TURSKA BOLJE NAORUŽANA, GRČKA JE STIŽE I SPREMA "AHILOV ŠTIT", KLJUČA U EGEJU! Posle neobično duge 3 godine mirnih odnosa ponovo napeto između Ankare i Atine

Turska je sporno područje u Egejskom moru proglasila za svoj nacionalni morski park, a to se Grčkoj nimalo ne sviđa.

Deklaracija je imala pozitivan efekat na oba naroda – ali sada se čini da je taj efekat nestao.

Tokom tog neobično dugog perioda mira, dve vlade nisu preduzele neophodne korake za rešavanje grčko-turskih sporova – prvenstveno oko razgraničenja na moru.

Zato je sada čak i jedna mera koja bi, barem teoretski, trebalo da služi zaštiti životne sredine ponovo dovela do tenzija u bilateralnim odnosima.

Povod za nove tenzije bilo je proglašenje dva morska parka u Egejskom moru i istočnom Sredozemlju koje je Turska objavila 15. avgusta.

Park na severoistoku Egejskog mora obuhvata zaštićeno područje u vodama između grčkih ostrva Limnos i Samotraki.

Južni park nalazi se istočno od Rodosa i obuhvata grčko ostrvo Kastelorizo.

Grčka i Turska već decenijama spore se oko razgraničenja svojih pomorskih granica u Egejskom moru, kao i ekonomskih prava i zahteva povezanih s tim granicama, uključujući pravo na eksploataciju resursa poput nafte.

Ministarstvo spoljnih poslova Grčke odmah je reagovalo na najavu i proglašenje parkova označilo kao "protivpravno".

Proglašenje turskih morskih parkova u područjima izvan turskih teritorijalnih voda, navedeno je u saopštenju, nema pravno dejstvo.

Grčki premijer Kirjakos Micotakis naglasio je na sednici vlade 24. avgusta da želi da neguje dobre odnose sa susedima.

Međutim, "područja pod grčkim suverenitetom proizlaze iz međunarodnog prava", rekao je on.

Grčka je, dodao je, "u svakom trenutku spremna da ih brani".

Nadmetanje u zaštiti mora?

Nešto više od godinu dana ranije i Grčka je najavila dva morska parka, na jonskim ostrvima i u južnim Kikladima – ali unutar grčkih teritorijalnih voda.

Turska je tada u jednom saopštenju poručila: "Jednostrane mere trebalo bi izbegavati u zatvorenim ili poluzatvorenim morima, kao što su Egejsko i Sredozemno more".

Ipak, Turska je sada i sama, bez prethodnog dogovora, proglasila sopstvene morske parkove.

Morski nacionalni parkovi su velika zaštićena područja na moru, namenjena zaštiti osetljivih morskih ekosistema.

Međutim, čini se da je zaštita prirode u najavama dve zemlje imala, u najboljem slučaju, sporednu ulogu.

Kada bi Grčka i Turska zaista bile zabrinute za morski svet u ekološki osetljivom Sredozemnom moru, sigurno bi pronašle način da zajednički rade na njegovoj zaštiti.

Umesto toga, proglašavanje morskih parkova izgleda kao nova taktika za pokazivanje dominacije nad spornim morskim područjem – najnovije poglavlje u sporu u Egejskom moru koji traje već decenijama.

Doktrina "Mavi Vatan"

Grčka je uverena da Turska morske parkove posmatra kao sredstvo za dovođenje u pitanje suverenih prava grčkih ostrva.

Atina strahuje da je proglašavanje dva parka deo turske revizionističke doktrine "Mavi Vatan", što na turskom znači "Plava domovina".

Tom doktrinom Turska polaže pravo na isključive ekonomske zone (IEZ) Grčke i Kipra – morska područja u kojima priobalna država ima posebna prava, na primer u ribolovu ili eksploataciji prirodnih resursa.

Pored toga, Ankara dovodi u pitanje i suverenitet nad brojnim grčkim ostrvima i ostrvcima.

Ova doktrina dosad je bila pre svega teorijsko-strateške prirode.

Sada se, međutim, kroz zakonske inicijative u turskoj Narodnoj skupštini radi na njenom sprovođenju.

Turska namerava da na taj način formalizuje svoje zahteve za većom kontrolom nad delovima Egejskog mora i istočnog Sredozemlja.

Večna pretnja

Sama Grčka zadovoljna je statusom kvo u Egejskom moru, ali se oseća ugroženom od strane nezadovoljne Turske, koja je vojno znatno bolje naoružana.

Zbog toga Grci intenzivno ulažu u borbene avione, fregate, podmornice i sisteme protivvazdušne odbrane.

Nakon što je nekoliko godina znatno manje izdvajala za uvoz naoružanja, Grčka je, prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI), od 2021. do 2025. godine zauzimala 19. mesto u svetu među najvećim uvoznicima velikih sistema naoružanja.

Čak i kada Atina sklapa nove ili učvršćuje postojeće saveze, faktor Turske uvek igra određenu ulogu.

Tako je grčka vlada 2021. godine, uprkos protivljenju grčke opozicije, poslala raketne sisteme Patriot u Saudijsku Arabiju kako bi zaštitila saudijske rafinerije od napada Huta – u vreme kada su Saudijci bili u političkom sukobu s Ankarom.

Tokom državne posete saudijskom prestolonasledniku Mohamedu bin Salmanu, premijer Micotakis izričito je govorio o "destabilizujućoj i kontraproduktivnoj" ulozi Turske.

U međuvremenu su se odnosi između Ankare i Rijada poboljšali.

Turska je 7. avgusta 2026. godine zajedno sa Saudijskom Arabijom i Pakistanom potpisala Odbrambeni pakt iz Meke, važan sporazum o zajedničkoj odbrani.

"Gvozdena kupola" za Grčku

Imajući u vidu Tursku, Grčka je uspostavila i stratešku saradnju s Izraelom.

Uprkos snažnim kritikama u Grčkoj zbog katastrofalne humanitarne situacije u Pojasu Gaze, premijer Micotakis i dalje neguje bliske odnose s izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom.

U grčkom Ministarstvu odbrane dive se izraelskoj vojnoj tehnologiji i planiraju odbrambeni štit iznad Egejskog mora po uzoru na izraelsku "Gvozdenu kupolu".

Projekat je pompezno nazvan "Ahilov štit", a trebalo bi da štiti od svih zamislivih pretnji – dakle i od suseda – i da bude potpuno operativan od 2029. godine.

Za sada grčki premijer Micotakis i dalje pokušava da prema Turskoj zadrži pomirljiv ton.

Međutim, najkasnije na proleće 2027. godine u Grčkoj će biti održani novi parlamentarni izbori.

Što se izbori budu više približavali, to bi za Micotakisa moglo biti veće iskušenje da zaigra ulogu velikog patriote – i ponovo znatno zaoštri retoriku prema Turskoj.

(Kurir.rs/Dojče vele/Preneo: N. V.)