300.000 LJUDI NA 69 KM OD EPICENTRA SPASILO 'ČUDO'? Potres od 7,4 rihtera sejao smrt, a ovaj grad ostao NETAKNU! Nijedna zgrada se nije srušila!

Stanovnici Armenije, grada na zapadu Kolumbije, probudili su se prošlog ponedeljka i spremali za odlazak na posao kada je iznenada tlo počelo da podrhtava.

Setili su se vežbi za vanredne situacije koje se u gradu održavaju najmanje dva puta godišnje. Oni koji su bili u svojim domovima spustili su se pored kreveta, nadajući se da bi se u slučaju urušavanja mogao stvoriti prostor koji bi ih zaštitio. Drugi su se sklonili pored frižidera.

Kada je podrhtavanje prestalo, čekali su da čuju sirene vozila hitne pomoći. Čuli su ih veoma malo. Nešto je ovog puta očigledno bilo drugačije.

Zemljotres magnitude 7,4 koji je u ponedeljak ujutru pogodio pacifičku obalu Kolumbije izazvao je rušenje zgrada širom zapadnog dela zemlje, odneo najmanje 285 života i ostavio hiljade povređenih, dok spasilačke ekipe nastavljaju potragu u ruševinama, sada sa veoma malo nade da će pronaći još preživelih.

U Armeniji, međutim, gradu sa oko 300.000 stanovnika koji se nalazi svega 69 kilometara od epicentra, situacija je bila potpuno drugačija: nijedna zgrada se nije srušila, nije bilo potrebe za spasilačkim operacijama i nijedan stanovnik nije poginuo.

Istovremeno, u susednim gradovima Pereira i Manizales zabeležene su desetine smrtnih slučajeva, dok je u Kaliju, koji se nalazi više nego dvostruko dalje od epicentra nego Armenija, poginulo najmanje 95 ljudi.

"Grad čuda" koji nije spaslo čudo

Kolumbijci su počeli da nazivaju Armeniju "La Ciudad Milagro", odnosno "Grad čuda". Međutim, za inženjere i zvaničnike koji su učestvovali u njenoj obnovi nakon katastrofalnog zemljotresa 1999. godine, ono što se dogodilo nema nikakve veze sa čudom.

To je rezultat 27 godina planiranja, strožih građevinskih standarda i sistematskih priprema.

"Pripremamo se. Ojačali smo sisteme pomoći i spasavanja", izjavio je gradonačelnik Džejms Padilja za lokalnu televiziju. "Sve te vežbe koje su održavane poslednjih godina učinile su Armeniju gradom otpornim na zemljotrese."

Vežbe su, međutim, bile samo jedan deo odgovora. Katastrofa iz 1999. pružila je gradu priliku da se praktično iznova izgradi prema mnogo strožim standardima.

"Zemljotres je srušio sve starije, loše izgrađene objekte", objasnio je za Vašington post građevinski inženjer Omar Kardona, jedan od vodećih kolumbijskih stručnjaka za seizmičke rizike.

"Armenija više nema stare zgrade koje još postoje u drugim gradovima. A to je račun koji zemljotresi uvek dođu da naplate."

Plan obnove nakon katastrofe 1999. godine

Posle zemljotresa Kolumbija je osnovala fond vredan milijardu dolara za obnovu regiona poznatog po proizvodnji kafe.

Fond za obnovu Osovine kafe (FOREC) podelio je Armeniju na 15 zona, prema geografskim karakteristikama i obimu štete. Svaka zona poverena je jednoj nevladinoj organizaciji, u kojoj su urbanisti i socijalni radnici sarađivali sa inženjerima i seizmolozima.

Njihov zadatak bio je da evidentiraju štetu, osmisle projekte obnove, a zatim upravljaju sredstvima namenjenim njihovom sprovođenju.

Tadašnji izvršni direktor fonda Everardo Muriljo opisao je filozofiju obnove u četiri reči: "sporo planiranje, brzo sprovođenje".

Tri odluke koje su napravile razliku

Prema rečima Džahira Rodrigeza, koji je 1999. bio na čelu urbanističkog planiranja i službe za vanredne situacije Armenije, tri odluke pokazale su se presudnim tokom novog zemljotresa.

Prvo, Armenija je postala jedan od prvih gradova u Kolumbiji koji je sproveo detaljnu studiju mikroseizmičkog zoniranja, mapirajući blok po blok način na koji tlo reaguje tokom zemljotresa.

Drugo, zabranjena je izgradnja novih objekata na rastresitom zemljištu koje može da pojača seizmičke potrese.

Treće, uvedeni su strogi i ažurirani građevinski propisi.

Nacionalni kolumbijski propisi o zemljotresima, poslednji put revidirani 2010. godine, imaju jasan cilj: zgrade ne smeju da se uruše i moraju da zaštite ljudske živote. Slab zemljotres ne bi trebalo da izazove štetu, dok veoma snažan može da prouzrokuje ozbiljna oštećenja, ali ne i urušavanje objekta.

Problem nisu zakoni, već njihova primena

Veliki problem u Kolumbiji, prema stručnjacima, nije kvalitet propisa o zemljotresima, već pitanje koliko se oni zaista primenjuju, posebno kod bespravne i neformalne gradnje.

Inženjeri ponekad zaobilaze propisane standarde, navodi Rodrigez, "ponekad uz saučesništvo javne uprave koja odobrava projekat".

U utorak, dan nakon zemljotresa, Rodrigez je u Pereiri pregledao ruševine zgrade stare svega godinu dana. Svi su verovali da je izgrađena od cigle. Međutim, ispostavilo se da je bila napravljena od gipsa.

Prema Kardoni, oko 70 odsto objekata u Bogoti izgrađeno je neformalno. On je napravio ilustrovani priručnik kako bi majstorima pokazao kako da grade bezbednije kuće sa jednim ili dva sprata čak i ako nemaju diplomu građevinskog inženjera.

"Ljudi će graditi", objašnjava njegovu logiku. "Poenta je da grade bolje."

I FOREC i Kardona dobili su nagradu Sasakava Kancelarije Ujedinjenih nacija za smanjenje rizika od katastrofa zbog svog doprinosa ovoj oblasti.

Za Kardonu je pouka Armenije jasna:

"Preživeti zemljotres nije pitanje sreće. To je pitanje inženjerstva, to je pitanje nauke. Postoji način da se izgrade zgrade koje se neće srušiti, bez obzira na to koliko je zemljotres zastrašujuće snažan."

(Kurir.rs/Protothema)