HOĆE LI POSLE PAKLENOG LETA USLEDITI LEDENA ZIMA? Stogodišnji kalendar najavljuje rani sneg, a naučnici otkrivaju šta Evropi donosi pomahnitali polarni vrtlog!
Dok istorijski stogodišnji kalendar predviđa sneg u Nemačkoj već početkom decembra, savremeni modeli meteorologa Andreja Flisa trenutno ukazuju na uglavnom blagu i vlažnu zimu u Evropi, sa mogućnošću jačih hladnih talasa i snega u drugom delu zime zbog slabljenja polarnog vrtloga.
Hoće li nakon vrućeg leta uslediti izuzetno hladna zima? Upravo to pitanje postavlja "Euronews" u svojoj analizi, a kao jedan od mogućih odgovora navodi takozvani stogodišnji kalendar, istorijsko delo nastalo u 17. veku. Prema njegovim predviđanjima, obilnije snežne padavine trebalo bi da počnu u Nemačkoj već 1. decembra. Međutim, ovo je istorijski model vremenske prognoze, a ne zvanična meteorološka prognoza.
Stogodišnji kalendar je razvio opat Mauricijus Knauer u 17. veku u manastiru Langhajm u Gornjoj Frankoniji. Njegovo delo, Calendarium Oeconomicum Perpetuum Practicum, trebalo je da pomogne u predviđanju vremenskih uslova, pre svega za potrebe poljoprivrede. Knauer je svoja predviđanja zasnivao na astrološkim idejama tog vremena. Ovaj pristup se sada smatra zastarelim, a savremeni meteorolozi ne koriste stogodišnji kalendar za izradu vremenskih prognoza. Međutim, kako piše "Euronews", predviđanja iz istorijskog kalendara i danas privlače pažnju.
Prema ažuriranom stogodišnjem kalendaru, lepo vreme bi trebalo da se održi u Nemačkoj do početka septembra, a kiša bi trebalo da počne 3. septembra. Prema ovoj prognozi, oktobar bi trebalo da počne kišnom nedeljom, nakon čega bi se smenjivali topliji i tmurni dani. Prvi mraz kalendar predviđa za 16. novembar 2026. godine, nakon čega bi se, deset dana kasnije, ponovo trebalo vratiti kišno vreme. Najzanimljiviji deo prognoze odnosi se na početak decembra, kada se u Nemačkoj očekuje mnogo snega.
Za razliku od stogodišnjeg kalendara, sezonska prognoza meteorologa Andreja Flisa zasnovana je na savremenim numeričkim modelima (ECMWF, NOAA NMME, CFSv2) i pokazuje da bi zimu 2026/2027. mogao obeležiti veoma jak, potencijalno rekordni Super El Ninjo. To je klimatski fenomen koji se javlja usled snažnog zagrevanja površinskih i podzemnih voda tropskog Pacifika i menja opštu atmosfersku cirkulaciju, sa posledicama koje se osećaju globalno, uključujući i Evropu.
Prema podacima NOAA, anomalije temperature površine mora veće od 6 °C iznad proseka već su zabeležene u nekim oblastima tropskog Pacifika. Ispod površine, u gornjih 250 metara okeana, anomalije su još izraženije i na nekim mestima prelaze 9 °C. Prognozni modeli očekuju da će El Ninjo dostići vrhunac tokom novembra i decembra 2026. godine, a nekoliko uzastopnih prognoza ga već klasifikuje kao najjači ikada zabeležen. Ovaj razvoj situacije snažno utiče na globalnu cirkulaciju vazduha. Iznad Severne Amerike, modeli pokazuju takozvani split-tok, tj. podelu mlazne struje na slabiju severnu granu i znatno jaču, aktivniju južnu granu. Ovo bi moglo doneti blaže, sušnije vreme severnim delovima SAD i Kanade, dok bi južni i istočni delovi SAD mogli da vide više padavina, aktivnije oluje i, u drugom delu zime, češće prodore hladnog vazduha.
Za Evropu, trenutni modeli, uključujući one iz ECMWF-a i nezavisnog NOAA NMME ansambla, koji su međusobno koordinisani, pokazuju uglavnom blažu zimu. Glavna karakteristika biće jak tok sa zapada ka jugozapadu sa Atlantika, koji će doneti relativno topao i vlažan vazduh većem delu kontinenta i iznadprosečne temperature u proseku u decembru, januaru i februaru.
To ne znači da neće biti snega. Naprotiv, zbog povećanog priliva vlage sa Atlantika, ukupne padavine bi trebalo da budu iznad proseka u većem delu Evrope, posebno u zapadnim, centralnim i jugoistočnim regionima. Problem je što je vazduh u nizijama i na srednjim nadmorskim visinama često previše topao da bi ova vlaga pala kao sneg. Stoga bi niži regioni, uključujući veći deo centralne Evrope, mogli da vide manje snežnih epizoda nego obično, dok bi najviši delovi Alpa (iznad približno 1800–2000 metara) i severni i severoistočni delovi kontinenta mogli da vide solidne, čak i iznadprosečne količine snega. Skijališta u Pirinejima, Apeninima, Balkanu i Škotskoj visoravni suočila bi se sa teškim uslovima i prirodnim snežnim pokrivačem ispod proseka u ovom scenariju.
Za razliku od Severne Amerike, gde modeli pokazuju jasno jačanje obrasca iz meseca u mesec (od decembra do februara), iznad Evrope se ne očekuje toliko izražena mesečna promena, a dominantni zapadni tok trebalo bi da ostane relativno stabilan tokom decembra i januara. To takođe znači da konačni ishod zime iznad Evrope ostaje osetljiviji na kratkoročne promene u cirkulaciji Severnog Atlantika nego što je slučaj sa signalom iznad Severne Amerike, koji je direktnije i snažnije povezan sa samim Super El Ninjom.
Od posebnog interesa u Flisovoj analizi je prognoza polarnog vrtloga, kružnog toka hladnog vazduha visoko u stratosferi iznad polarnih regiona. Kada je ovaj "vrtlog" jak i stabilan, hladni vazduh ostaje zarobljen na severu; kada oslabi ili se poremeti, hladniji vazduh lakše prodire ka jugu u srednje geografske širine. Najnoviji stratosferski modeli ECMWF i UKMO pokazuju slabljenje signala polarnog vrtloga krajem decembra i u januaru, što je u skladu sa istraživanjima koja pokazuju da jaki El Ninjo događaji često isporučuju dodatnu energiju stratosferi tokom ovog perioda. Ukoliko bi se ovo dogodilo, mogao bi doći do izraženijeg poremećaja poput iznenadnog stratosferskog zagrevanja (NZS), događaja koji istorijski gledano, u proseku, donosi hladnije uslove većem delu Severne Amerike i severne i centralne Evrope u prvom mesecu nakon njegovog nastanka.
Važno je napomenuti da ovo nije prognoza određenog događaja ili datuma, već signal da bi drugi deo zime – od oko sredine januara pa nadalje – mogao biti znatno dinamičniji i promenljiviji od svog početka, sa većom verovatnoćom povremenog prodora hladnijeg vazduha ka Evropi.
Kurir.rs/Večernji
