PUCAJU CEVI, UGINULA RIBA PLUTA REKAMA Naređena EVAKUACIJA u Rusiji! Gradovi potopljeni i bez PIJAĆE VODE, izbila epidemija i panika zbog ZARAZE!

Početkom avgusta 2026. godine kriza sa vodom pogoršala se u nekoliko ruskih regiona. U Tjumenu su stanovnici upozoreni da ne koriste vodu iz reke Ture, dok je u Moskovskoj oblasti reka Gniluša bila prekrivena penom i uginulom ribom nakon napada dronom.

Lokalni stanovnici za razmere katastrofe nisu krivili samo dugotrajne obilne padavine, već i haotičnu nelegalnu gradnju i probleme sa sistemom atmosferske kanalizacije.

Najmanje šest osoba poginulo je u Dagestanu, dok je više od 6.000 ljudi pogođeno poplavama. Više od 4.000 stanovnika moralo je da bude evakuisano, a više od 30 ljudi otrovalo se zagađenom vodom. Mnoga naselja, posebno u planinskim područjima, duže vreme ostala su bez električne energije ili saobraćajnih veza.

Vlasti su isplatile 2,8 milijardi rubalja odštete za 76.000 pogođenih stanovnika, a prijave se i dalje primaju. Republika je ukupno dobila skoro 3,9 milijardi rubalja za isplatu odštete.

U susednoj Čečeniji prolećne poplave oštetile su oko 4.000 domaćinstava i najmanje 30 mostova. U maju je reka Džalka poplavila još 45 parcela. Do kraja jula Čečenija i Dagestan potrošili su više od 12 milijardi rubalja na sanaciju posledica i isplatu odštete.

Katastrofa je bila manjeg obima u drugim regionima, ali stanovnici tvrde da su mnoge posledice mogle lako da budu sprečene.

U selu Homutovo u Irkutskoj oblasti oštećeno je 90 kuća. Stanovnici su još 2025. tražili od lokalnih vlasti da preusmere vodu nastalu topljenjem snega dalje od sela, ali njihov predlog nije prihvaćen. Na kraju nisu dobili nikakvu odštetu jer vlasti nisu proglasile vanredno stanje.

U Kopejsku u Čeljabinskoj oblasti stambene četvrti godinama imaju problema sa poplavama. Vlasti su potrošile 35,5 miliona rubalja na projekat odvodnjavanja, ali on nikada nije završen. Radove na drenaži sada će izvoditi lokalna kompanija na osnovu ugovora vrednog 110 miliona rubalja.

Stanovnici nekoliko gradova u Sverdlovskoj oblasti žalili su se na poplave, nestašicu pijaće vode i njen loš kvalitet, uključujući neprijatnu boju i miris. Najmanje 1.250 parcela poplavljeno je u Gornouralskom okrugu. U Revdi je uveden režim povećane pripravnosti, ali bez formalnog proglašenja vanrednog stanja stanovnici nemaju pravo na odštetu.

Bez vode

Najduži i najteži niz kvarova na komunalnoj infrastrukturi dogodio se u Bodajbu u Irkutskoj oblasti. Krajem januara gradski vodovod se zamrznuo, zbog čega su prestale da rade dve kotlarnice.

Ukupno 141 stambena zgrada, oko 1.300 stanovnika i dve škole ostali su bez vode i grejanja dok se temperatura spuštala do minus 37 stepeni. Kriza je trajala skoro mesec dana.

U maju je led na reci oštetio gradsko postrojenje za zahvatanje vode. Čak i nakon što je ponovo počelo da radi, voda je još dve nedelje bila proglašena nebezbednom za piće. Stanovnicima je savetovano da je ne koriste ni za pranje.

Neposredno nakon havarije, flaša vode od pet litara prodavala se za čak 500 rubalja. Pojedine porodice potrošile su i do 10.000 rubalja na pijaću vodu.

Problemi su se nastavili tokom leta. U julu je porast nivoa reke ponovo odsekao Bodajbo od ostatka zemlje, dok regionalne vlasti još nisu nadoknadile gradu troškove rešavanja prethodnih vanrednih situacija.

Načelnik okruga Jevgenij Jumašev otvoreno je upozorio da bi, zbog promena u raspodeli poreskih prihoda, 2026. mogla da bude poslednja godina tokom koje okrug može da "uradi nešto pozitivno".

