ARKTIČKA I NORDIJSKA DRŽAVA NA ISTORIJSKOJ PREKRETNICI: Zemlja sa 400.000 stanovnika glasa na REFERENDUMU koji može da promeni mnogo toga!
Islanđaniglasaju o tome da li da ponovo otvore pregovore o članstvu u Evropskoj uniji, dok je javnost duboko podeljena nakon kampanje u kojoj su glavne teme bile troškovi života, bezbednost, suverenitet i kontrola nad ribolovnim vodama.
Trka je toliko neizvesna da se ishod ne može predvideti. Istraživanje Galupa objavljeno u petak pokazalo je da je mala većina birača protiv ponovnog otvaranja pregovora, što predstavlja blagi zaokret u odnosu na ranija istraživanja koja su ukazivala na tesnu prednost pristalica nastavka pregovora.
Kampanja "za", koja podržava obnovu pregovora, tvrdi da bi pristupanje Uniji moglo da ublaži visoke kamatne stope i donese veću bezbednost u svetu koji je uzdrman ratom u Ukrajini i pretnjama američkog predsednika Donalda Trampa u vezi sa još jednim arktičkim ostrvom - Grenlandom.
Kampanja "protiv" tvrdi da bi članstvo u EU ugrozilo suverenitet Islanda i njegovu kontrolu nad ribolovnim vodama.
- Danas se susrećemo sa istorijom - rekao je bivši predsednik Islanda Olafur Ragnar Grimson, jedan od protivnika članstva u EU, u objavi na društvenim mrežama.
Ukoliko birači glasaju "za", to bi samo otvorilo put za pregovore sa Briselom. Island bi potom morao da održi još jedan referendum, verovatno nekoliko godina kasnije, o tome da li zaista želi da postane član EU.
Stara pitanja, nova hitnost
Island je prvi put podneo zahtev za članstvo u EU 2009. godine, usred finansijske krize koja je posebno teško pogodila malu i otvorenu islandsku ekonomiju. Pregovori su okončani 2013. godine, kada je evroskeptična vlada obustavila proces.
Nova geopolitička previranja donela su dodatnu hitnost pitanju o kojem Islanđani povremeno raspravljaju već decenijama.
Ministarka spoljnih poslova Torgerdur Katrin Gunarsdotir, koja podržava opciju "za", rekla je prošle nedelje za Rojters da se subotnje glasanje svodi na jednostavno pitanje: može li Island i dalje da priušti da bude van velikih saveza u svetu u kojem stare sigurnosti i uverenja nestaju?
- Međunarodni poredak na kojem su decenijama počivali naša bezbednost i prosperitet nalazi se pod ozbiljnim pritiskom. U ovakvim vremenima male države moraju pažljivo da razmisle o tome gde stoje i ko stoji uz njih - rekla je ona.
Kamatne stope i troškovi života
Rasprave na Islandu bile su više usmerene na kamatne stope, prava ribolova i troškove života nego na bezbednost.
Island se već duže vreme suočava sa visokom inflacijom i kamatnim stopama zbog kojih su stambeni krediti postali izuzetno skupi. Pristalice glasanja "za" smatraju da bi članstvo u EU, a možda i kasnije uvođenje evra, mogli da donesu određeno olakšanje.
Referentna kamatna stopa Centralne banke Islanda iznosi 8,00 odsto, dok je referentna stopa Evropske centralne banke 2,25 odsto.
- To ne bi rešilo strukturne probleme Islanda, ali bi moglo da bude katalizator za zdraviju ekonomiju - rekao je Vilhjalmur Hilmarson, glavni ekonomista Viske, jednog od najvećih islandskih sindikata.
Liderka opozicije Gudrun Hafstajnsdotir, koja predvodi kampanju "protiv", smatra da se ekonomski argumenti u korist članstva preuveličavaju.
- To nisu problemi koje će Brisel rešiti umesto nas. To su problemi koje moraju da reše islandski političari - rekla je ona.
Ribolov kao glavna prepreka
Prema pravilima EU, ribolovne kvote se, između ostalog, određuju na osnovu istorijskih obrazaca ribolova. Neki zvaničnici smatraju da bi to Islandu omogućilo da zadrži kontrolu nad svojim teritorijalnim vodama, budući da nijedna članica EU već decenijama ne obavlja ribolov u njima. Protivnici, međutim, nisu uvereni.
- Znam da će Evropska unija ponuditi određena obećanja o fleksibilnosti, naročito na početku, ali znamo da to neće trajati zauvek - rekla je Hafstajnsdotir.
U memorandumu islandskog Ministarstva spoljnih poslova procenjuje se da bi pregovori o pristupanju mogli da počnu do kraja 2026. godine i da traju između 18 i 24 meseca, ukoliko subotnje glasanje podrži ponovno otvaranje pregovora.
Island takođe mora da održi parlamentarne izbore najkasnije do novembra 2028. godine, što dodatno povećava političku neizvesnost u vezi sa rokovima pregovora koji bi mogli da se protegnu i na taj period.
Biračka mesta širom zemlje, koja ima oko 400.000 stanovnika, otvorena su u 9 časova, a trebalo bi da budu zatvorena u 22 časa.
