TRAMP NAJAVIO "EKONOMSKI DAN D" ZA IRAN: Gosti "Usijanja" analizirali da li Teheran čeka najrazorniji udar do sada
"Ovo će biti ekonomski Dan D", poručio je predsednik SAD Donald Tramp najavljujući novu rundu ekonomskog pritiska na Iran. On tvrdi da je Teheranu pružena velika prilika za dogovor, ali da ona nije iskorišćena, dok je iz Irana stigao odgovor da "američki ekonomski terorizam ugrožava globalnu ekonomiju i suverenitet širom sveta".
Šta zapravo znači Trampova najava, koliko još prostora SAD imaju za nove sankcije i da li će ekonomski pritisak uspeti da natera Teheran na ustupke, bila je tema emisije "Usijanje" kod novinarke Silvije Slamnig. O tome su govorili Ljubomir Đurić iz Centra za nacionalnu politiku, ekonomista i analitičar Nenad Bumbić i stručnjak za energetiku i predsednik organizacije "Monitor odgovornosti" Miodrag Kapor.
Sekundarne sankcije
Ljubomir Đurić smatra da Trampova najava zvuči dramatično, ali da je mnogo važnije pitanje šta SAD u ovom trenutku uopšte mogu dodatno da urade Iranu.
- U praksi, ovo nije mnogo drugačije od onoga što smo već čuli. Ako celu stvar uzimamo za ozbiljno, a nisam siguran koliko treba, postavlja se pitanje šta je ostalo da se sankcioniše direktno u samom Iranu. To je prilično zagonetno. Ono što možete da uradite jesu sekundarne sankcije - da sankcionišete države i entitete koji trguju sa Iranom i pokušavaju da mu pomognu u izbegavanju sankcija. Međutim, i to će biti veoma problematično - rekao je Đurić.
Prema njegovim rečima, najveći izazov za Vašington bila bi Kina, jer je teško očekivati da bi Peking prihvatio američke zahteve ukoliko oni ugrožavaju njegove interese.
- Ako Kina ne bude želela da se usaglasi sa američkim sankcijama, a jako je teško naterati Kinu. Sećamo se i trgovinskog rata i činjenice da je Amerika na kraju bila ta koja se povukla. Zbog toga je veoma teško na taj način dalje vršiti ekonomski pritisak na Iran. U najvećem obimu to bi bila Kina, pre svega, a mogla bi da bude i Ruska Federacija. Kada govorimo o arapskim zemljama koje su u prošlosti trgovale sa Iranom, pitanje je koliko one danas žele da imaju bilo kakvu trgovinu sa Teheranom. Zato je potpuno otvoreno pitanje kakav je zapravo praktični plan svega ovoga i koliko će nove mere biti efikasne - objasnio je Đurić.
Đurić smatra da američki pritisak jeste ozbiljan, ali da je veliko pitanje da li će on dovesti do političkih ustupaka Irana.
- Ekonomski pritisak koji se trenutno vrši na Iran jeste efektivan, ali pitanje je koliko on može da natera Irance na neku vrstu koncesije u ovom sukobu. Ekonomske sankcije bi, u širem smislu, trebalo da izazovu nemir u samoj zemlji i onemoguće normalno funkcionisanje ekonomije. Međutim, iranska vlast očigledno nije mnogo zabrinuta zbog toga koliko će narod morati da trpi - ocenio je Đurić.
On podseća da je Iran pod sankcijama već godinama i da je za to vreme razvio brojne načine da ih zaobiđe.
- Iranci su pronašli možda i svaki mogući način da izbegnu sankcije. Sada je pitanje da li vi možete da zatvorite baš svaku rupu koja postoji i sprečite svaki pokušaj zaobilaženja sankcija. Za to vam treba određeno vreme, a pitanje je da li je uopšte moguće sve to uraditi u praksi - rekao je Đurić.
Poseban problem za SAD predstavlja činjenica da Kina nastavlja da pronalazi alternative.
