OTKRIVENO ZAŠTO JE ŠEF CIA HITNO OTIŠAO U MOSKVU? "Putin je na ivici provalije, ne smemo da mu dozvolimo da nas povuče sa sobom"

Pouzdane obaveštajne informacije, kako za "Telegraf" piše Hamiš de Breton-Gordon, bivši komandant britanskih snaga za hemijsko, biološko, radiološko i nuklearno oružje, ukazuju na sve "očajnijeg" Vladimira Putina koji "razmatra napad na neku evropsku članicu NATO-a" i, ukoliko to ne bude dovoljno da zastraši Evropu i natera je da odustane od Ukrajine, potencijalno i upotrebu taktičkog nuklearnog oružja protiv same Ukrajine.

- Ukrajina je postala svetski lider u ratovanju dronovima, alhemiji savremenog bojišta, dok ruski Golijat gubi ljude, opremu i bogatstvo - dodaje u svojoj analizi Gordon.

"Ruska ekonomija sve bliža opasnoj prekretnici"

Među zapadnim obaveštajnim agencijama raste zabrinutost da se ruska ekonomija približava opasnoj tački preokreta. Ukrajinski napadi na kritičnu infrastrukturu, uključujući delove ruske naftne i benzinske industrije, počinju da daju rezultate.

Vredan izvoz je poremećen, a Rusi su prinuđeni da satima čekaju u redovima na benzinskim pumpama. Poremećaji u velikim mrežama internet trgovine još su jedan podsetnik da moderne ekonomije zavise od složenih sistema koji mogu biti iznenađujuće ranjivi kada postanu meta napada.

Zamislite Veliku Britaniju bez goriva i sa zaustavljenom internet trgovinom. Posledica ne bi bila samo neprijatnost. Uslеdila bi ekonomska paraliza, a ubrzo zatim i politička kriza, kaže britanski novinar i analitičar.

- Rusija, naravno, nije Velika Britanija. Ali Putinov režim zavisi od toga da rusko stanovništvo i dalje prihvata žrtve u zamenu za obećanje pobede. Taj društveni dogovor je pod sve većim pritiskom - smatra bivši britanski komandant.

"Ruska vojska postaje slaba tačka"

Kako kaže, još više zabrinjava stanje ruske vojske. Nakon ogromnih gubitaka, sve je teže pronaći dobrovoljce spremne da odu u rat.

- Moja procena je da bi vojska na kraju mogla da postane najslabija karika ruskog sistema. Rusija i dalje ima mnogo ljudi, ali čini se da su oni koji su spremni da se bore uglavnom već iskorišćeni, uprkos tome što su plate vojnika, u ruskim uslovima, veoma izdašne. Verovatno je sve teže pronaći regrute i u inostranstvu. Opcija mobilizacije, koja bi omogućila slanje regruta koji ne žele da ratuju, mogla bi da obezbedi novu ljudsku snagu za "mašinu za mlevenje mesa", ali bi to nosilo političke rizike, što dobro znaju oni koji se sećaju sovjetskog rata u Avganistanu - smatra Gordon.

On dodaje da je ruska srednja klasa tolerisala Putinov rat sve dok su najveći deo troškova uglavnom snosili drugi. Kada bi njihovi sinovi bili poslati u uniforme i na front u Ukrajinu, politička računica bi se brzo promenila.

Ipak, zapadni zvaničnici veruju da su pripreme za mobilizaciju već u toku. To bi Putinu potencijalno moglo da obezbedi dovoljno vojnika da uradi više od pukog vođenja rata u Ukrajini, kaže analitičar.

"Napad na NATO više nije samo prazna pretnja"

- Zbog toga se napad na baltičke države ili, ne daj Bože, upotreba taktičkog nuklearnog oružja u Ukrajini više ne mogu jednostavno odbaciti kao prazno hvalisanje Kremlja. Putin se ne bori samo za svoju političku karijeru. On možda sve više veruje da se bori za sopstveni opstanak, a svakako i za nasleđe za koje zamišlja da će mu ga istorija dodeliti.

