PILOTI PRIJAVLJUJU NEOBIČNE OBJEKTE NA NEBU Misteriozne slike poslate Ursuli fon der Lajen: "Videli smo svetlo koje sija, a onda nestaje"
Evropska komisija najmanje od 2023. godine diskretno prati neidentifikovane anomalne pojave (UAP), pokazuje dokument njenog odeljenja za odbranu u koji je uvid imao Juronjuz. U dokumentu se navodi da se takve pojave, zahvaljujući razvoju tehnologije, sve bolje uočavaju i identifikuju, ali i da "moramo biti još bolji".
Dokument se odnosi na posmatranja neba iznad Malezije i sugeriše da Komisija ovu temu prati aktivnije nego što je do sada javno prikazivano. UAP je naziv koji je zamenio stariji pojam neidentifikovanog letećeg objekta, odnosno NLO-a.
Tema je privukla znatno veću pažnju nakon što je Njujork tajms 2017. godine otkrio da Pentagon poseduje snimke neidentifikovanih pojava zabeleženih tokom vojnih letova. Američko Ministarstvo odbrane zvanično je počelo da koristi naziv UAP 2020. godine.
Komisiji poslali 37 snimaka
Juronjuz je razgovarao sa ocem i sinom, astronomima amaterima iz Malezije, koji su se u oktobru 2022. obratili Evropskoj komisiji. Poslali su 37 snimaka neba i svemira, uključujući pojave koje smatraju UAP-ovima, i predsednicu Komisije Ursulu fon der Lajen pitali o njihovom poreklu.
Upozorili su da se neidentifikovani objekti pojavljuju u blizini aviona i važnih lokacija, uključujući vojne i nuklearne objekte. Tvrdili su i da su zabeležili neobične signale na lokalnim vaj-faj frekvencijama.
Komisija im je odgovorila da nema ovlašćenja da istražuje događaje iznad Malezije, ali je najavila da će državama članicama predložiti povećanje sposobnosti otkrivanja objekata u svemirskom prostoru oko Zemlje.
"To će nam delimično pomoći da bolje identifikujemo UAP-ove koje ste videli, kao i brojne komade svemirskog otpada", odgovorili su iz Komisije.
Malezijski astronomi bezuspešno su se obraćali i NASA-i, kao i kanadskim i malezijskim institucijama. Podršku im je pružio bivši kanadski poslanik Lari Megvajer.
"Nebo nije klasifikovano. Što se više informacija prikupi, to će javnost biti svesnija ovog pitanja", napisao je.
Evropa znatno uzdržanija od SAD
Američki Kongres održao je u julu 2023. veliko saslušanje o UAP-ovima, sa naglaskom na nacionalnu bezbednost i tvrdnje o tajnim državnim programima. Promena naziva iz NLO u UAP trebalo je, između ostalog, da smanji stigmu koja decenijama prati ovu temu.
U Evropskoj uniji o UAP-ovima se javno raspravlja znatno manje. Francuska je jedina članica koja ima državni centar specijalizovan za njihovo istraživanje, GEIPAN. Od osnivanja 1977. godine analizirao je više od 3.300 slučajeva. Njih 106 ostalo je neobjašnjeno, dok za 1.014 slučajeva nije bilo dovoljno podataka.
Francuski parlament je u junu raspravljao o UAP-ovima. Poslanik Arno Sen-Marten rekao je da je cilj da se rasprava udalji od senzacionalizma i da se ovoj temi pristupi ozbiljno i racionalno.
Piloti traže jasnija pravila
Jedan od glavnih razloga zbog kojih se UAP-ovima poslednjih godina posvećuje više pažnje jeste bezbednost vazdušnog saobraćaja. Nemački evroposlanik Fabio De Mazi tokom 2025. i 2026. više puta je tražio da EU uvede posebnu standardizovanu kategoriju za prijavljivanje takvih incidenata.
Piloti upozoravaju da nedostatak jasnog protokola otežava prikupljanje podataka. Smatraju da neidentifikovani objekti mogu dovesti do gubitka orijentacije ili prinudnih manevara, a prijavljuju se i mogući poremećaji senzora i komunikacionih sistema.
Komercijalni pilot Rob Akermans, koji ima 35 godina iskustva, opisao je Juronjuzu događaj iz 2023. godine. Tokom leta sa Bliskog istoka prema Holandiji posada je više od dva sata posmatrala neobična svetla.
"Videli smo svetlo koje bi snažno zasijalo, a zatim polako izbledelo. To se ponavljalo, često uz još jedno ili dva svetla. Najčudnije je bilo što bi jedno od tri svetla ponekad manevrisalo oko ostalih, kao u poteri, nakon čega bi nestala", rekao je.
"Neidentifikovani objekat prvenstveno je bezbednosno pitanje"
Akermans kaže da piloti često ćute zbog mogućih profesionalnih posledica.
"Više vas brinu profesionalne posledice zbog tabua nego stvarni bezbednosni rizik kojem ste svedočili", rekao je.
Kapetan Boinga 747 Kristijan van Hejst opisao je nekoliko sličnih iskustava. Tokom leta iz Amsterdama prema Malagi 2010. godine posada je, kako kaže, primetila pravougaoni objekat dok se avion nalazio na visini od 41.000 stopa.
Kontrola leta u Madridu rekla im je da ispred njih nema drugog saobraćaja, nakon čega su povezani sa vojnom kontrolom. Ni ona nije imala podatke o letelicama ili vojnim aktivnostima na tom području.
Van Hejst naglašava da neidentifikovani objekat u vazdušnom prostoru prvenstveno treba posmatrati kao bezbednosni problem, a ne kao temu naučne fantastike.
Dodatnu pažnju izazivaju izveštaji o UAP-ovima u blizini nuklearnih postrojenja. Francuska studija iz 2015. godine utvrdila je povezanost dela neobjašnjenih viđenja sa blizinom nuklearnih lokacija, dok se slični izveštaji u SAD beleže decenijama.
Komisija: To je odgovornost država članica
Uprkos sve većem evropskom naglasku na zajedničkoj odbrani, Evropska komisija i dalje tvrdi da su UAP-ovi prvenstveno pitanje pojedinačnih država.
"UAP-ovi su u nadležnosti država članica EU, koje se njima bave u skladu sa nacionalnim prioritetima bezbednosti i odbrane", odgovorio je portparol Komisije na pitanje Juronjuza o razmeni informacija sa SAD.
Joakim Dekers, osnivač holandske koalicije za UAP, smatra da je jedan od najvećih problema stigma zbog koje se, prema njegovim tvrdnjama, veliki deo pilotskih viđenja uopšte ne prijavljuje.
"EU ne može zadržati vodeću ulogu u bezbednosti vazdušnog saobraćaja dok ignoriše stvarnost koju druge velike sile već mere", rekao je Dekers.
(Kurir.rs/Index.hr)
