DA LI JE OVO BIO PLAN OD SAMOG POČETKA? Nakon političke krize u Venecueli, Amerikanci pokazali PO ŠTA SU ZAISTA DOŠLI - dogovor je sklopljen, MILIJARDE STIŽU
Američki naftni gigant Ševron najavio je da će u narednih pet godina uložiti više od sedam milijardi dolara u Venecuelu, uz plan da više nego udvostruči proizvodnju nafte u toj zemlji. Kompanija trenutno proizvodi oko 280.000 barela dnevno, a cilj je da do 2031. godine dostigne približno 600.000 barela dnevno. Velika investicija dolazi u trenutku kada Vašington intenzivno radi na otvaranju prostora za američke kompanije u venecuelanskom energetskom sektoru.
Ševron je u okviru novih dogovora dobio prava na dodatne površine u Orinoko naftnom pojasu, području u kojem se nalaze ogromne količine ekstra-teške nafte. Dva nova područja u regionu Karabobo biće uključena u zajedničko ulaganje Petroindependencia, čime se postojeće operacije šire bez potrebe da se čitava infrastruktura gradi od početka. Reuters navodi da su novim sporazumima predviđeni poboljšani fiskalni, komercijalni i pravni uslovi, što bi trebalo da olakša dugoročna ulaganja.
Računica za američkog giganta pritom izgleda posebno zanimljivo zbog troškova proizvodnje. Ševron očekuje da će ukupni troškovi proizvodnje iz novih projekata biti ispod 20 dolara po barelu, dok su tri njegova postojeća zajednička projekta u Venecueli već povećala proizvodnju za oko 15 odsto od početka godine. Kompanija je u toj zemlji prisutna još od 1923. godine, a danas je jedini veliki američki naftni proizvođač koji tamo i dalje posluje, kroz partnerstva sa državnom naftnom kompanijom PDVSA.
Ono što čitav posao čini još značajnijim jeste širi američki zaokret prema Venecueli. Rojters navodi da su, osim Ševrona, i druge energetske kompanije postigle dogovore o širenju projekata, dok administracija Donalda Trampa nastoji da obnovi venecuelansku naftnu industriju i poveća američko prisustvo u sektoru. Venecuela poseduje najveće dokazane rezerve nafte na svetu, ali je njena proizvodnja godinama bila sputavana propadanjem infrastrukture, manjkom ulaganja i sankcijama.
Kurir.rs/Rojters
