji i da upravo zbog toga mora ponovo da se navikne na gotovinu. Ako imate sistem u kojem gotovo sve zavisi od digitalnih tehnologija, onda morate imati alternativu u slučaju da nešto prestane da funkcioniše. Zato se ponavlja taj poziv građanima da imaju određenu količinu gotovine - objasnio je Vujinović.
On je posebno istakao značaj strateškog ostrva Gotland i položaja Švedske nakon ulaska u NATO.
- Oni utvrđuju Gotland i to nije bez razloga. Ruske podmornice tuda prolaze konstantno, a Baltik je jedno od veoma osetljivih područja. Kada je Švedska ušla u NATO, ona je postala svojevrsna predstraža prema Ruskoj Federaciji i zato je logično da dodatno jača svoje odbrambene kapacitete. Ja se slažem sa švedskim vojnim komandantima da trenutno nema neke neposredne najave klasičnog vojnog napada, ali to ne znači da opasnosti nema - rekao je Vujinović.
Prema njegovim rečima, savremeni sukobi odavno nisu ograničeni samo na klasične vojne operacije.
- Sajber napadi na kritičnu infrastrukturu, napadi kojima bi mogla da se isključi struja ili internet, to je realnost. I nije to opasnost samo od Ruske Federacije ili Irana, već postoje i brojne nedržavne hakerske grupe kojima je napad na određenu kritičnu infrastrukturu veoma unosan posao. Zato je ovo prevencija i obaveza države da se pripremi za različite scenarije - naveo je on.
Vujinović je podsetio i da švedski sistem odbrane danas ne podrazumeva samo vojsku.
- Čuli smo da Švedska ima dva ministra odbrane, jednog za vojnu i jednog za civilnu odbranu, i to mnogo govori o ozbiljnosti kojom država pristupa tim problemima. Kada govorimo o totalnoj odbrani, građani nisu samo posmatrači. I sam narod mora da bude deo sistema odbrane i da zna kako da funkcioniše u vanrednoj situaciji - rekao je Vujinović.
"Ako želiš mir, pripremaj se za rat"
Aleksandar Stanković saglasan je da švedske poteze treba posmatrati kao pripremu, ali upozorava da ih ne treba automatski tumačiti kao dokaz da je rat neposredno pred vratima.
- Definitivno ne treba tako lako otpisivati ratnu eskalaciju. Možemo da se setimo početka rata u Ukrajini, kada su mnogi govorili da do rata neće doći, pa je ipak došlo. Zbog toga se švedsko utvrđivanje i sve ove pripreme mogu posmatrati kroz ono staro geslo "Si vis pacem, para bellum" - ako želiš mir, pripremaj se za rat - rekao je Stanković.
Ipak, on smatra da trenutna situacija još ne pokazuje da se ratna opasnost proširila do mere koja bi ugrozila celu Evropu.
- Ja bih naglasio da se još uvek ta ratna magla ne spušta u onoj meri u kojoj bi ugrozila bezbednost ne samo Švedske, već i svih država Evropske unije. I dalje su pregovori prioritet i razgovara se između Rusije i Ukrajine. Sve ovo što se sada dešava može se posmatrati kao jedna predfaza nekog novog diplomatskog iskoraka, a ne kao dokaz da je rat neminovan - ocenio je Stanković.
On je ukazao i na to da se pojedini događaji mogu tumačiti kao pokušaji da se tenzije ipak drže pod kontrolom.
- Postoje stvari i postoje glasovi razuma koji mogu da spuste i amortizuju sve te nalete koji možda pozivaju na rat. Zato ne bih sve ono što se dešava u Švedskoj tumačio kao najavu neposrednog sukoba. Oni su se dugo razvijali u jednom mirnodopskom pravcu i sada jednostavno moraju da se preorijentišu i ponovo izgrade odbrambene kapacitete - rekao je on.
Govoreći o istorijskom zaokretu Švedske, koja je decenijama insistirala na vojnoj nesvrstanosti, Stanković je ocenio da njen ulazak u NATO nije preko noći promenio pripadnost te zemlje zapadnom bloku.