- Sve države koje pomažu Iranu u izbegavanju sankcija i koje bi mogle da mu pomognu, neće se tek tako pomeriti pod pritiskom Amerike. Pre svega govorimo o Kini. Kinezima je potrebna nafta sa Bliskog istoka, ona koja prolazi kroz Ormuz. Videli smo da veliki broj brodova koji prolaze kroz Ormuz jesu kineski. To možda nije dovoljno, ali Kinezi su pronašli alternative i imaju Rusiju kao partnera, tako da pritisak na njih nije toliki koliko bi Vašington želeo. Ovo više deluje kao pokušaj da se pokaže da je ostalo još nešto čime možete da pritiskate Iran i ostvarite dodatni pritisak, nego što će zaista imati neku veliku praktičnu posledicu - zaključio je Đurić.
"Sankcije SRJ bile su najjednostavnije"
Ekonomista Nenad Bumbić ocenio je da izraz "ekonomski Dan D" zvuči spektakularno, ali da treba razlikovati političku poruku od stvarnog nivoa sankcija.
- Kada govorimo o najrazornijim ekonomskim sankcijama koje su postojale, zapravo su među najtežima bile sankcije prema Saveznoj Republici Jugoslaviji. One su bile vrlo jednostavne - zabranjen je svaki oblik ekonomske saradnje, uz nekoliko izuzetaka za humanitarne svrhe. To je najviši mogući stepen sankcija, a istovremeno se najjednostavnije može objasniti. Kada imate, recimo, 1.600 sankcionisanih subjekata, kompanija prestane da radi, ali onda druga kompanija nastavi posao i nju morate da sankcionišete. Posao se jednostavno prebaci na drugoga. Imali smo i primer sa automobilima. Zabrane se evropskim kompanijama da izvoze na rusko tržište, a onda se pojavi druga zemlja preko koje se taj promet nastavlja - objasnio je Bumbić.
Ipak, on upozorava da se ne sme zanemariti američka ekonomska moć.
- Ne treba zanemariti potencijal Sjedinjenih Država da ozbiljno ekonomski naškode Iranu. Iranska valuta je osetno pala, a posledice se vide i kroz inflaciju i kroz životni standard građana. Međutim, problem je u tome koliko je iranski režim spreman da narod trpi - istakao je Bumbić.
Mrtva ulica
Miodrag Kapor smatra da Trampova nova pretnja više pokazuje nemoć nego snagu američkog predsednika.
- Svakako je pre reč o nemoći. To je jedna u nizu sličnih tvrdnji koje je Tramp iznosio tokom prethodnih sedam ili osam meseci. Zato se ne bih toliko bavio samom pretnjom, već razlogom zbog kojeg vodi takvu politiku. Jasno je da imamo teokratski i autokratski režim u Iranu, ali mene zanima da li je iranskoj vlasti uopšte ostavljeno dovoljno prostora da prihvati uslove koje su postavile Amerika i Izrael, a da to istovremeno prihvati i običan narod - rekao je Kapor.
On je napravio poređenje sa Srbijom i 5. oktobrom, ističući da su tada postojali drugačiji unutrašnji i međunarodni uslovi.
- Za razliku od Savezne Republike Jugoslavije, koja je tada imala jaku opoziciju Miloševićevom režimu i veliki pritisak, uz podršku sa Zapada, u Iranu je situacija potpuno drugačija. Tamo nema takvog izlaza. Drugim rečima, imamo jednu mrtvu ulicu i ne postoji jednostavan način da se iz nje izađe - ocenio je Kapor.
Kapor smatra da se posledice američke politike ne završavaju na Iranu, već da mogu da utiču i na odnose SAD sa Rusijom i Kinom.
- Pokušaj administracije u Beloj kući jeste da oslabi meku i tvrdu moć Sjedinjenih Država, a pitanje je kome to ide u korist. Pre svega Ruskoj Federaciji, a zatim i Kini. Istovremeno imamo pritisak i na institucije koje predstavljaju finansijski stub Amerike, poput Federalnih rezervi, jer je nezavisnost monetarne politike jedan od stubova američke finansijske moći. Trenutno Sjedinjene Države nemaju nijedan nosač aviona na Dalekom istoku. Poslednji nosač aviona na Dalekom istoku povučen je kako bi pomogao snagama na Bliskom istoku. To pokazuje koliko su američki vojni kapaciteti trenutno angažovani u tom delu sveta - zaključio je Kapor.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