- Na stolu se nalazi još jedna izuzetna karta: Donald Tramp.

- Putin će pažljivo pratiti kako je iransko rukovodstvo vršilo pritisak na američkog predsednika. Kako se približavaju izbori za Kongres na polovini predsedničkog mandata, Vašington ima mnogo unutrašnjih političkih problema kojima mora da se bavi. Ruska ponuda da pomognu Trampu u rešavanju problema sa Iranom potencijalno bi mogla da bude veoma privlačna i Kremlju i Beloj kući.

"SAD su potrošile veliki deo preciznog oružja"

Putin će takođe biti veoma zadovoljan načinom na koji su Sjedinjene Države ispalile veliki deo svog arsenala dalekometnog preciznog naoružanja na Iran.

Tokom jednog od prethodnih perioda zveckanja oružjem, administracija Džoa Bajdena zapretila je Rusiji "katastrofalnim" posledicama u slučaju upotrebe nuklearnog oružja - posledicama koje je Amerika mogla lako da sprovede i bez upotrebe sopstvenog nuklearnog arsenala i bez velikog rizika po Amerikance.

- SAD i dalje imaju dovoljno naprednog naoružanja da neutrališu rusku protivvazdušnu odbranu i nanesu ruskim trupama u Ukrajini razoran poraz na bojnom polju. Međutim, takav napor, nakon kampanje protiv Irana, ostavio bi američke zalihe oružja opasno blizu iscrpljenja. Ipak, ako Tramp uspe da spreči rusku agresiju protiv NATO-a, spreči nuklearnu eskalaciju u Ukrajini i pomogne da se rat privede pravednom kraju, politička korist kod kuće mogla bi da bude ogromna. Ali u toj računici postoji opasan izraz - "ako".

"Putin se bori za život"

- Putin se bori za svoj život. On ne pokušava samo da ostvari dobar rezultat na izborima. Zato prolazimo kroz izuzetno opasan i neobičan trenutak: nepredvidivog američkog predsednika, autokratskog ideologa u Kremlju i zatvorenog revolucionarnog režima u Teheranu. Šta bi uopšte moglo da pođe po zlu? Mnogo toga. Naša sudbina sada je čvrsto u rukama evropskih članica NATO-a. Vreme pažljivo odmerene dvosmislenosti je prošlo. Putin mora da shvati, bez ikakve sumnje, da će napad na NATO izazvati snažan konvencionalni odgovor, a Evropa ima sredstva da ga sprovede - ističe Gordon.

On smatra da je ruska konvencionalna vojna moć ozbiljno istrošena u Ukrajini. Evropske članice NATO-a, ukoliko se pravilno mobilišu, raspolažu neuporedivo većim ekonomskim, tehnološkim i vojnim potencijalom.

- Kremlj mora da shvati jednu jednostavnu jednačinu: agresija protiv NATO-a ne bi spasila Putinov režim. Ona bi ga dokrajčila.

"Ukrajini je potreban pravedan mir"

- U međuvremenu, obični Rusi, a svakako i obični Ukrajinci, imaju svaki razlog da žele da se ova noćna mora završi. Ukrajina zaslužuje pravedan mir, a ne sporazum koji nagrađuje agresiju i ostavlja Putinu dovoljno vremena da se ponovo naoruža i pripremi za novi rat. Putin možda nikada neće stati pred sud zbog zločina počinjenih u Ukrajini. To je stvar istorije. Ono što je sada važno jeste da Ukrajina iz ovog rata izađe bezbedna, suverena i slobodna - zaključio je Hamiš de Breton-Gordon.

Napomena: Sve navedene tvrdnje u tekstu koje je objavio britanski list "Telegraf", a koje su zasnovane na stavovima britanskog vojnog stručnjaka i analitičara Hamiša de Bretona-Gordona, ne odražavaju nužno stavove Kurira.

(Kurir.rs/The Telegraph/Preneo: V.M.)