- Bez obzira na to da li su Švedska i Finska bile u NATO-u ili nisu bile u NATO-u, one su svakako bile deo Zapada. Švedska možda još i više zbog svoje istorije i odnosa prema zapadnom bloku. Ulazak u NATO jeste bio simboličan čin kojim se ona definitivno svrstala na stranu Zapada, ali nikada nije bilo neke ozbiljne sumnje kom bloku sama Švedska pripada. Zbog svega toga sam siguran da su i Rusi računali na mogućnost da Švedska i Finska mogu da uđu u NATO - objasnio je Stanković.
Prema njegovim rečima, švedsku odluku treba posmatrati u širem kontekstu odnosa Rusije prema Zapadu.
- Kada govorimo o Rusiji i Ukrajini, moramo imati u vidu da je Ukrajina za Rusiju mnogo više od jednog običnog spoljnopolitičkog pitanja. Ona predstavlja veoma važno istorijsko i geopolitičko pitanje. Zbog toga su i odluke Švedske i Finske deo mnogo šireg bezbednosnog procesa koji se odvija u Evropi - rekao je Stanković.
Niko se više ne oseća bezbedno
Mila Opalić, bivša konzulka u Švedskoj, govorila je iz ugla svakodnevnog života i atmosfere među građanima. Kako kaže, teško je dati jednostavan odgovor na pitanje da li se Šveđani danas osećaju sigurnije ili ugroženije.
- Odgovor je i jedno i drugo. Zbog Baltika i važnosti cele bezbednosne priče, Švedska je procenila da mora da se pripremi, i to potpuno nezavisno od toga da li je na vlasti levi ili desni blok. I jedna i druga strana su za ulazak u NATO. Ali kada me pitate kako se ljudi osećaju, moramo da razumemo da se ceo svet više ne oseća bezbedno, kao što se osećao posle Drugog svetskog rata, kada smo živeli u jednom mnogo smirenijem društvu. Ne možemo reći da se Šveđani danas osećaju potpuno bezbedno, ali se definitivno pripremaju - rekla je Opalić.
Ona je posebno naglasila problem digitalizacije, jer Švedska spada među zemlje u kojima se gotovo sve može obaviti elektronskim putem.
- Oni su otišli najdalje sa digitalizacijom i zato je sada posebno važno da ljudi imaju alternativu. Ovde ljudi praktično nemaju naviku da koriste gotovinu. Kada dođete u prodavnicu i želite da platite kešom, zaista vas gledaju kao da ste nešto neobično uradili. Zato se sada ponovo govori o gotovini i o tome da svako treba da ima dovoljno novca da može da funkcioniše nekoliko dana ako digitalni sistem prestane da radi - navela je bivša konzulka.
Kako je objasnila, Švedska sada radi i na sistemima koji bi omogućili građanima da koriste kartice čak i kada nema klasične veze sa sistemom.
- Sada se nude i opcije oflajn plaćanja. To znači da kartica može da podrži plaćanje određeni period i ako sistem stane zbog nedostatka struje, pada sistema ili nekog drugog razloga, sredstva mogu da se obrade kasnije, kada se sve vrati u funkciju. Dakle, radi se na tome da ljudi mogu da funkcionišu i u stanju vanrednog stanja - rekla je Opalić.
Ona je govorila i o odnosima Švedske i Rusije, koji su, kako je ocenila, veoma zategnuti.
- Čovek tu mora da bude oprezan, jer mi sve vreme svedočimo incidentima. Non-stop se nešto dešava, bilo ispred švedske ambasade u Moskvi, bilo ovde ispred njihove ambasade. Pored toga, sajber napadi su učestali na državne i velike sisteme, poreske sisteme i druge važne delove infrastrukture. Dešava se da sistemi budu blokirani i da prestanu da funkcionišu - navela je Opalić.
Prema njenim rečima, švedska bezbednosna služba takve događaje veoma ozbiljno prati.
- SAPO izlazi sa informacijama o tome gde oni misle da postoje tragovi i ko bi mogao da stoji iza takvih aktivnosti. Pominju se kako ruske, tako i iranske bezbednosne snage. To nije nešto što bih nazvala normalnom situacijom, ali diplomatski odnosi su izuzetno zategnuti od samog početka rata u Ukrajini i takvi incidenti se dešavaju sve vreme - zaključila je Opalić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
