UPOZORENJE PUTINU DA NE POVLAČI JEDAN POTEZ! Misteriozna poseta šefa CIA: "Računa da Tramp na to ne bi reagovao, ali..."

Predsednik Donald Tramp rekao je da je putovanje Džona Retklifa u Rusiju bila „polurutinska“ poseta, ali da nema ničeg rutinskog u vezi sa tajnim povratkom šefa CIA u Moskvu, dugim 10.000 milja.

Dakle, ovo je verovatno ozbiljno.

U odsustvu bilo kakvog zvaničnog komentara SAD o razlogu misije, naširoko se izveštava da je Retklifovo putovanje bilo da upozori Moskvu da ne eskalira u vezi sa zastojem u Ukrajini - moguće preduzimanjem akcija protiv članica NATO-a.

Upozorenje za Rusiju

Jedan američki zvaničnik rekao je za Politiko da je „sastanak prvenstveno bio da upozori Rusiju na bilo kakve eskalatorne akcije protiv baltičkih zemalja“.

putin

Ujedinjeno Kraljevstvo je takođe na nišanu Rusije. U četvrtak je portparolka Ministarstva spoljnih poslova izjavila da bi Rusija mogla da napadne britanske vojne ciljeve kao odmazdu za ukrajinske napade na Rusiju britanskim raketama.

A dron koji je nosio eksploziv, a koji je otkriven na aerodromu u nemačkom gradu Lajpcigu, verovatno je ruski, rekli su stručnjaci za bezbednost. Vest o Retklifovoj poseti dolazi nakon izveštaja o procenama američkih obaveštajnih službi da predsednik Vladimir Putin planira ograničeni napad na saveznika NATO-a.

Ali ne treba vam najmoćnija svetska organizacija za elektronsko prisluškivanje – Nacionalna bezbednosna agencija SAD – da biste znali da je Putin pod sve većim domaćim pritiskom da „nešto učini“ kako bi prekinuo ćorsokak.

Ukrajinski duboki udari dronovima dugog dometa nisu samo pogodili rusku energetsku industriju, već su rat doneli običnim Rusima.

Kakav će biti odgovor?

Ništa ne ukazuje da stvari neće ići po planu više od dugih redova za benzin i dima koji se širi iz pogođenih rafinerija nafte. Kremlj ove napade vidi kao indirektni rat NATO-a protiv Rusije koristeći Ukrajinu kao posrednika.

Pa kako će Rusija odgovoriti? Ovde postoji širok spektar mogućnosti.

To uključuje pojačavanje balističkih raketnih napada na Ukrajinu koje Moskva već pokreće, uključujući ciljanje centra Kijeva, znajući da Ukrajini opasno ponestaje presretača Patriot da ih zaustave.

To bi moglo da podrazumeva proširenje neobjavljenog „hibridnog rata“ za koji se Rusija već sumnja da vodi protiv zemalja NATO-a, koristeći sofisticirane sajber napade, upade dronova i korišćenje ne baš tako sofisticiranih kriminalaca za izvođenje napada na fabrike municije.

Ali na još alarmantnijem kraju skale postoje i drugi potencijalni scenariji koje Kremlj možda razmatra, a podstiču ga tvrdolinijaši.

Jedan je da skrene pažnju sa svog očiglednog neuspeha da pobedi u ratu u Ukrajini testiranjem odlučnosti NATO-a kroz ograničeni napad na baltičku državu. Estonija, Letonija i Litvanija su nekada bile deo Sovjetskog Saveza, efikasno vladanim iz Moskve do 1991. godine.

Danas su sve članice NATO-a, dok su i dalje dom značajnih ruskog govornog područja.

Putin će biti dobro svestan Trampovog periodičnog prezira prema NATO-u i možda je izračunao da mali napad na, recimo, Litvaniju, neće pokrenuti klauzulu NATO-a o međusobnoj samoodbrani – Član 5 – i da SAD neće odgovoriti.

NATO glavna tema

U tom slučaju bi imalo smisla da je deo neobjašnjene misije šefa CIA u Moskvi bio da podseti Rusiju da su SAD i dalje u potpunosti posvećene Članu 5.

Litvanija je od posebnog interesa za Kremlj jer ima zajedničku granicu sa Poljskom poznatu kao „Suvaljski prolaz“. Dugačak samo 60 milja, ovaj pojas zemlje je sve što deli rusku klijentsku državu Belorusiju od njene nuklearno naoružane eksklave Kalinjingrada, koja je odvojena od kopnenog dela Rusije.

Ako bi Rusija to iskoristila, efikasno bi odsekla te tri baltičke države kopnom od njihovih suseda u NATO-u.

Zatim, tu je i pitanje taktičkih nuklearnih bojevih glava. Odavno se govori da ruska vojna doktrina ovo malo, ali veoma razorno oružje smatra sastavnim delom svog bojnog poretka.

Pitanje nuklearnog oružja

Moskvu su upozorili, i prijatelji i neprijatelji, da ne krši 81 godinu dug tabu o upotrebi nuklearnog oružja u besu.

Ipak, ovo bi i dalje mogla biti primamljiva opcija za Vladimira Putina da „eskalira radi deeskalacije“ demonstrirajući Ukrajini da raspolaže tako katastrofalnim oružjem da bi za Kijev bilo bolje da kapitulira pred uslovima Moskve sada ili da se suoči sa uništenjem.

Naravno, u odsustvu bilo kakve jasne, pripisive, zvanične potvrde od SAD o čemu je bio ovaj iznenadni juriš CIA-e u Moskvu, uvek je moguće da se radilo o nečem drugom.

To bi mogao biti pokušaj da se Rusija ubedi da prekine vojnu saradnju sa Iranom, na primer, ili možda o većoj razmeni zarobljenika ili izgledima za masovnu mobilizaciju ruskih trupa.

Ali nemojte se zavaravati, ovo putovanje je bilo veoma neobično i dogodilo se u vreme rastućih tenzija između Moskve i Zapada.  Nešto gotovo sigurno nije u redu.

Kurir.rs/BBC