ALTERNATIVA ZA NEMAČKU SPREMA VELIKE PROMENE! Ukoliko pobedi na izborima, evo šta će AfD tražiti da se uči u školama? "Nema više kompleksa krivice"

Alternativa za Nemačku (AfD) poznata kao stranka koja želi da ukine finansiranje umetnosti koju smatra "antinemačkom" i koja smatra da deca u školama treba manje da uče o Hitleru, mogla bi uskoro da preuzme vlast u jednoj nemačkoj pokrajini.

Na predizbornom skupu u gradu Kverfurtu, 70-godišnji Gerd pričvrstio je malu, pohabanu nemačku zastavu za ručke svog električnog skutera. Istorija se ne može "izbrisati", kaže ovaj pristalica AfD-a, ali "Drugi svetski rat više nema nikakve veze sa nama".

Gerd smatra da je važno gledati u budućnost, ali i podsećati na period pre nacizma, kada su nemačke zemlje bile poznate kao zemlje "pesnika i mislilaca".

Ako osvoji vlast, AfD želi da promeni način na koji se nemačka istorija predaje u Saksoniji-Anhaltu. Stranka je takođe obećala da će nemačka zastava biti isticana svakog radnog dana u državnim školama i da će bolje čuvati spomenike nemačkim vojnicima poginulim u ratovima.

Druge stranke odbijaju koaliciju sa AfD-om, koji je u više pokrajina, uključujući Saksoniju-Anhalt od 2023. godine, označen kao ekstremno desničarska stranka.

Obaveštajna služba za unutrašnju bezbednost utvrdila je da je pokrajinski ogranak stranke antidemokratski i prožet "rasističkom ideologijom". AfD takve ocene uglavnom odbacuje kao politički motivisane napade.

Stranka želi da osvoji dovoljno glasova za parlamentarnu većinu u Saksoniji-Anhaltu, što bi predstavljalo presedan u nemačkoj politici. Ankete pokazuju da je to moguće, ali nikako izvesno.

Ukoliko bi AfD ostvario takav rezultat, preuzeo bi kontrolu nad oblastima poput kulture, policije i obrazovanja. Stranka predlaže promenu nastavnog programa istorije, uz veći naglasak na vek koji je prethodio katastrofalnim sukobima Prvog i Drugog svetskog rata.

Hans-Tomas Tilšnajder, koji je osmislio program, rekao je da bi se "naravno" i dalje učilo o nacionalsocijalizmu, "ali nešto manje". Na programu nemačkog javnog servisa ARD prošle godine sažeo je pristup rečima: "Više Bizmarka, manje Hitlera", misleći na Ota fon Bizmarka, ključnu ličnost u ujedinjenju Nemačke 1871. godine.

Istaknuti članovi AfD-a ranije su bili optuživani da pokušavaju da umanje značaj najmračnijeg poglavlja nemačke istorije kako bi privukli ekstremnije birače.

Bivši kopredsednik stranke Aleksander Gauland je 2018. nacističku eru uporedio sa "mrljom ptičjeg izmeta", dok je Bjern Heke, lider stranke u Tiringiji, godinu ranije berlinski spomenik posvećen Holokaustu nazvao "spomenikom srama".

U Saksoniji-Anhaltu, Ulrih Zigmund, koji bi mogao da postane prvi pokrajinski premijer iz redova AfD-a, brani patriotsku agendu stranke. Za BBC je rekao da je ponos zbog sopstvene zemlje "najnormalnija stvar na svetu".

- Želimo to da vratimo - rekao je.

- Imamo raznoliku istoriju dugu stotinama godina i želimo da je učimo u celosti, sa svim usponima i padovima, ali sa ponosom i pozitivnim pogledom.

Zigmund (35), postao je zvezda AfD-a zahvaljujući energičnoj kampanji i veštom korišćenju društvenih mreža. U Kverfurtu su ljudi satima čekali na fotografiju ili rukovanje s njim, dok je potpisivao primerke novina "Špigl" sa naslovnicom na kojoj je proglašen za "Najopasnijeg čoveka Nemačke".

Nemački mediji navode da bivši članovi zabranjene neonacističke omladinske grupe imaju uticajne uloge u njegovom političkom okruženju.

AfD uporno odbacuje optužbe za ekstremizam i poređenja sa nacionalsocijalizmom. Godine 2024. obnovljeni su pozivi da se stranka zabrani nakon što je otkriveno da su istaknuti članovi, među njima i Zigmund, prisustvovali skupu na kojem je bio i krajnje desničarski austrijski aktivista Martin Zelner.

Zelner ima neonacističku prošlost, koju je kasnije opisao kao mladalačku zabludu. Danas zagovara koncept "remigracije", izraz koji se često tumači kao masovna deportacija ili prisilno uklanjanje ljudi migrantskog porekla.

AfD tvrdi da bi njegova politika "remigracije" bila sprovođena u skladu sa zakonom i usmerena, na primer, na kriminalce i osobe koje ilegalno borave u Nemačkoj.

Kritičari AfD-a smatraju da planovi stranke za Saksoniju-Anhalt podsećaju na metode nacističkog režima, posebno zbog obećanja da će biti smanjena finansijska podrška za "antinemačku" umetnost.

Nacisti su čvrsto kontrolisali sve oblasti nemačkog kulturnog života, a 1937. organizovali su čuvenu izložbu "Izopačena umetnost", na kojoj su prikazivana dela koja su smatrali neprihvatljivim.

- Kako neko može da kaže da nešto nije dovoljno nemačko? I šta to uopšte znači? - pita Frank Martin Vidmajer, direktor pozorišta u Ajzlebenu.

Poput većine nemačkih pozorišta, i njegovo se u velikoj meri oslanja na državna sredstva. On planove AfD-a smatra nejasnim, ali pretećim.

- Ovo je igranje nacističkom propagandom. Pretnja ljudima, pretnja institucijama - kaže on.

AfD odgovara da, iako zakon štiti umetničku slobodu, novac poreskih obveznika prvenstveno treba usmeravati na umetnost koja doprinosi izgradnji nemačkog identiteta.

Sve je to deo onoga što AfD naziva "patriotskim zaokretom", koji bi trebalo da pomogne u "obnavljanju" samopouzdanja zemlje.

Tvrdnja da je nemačka kultura sećanja - Erinerungskultur - stvorila štetnu krizu identiteta nije nova.

Međutim, popularnost AfD-a ponovo je oživela ovu raspravu, jer stranka vodi ne samo u Saksoniji-Anhaltu već i na nacionalnom nivou, iako je njena prednost na saveznom nivou manja. Vidmajer odbacuje ideju da Erinerungskultur predstavlja "kompleks krivice".

- Ne morate da osećate krivicu - kaže on, "posebno kada je reč o generacijama rođenim nakon Drugog svetskog rata."

- Ali morate da se suočite sa svim tim kako se to nikada više ne bi ponovilo. To je deo našeg DNK-a u Nemačkoj.

Izbori u Saksoniji-Anhaltu mogli bi da predstavljaju prekretnicu za Nemačku. Formiranje vlade AfD-a bilo bi prvi put u posleratnoj istoriji da jedna krajnje desničarska stranka preuzme značajnu političku vlast u Nemačkoj.

To bi ujedno bio i prvi pravi test patriotske agende AfD-a, za koju kritičari tvrde da iza nje stoji opasan istorijski revizionizam.

(Kurir.rs/BBC/Preneo: V.M.)