ŠTA ĆE BITI SA ČUVENIM KURDSKIM RATNICAMA? Al Šara sprema KRUPNE promene u Siriji, svaki njegov potez je POD LUPOM Izraela! O susretu u Amanu malo se pričalo
Sirijski lider istovremeno deluje na nekoliko frontova - nastoji da učvrsti kontrolu u zemlji, uključi kurdske snage u državne strukture, ponovo otvori privredu za strana ulaganja i održi diskretne regionalne kontakte bez izazivanja novih sukoba, piše izraelski list Ynet u svojoj analizi.
Sirijski predsednik Ahmed al Šara proveo je proteklu nedelju ubrzavajući niz poteza koji bi mogli da promene unutrašnju strukturu vlasti u Siriji, ali i njene odnose sa susedima.
Među njima su navodni kontakti sa Izraelomi ambiciozan plan da se kurdske snage uključe u nacionalnu vojsku.
Nedelja je počela navodnim direktnim sastankom u Amanu između šefa Mosada Romana Gofmana i sirijskog ministra spoljnih poslova Asada Hasana al Šibanija.
Sadržaj sastanka nije objavljen, ali sama činjenica da je do njega došlo je značajna, kao i navodna uloga Jordana kao domaćina. Aman već dugo održava tihu bezbednosnu koordinaciju sa Izraelom, dok svoje političke kontakte drži veoma diskretnim.
SAD ukidaju preostala ograničenja
Pažnja se zatim preusmerila na Vašington, gde je Donald Tramp najavio ukidanje preostalih ograničenja na ekonomsku saradnju sa Sirijom.
Ta odluka potencijalno otvara vrata američkim kompanijama, ali i evropskim firmama koje imaju veze sa američkim tržištem, da ulažu u zemlju kojoj su nakon godina rata hitno potrebna sredstva za obnovu.
Siriji su potrebne ogromne količine novca za obnovu uništenih naselja, ponovno pokretanje izvoza i oživljavanje industrijske proizvodnje. Tramp je do sada lično hvalio Al Šaru, ali je istovremeno zadržavao polugu pritiska kroz sankcije predviđene Zakonom o Cezaru. Ovaj potez predstavlja značajnu promenu i omogućava stranim kompanijama da slobodnije uđu na sirijsko tržište.
Izraelski zvaničnici pažljivo prate razvoj situacije u Damasku. Al Šara je do sada odbijao pritisak da pošalje sirijske snage u Liban kako bi se suprotstavile pripadnicima Islamske države ili iranskom uticaju, tvrdeći da Damask ima hitnije prioritete.
Njegov stav je da Sirija i Liban najpre moraju da reše pitanje zajedničke granice, a zatim da sarađuju u borbi protiv krijumčarenja oružja i droge, pre nego što se svaka strana usredsredi na sopstvenu teritoriju.
Kurdske snage ulaze u sirijsku vojsku
Ipak, najvažniji potez mogao bi da se odvija unutar same Sirije. Nakon preliminarnih razgovora i tajnih sastanaka, kurdski vojni komandant Mazlum Abdi pozvan je ove nedelje da se sastane sa Al Šarom u predsedničkoj palati u Damasku, nekadašnjem sedištu porodice Asad koje sada koristi novo sirijsko rukovodstvo.
Prema planu koji se nazire, kurdske oružane snage na severu Sirije, koje prema izvoru broje više od 60.000 boraca i oko 2.000 oficira, trebalo bi da budu integrisane u sirijsku vojsku.
Cilj je, kako se navodi, stvaranje jedinstvenih oružanih snaga koje bi obuhvatile etničke i verske razlike u zemlji, umesto održavanja paralelnih oružanih struktura.
Prema predlogu, Abdi bi dobio visoku funkciju uz Al Šaru, čime bi praktično počela nova faza odnosa između Damaska i kurdskog rukovodstva. On je na konferenciji za novinare takođe najavio raspuštanje zasebnih kurdskih borbenih formacija i njihovo uključivanje u sirijsku vojsku.
Spajanje bi donelo velike praktične izazove, uključujući razlike u jeziku, komandnoj strukturi, političkoj kulturi i načinu organizacije vojske. Kurdske snage uglavnom deluju u oblastima u kojima se govori kurdski, dok sirijska vojska govori arapski jezik.
Al Šara, koji formalno nosi titulu privremenog predsednika, ostao bi vrhovni komandant ujedinjenih oružanih snaga.
Šta će biti sa Kurdkinjama u vojsci?
Plan integracije odnosi se i na veliki broj žena koje služe u kurdskim oružanim formacijama.
Prema predlogu, pripadnice kurdskih snaga nastavile bi da služe u svojim matičnim oblastima na severozapadu Sirije, ali bi bile pod nadležnošću sirijskog Ministarstva unutrašnjih poslova, a ne nezavisne kurdske komande.
Takav aranžman mogao bi da izazove kulturne tenzije između zajednica sa veoma različitim društvenim normama, posebno kada je reč o javnoj ulozi i izgledu žena.
Kurdkinje koje su pripadnice oružanih formacija već dugo predstavljaju jedan od najvidljivijih simbola autonomne administracije na severu Sirije, dok su u drugim delovima zemlje i dalje prisutni konzervativniji društveni običaji.
Još jedan znak sve veće uloge Kurda u Damasku jeste očekivano napredovanje visoke kurdske političarke Ilham Ahmed. Ona se razmatra za mesto u sirijskom parlamentu, a mogla bi da dobije odgovornost za spoljnu politiku ili ustavna pitanja, ili čak da bude imenovana za ambasadora u inostranstvu.
Ahmed je ranije u intervjuima zapadnim medijima priznala da je kurdska administracija održavala direktne kontakte sa Izraelom u pokušaju da obezbedi međunarodnu podršku.
Al Šara pokušava da centralizuje Siriju
Kada se svi ovi događaji posmatraju zajedno, čini se da Al Šara pokušava da učvrsti vlast kroz integraciju, a ne kroz sukob, piše izraelski list. Unutar zemlje to znači uključivanje kurdskih vojnih i političkih struktura u sirijsku državu.
Na međunarodnom planu, to znači podsticanje zapadnih ulaganja, izbegavanje nepotrebnog vojnog uplitanja u Liban i održavanje diskretnih kanala komunikacije sa Izraelom, čak i bez formalnih diplomatskih odnosa.
Strategija je i dalje rizična. Uključivanje desetina hiljada kurdskih boraca u nacionalnu vojsku zahtevaće balansiranje između različitih lojalnosti, identiteta i komandnih struktura, dok ekonomski oporavak Sirije zavisi od stranih ulaganja u zemlji koja se još oporavlja od višegodišnjeg razaranja.
Al Šara pokušava da Siriju iz skupa suprotstavljenih oružanih i političkih centara pretvori u centralizovaniju državu, istovremeno je ponovo otvarajući prema regionu i ostatku sveta. piše Ynet.
