PUTIN NAŠAO NAČIN DA IZBRIŠE UKRAJINU KAO NACIJU? "NEĆE USPETI"! Niz od 35 udara pred početak školske godine u skladu s člankom koji je Kremlj objavio još 2021.

Viktorija Hajdai posmatra uništene ostatke štamparije, koja je trebalo da bude zauzeta štampanjem udžbenika za novu školsku godinu u Ukrajini.

U nizu nedavnih napada, ruske snage pogodile su štamparije i izdavačke kuće širom Ukrajine, uništivši 12 miliona knjiga i oštetivši druge predmete ukrajinske istorije i kulture.

Lokalni mediji izveštavaju da je Rusija uništila trećinu svih knjiga štampanih u Ukrajini ove godine.

Knjige koje nije uništila vatra, dokrajčila je voda

U ovoj kijevskoj štampariji sve je uništeno, čak i stranice knjiga koje su odolele plamenu nisu izdržale litre i litre vode upotrebljene za gašenje požara.

„Rusi ovo namerno rade. Tokom protekla dva meseca, neke od najvećih izdavačkih kuća ostale su bez logističkih mesta, gde su bile skladištene velike količine knjiga“, kaže Hajdai, komercijalna direktorka izdavačke kuće Konvi.

„Rusi uništavaju štamparije u pokušaju da izbrišu Ukrajinu kao naciju. Ali, neće uspeti.“

Poslednjih nedelja, pogođeno je više od 35 izdavačkih objekata.

Ali nisu napadnute samo sveže, tek odštampane knjige.

U napadu na poznatu kijevsku pijace polovnih knjiga Počaina uništeno je stotine tezgi i bezbroj dragocenih izdanja.

Pre nego što su vatrogasci ugasili požar, Džonson je zatekao Liliju Veliku, 28-godišnju blogerku o knjigama, kako pretražuje ostatke na kojima još tinja dim.

Stegla je primerak naučnofantastičnog romana natopljen vodom.

„Knjige nas spasavaju, a izgubiti ovo je kao da gubimo naša srca“, kaže ona.

Oštećeni su muzeji, umetničke galerije, filmski studiji, biblioteke i operske kuće.

Napad na Kijevsko-pečersku lavru

U Kijevsko-pečerskoj lavri, velikom srednjovekovnom manastiru i lokalitetu kulturne baštine prestonice Ukrajine u junu su pogođene zlatne kupole Saborne crkve uspenja presvete Bogorodice.

Verski artefakti su premešteni na sigurno, ali je veliki deo krova zapaljen u napadu dronom.

Procenjuje se da će obnova koštati 11,2 miliona dolara i trajaće dve godine.

Na ovom mestu je i ukrajinski muzej knjiga i štamparstva.

UNESKO je uvrstio kompleks na listu 1990, a od septembra 2023, ovaj lokalitet je stavljen u registar baština u opasnosti.

Na nedavnom obeležavanju 975 godina od osnivanja manastira, generalni direktor UNESKO Haled el Enani rekao je da je „duboko ožalošćen zbog značajne štete“.

„UNESKO snažno osuđuje sve napade na kulturna dobra zaštićena međunarodnim pravom“, rekao je okupljenim zvaničnicima.

El Enani je obišao katedralu sa ukrajinskom ministarkom kulture, Tatjanom Berežnom, koja mi je rekla da ne treba razdvajati vojne i kulturne ciljeve i posledice koje ostavlja ruski rat.

„Ovo je egzistencijalni rat. Rusija želi da nas uništi kao naciju, da nas izbriše kao naciju, kao što Ukrajinci ne postoje i nikada nisu postojali.

„Zato Rusija cilja naše kulturno nasleđe, simbole našeg prisustva ovde već dugo vremena.

„Oni razumeju da je to veoma važno za nas jer štitimo naš identitet, štitimo našu kulturu, a Rusija hoće da uništi sve što ne može da prisvoji“, rekla je ona.

Berežna kaže da je Rusija napala više od 1.900 dela ukrajinskog nasleđa i više od 2.000 kulturnih institucija.

Digitalizacija je deo strategije zaštite umetnosti i književnosti i osiguravanja da deca i dalje mogu da uče, uprkos napadima na knjige u fizičkom obliku.

Postoje upozorenja da je ceo ukrajinski izdavački sektor pod pretnjom i da mu je potrebna međunarodna podrška da bi ostao održiv.

Upogođenoj kijevskoj štampariji, Viktorija Hajdai mi je rekla da je zaštita industrije od vitalnog značaja za očuvanje ukrajinske književnosti.

„Reč je sve.

„To je naš razvoj, naša kultura i naše istorijsko nasleđe koje se prenosi s generacije na generaciju“, kaže mi ona.

Šta piše u Putinovom članku?

U članku "O istorijskom jedinstvu Rusa i Ukrajinaca", objavljenom na sajtu Kremlja u julu 2021, ruski predsednik Vladimir Putin izneo je stav da su Ukrajinci i Rusi jedan narod i doveo u pitanje legitimitet nezavisne ukrajinske države i kulture.

U izjavi za BBC, ruska ambasada u Velikoj Britaniji okrivila je Vladu Ukrajine za štetu nanetu njenom kulturnom nasleđu, navodeći da su spomenici demontirani, a ulice preimenovane.

Rusi tvrde i da Ukrajina koristi kulturno-istorijska mesta za prikrivanje vojnih objekata.

Tokom više od četiri i po godine rata, Kremlj negira da namerno gađa civilne objekte, iako rakete i dronovi padaju na stambene zgrade i drugu civilnu infrastrukturu.

(Kurir.rs/BBC na srpskom/Preneo: N. V.)