U Kareliji je selo Kurkijoki bilo bez vode više od tri nedelje. Nakon završetka popravki vlasti su otvoreno priznale da bi problemi mogli ponovo da se pojave i navele da potpuna modernizacija vodovodnog sistema neće biti sprovedena pre 2027. ili 2028. godine.

U Partizansku, u Primorskom kraju, oko 50.000 stanovnika ostalo je bez vode najmanje nedelju dana. Ispostavilo se da je dostava vode koju su organizovale vlasti usluga koja se naplaćuje. Kasnije tokom leta grad se ponovo suočio sa mogućom nestašicom vode, ovog puta zbog dugova lokalnog vodovodnog preduzeća.

U avgustu je pucanje glavne vodovodne cevi ostavilo hiljade stanovnika Petropavlovska Kamčatskog bez vode.

Stanovnici Bodajba sami su preuzeli deo poslova vlasti. Napravili su grupu za uzajamnu pomoć, dostavljali vodu i grejalice, obezbeđivali hranu ekipama koje su radile na popravkama i postavljali privremeno grejanje u ulazima stambenih zgrada. Jedan volonter je čak primio u svoj dom porodicu pogođenu krizom.

U svim ovim mestima dotrajala komunalna infrastruktura pokazala se nesposobnom da izdrži ekstremno niske temperature, poplave i višegodišnje propadanje. Iako je snabdevanje vodom na kraju obnovljeno nakon popravki, rizik od novih kvarova ostao je prisutan.

Voda koja ne može da se koristi

U Tjumenu se kriza sa vodom razvijala tokom nekoliko meseci. Grad su u maju pogodile poplave, a nivo vode ponovo je porastao u julu nakon obilnih kiša. Poplavljene su ukupno 122 kuće i više od 1.800 baštenskih parcela. U čitavom okrugu uveden je režim povećane pripravnosti.

Do avgusta stanovnici su počeli da prijavljuju masovno uginuće ribe i neprijatan miris vode iz slavina. Vanredno stanje na snazi je od 1. avgusta. Tri dana kasnije gradska uprava zvanično je zabranila stanovnicima da zahvataju vodu iz reke Ture ili da se u njoj kupaju.

Vlasti su pokrenule i vanrednu kampanju vakcinacije protiv hepatitisa A, pošto se ta bolest može preneti zagađenom vodom.

U Domodedovu je zagađenje vode bilo direktna posledica rata. Nakon ukrajinskog napada dronom u julu, izbio je požar u skladištu kompanije za kućnu hemiju Grass. Ubrzo su se na internetu pojavili snimci pene i uginule ribe u reci Gniluši.

Volonteri su ručno prikupili i uklonili više od 15 tona uginule ribe. Tri nedelje nakon požara stanovnici su i dalje prijavljivali jak miris hemikalija, zagađenje reke i uginule životinje. Vlasti su savetovale građanima da ne piju vodu iz bunara ili javnih česmi.

U Engelsu u Saratovskoj oblasti krizu je izazvao kvar na velikom kanalizacionom kolektoru. Grad je nedeljama bio doslovno preplavljen kanalizacionim otpadnim vodama, dok je oko 200.000 stanovnika ostalo bez vode.

Komunalne službe nekoliko puta su prekidale snabdevanje vodom, uključujući i Dan pobede. Stanovnici i novinari tvrdili su da je havarija posledica dugogodišnjih problema, navodeći da se miris kanalizacije u gradu osećao još od najmanje 2014. godine.

Popravka kolektora trajala je mesec i po dana. Istovremeno se bivšem direktoru preduzeća Engels Vodokanal Vladimiru Popeku sudilo u tom regionu.

Tužioci su tvrdili da je do havarije delimično došlo zbog njegovog nepostupanja. Sud je, međutim, prekvalifikovao optužbe i oslobodio ga. Vlasti su izdvojile svega oko 900.000 rubalja direktne odštete za pogođene stanovnike.

Sa izlivanjem kanalizacije suočili su se i Balakovo i Kinelj. Nakon poplava na Severnom Kavkazu moguće je da su otpadne vode dospele i u lokalne komunalne sisteme.

Stanovnici Primorskog i Krasnodarskog kraja takođe su prijavljivali masovno uginuće ribe. Prema njihovim tvrdnjama, lokalni vodotokovi zagađeni su godinama, ali vlasti nisu uspele da reše problem.

(Kurir.rs/7x7)