"AFD JE DOBAR ZA NEMAČKU, SIRIJCI SE PONAŠAJU KAO ŽIVOTINJE" Počelo glasanje u Saksoniji-Anhalt, krajnja desnica pred pobedom, ali im to ne garantuje vlast!
- U Saksoniji-Anhaltu počelo je glasanje na izborima na kojima AfD vodi u anketama sa 41 odsto, ispred CDU-a sa 23 odsto.
- Stranka je pod nadzorom kao krajnje desničarska ekstremistička organizacija, a njen program uključuje deportacije i remigraciju.
- Iako može da osvoji najviše glasova, AfD bez apsolutne većine teško može samostalno da formira vladu.
U Nemačkojsu otvorena biračka mesta na pokrajinskim izborima koji bi mogli da dovedu krajnje desničarsku stranku na vlast u jednoj nemačkoj pokrajini prvi put od Drugog svetskog rata.
Magdeburg, grad sa svega oko 244.000 stanovnika, glavni je grad istočnonemačke pokrajine Saksonija-Anhalt, u kojoj se stranka Alternativa za Nemačku (AfD)nada da će posle nedeljnih pokrajinskih izbora doći na vlast.
Pristalice i protivnici desničarskih pokreta širom Evrope i sveta pomno prate izbore kako bi videli da li AfD može značajnu prednost u anketama da pretvori u stvarnu političku moć.
Najnovije ankete daju AfD-u 41 odsto podrške, što je daleko ispred najbližeg rivala, Hrišćansko-demokratske unije (CDU) nemačkog kancelara Fridriha Merca, koja je u petak imala 23 odsto.
Ukoliko AfD pobedi, to bi predstavljao izuzetan proboj za stranku osnovanu 2013. godine, prvobitno uglavnom kao protestni pokret protiv Evropske unije, ali koja je u međuvremenu značajno skrenula udesno.
Šta je Alternativa za Nemačku (AfD)?
Od 2023. godine, pokrajinska Služba za zaštitu ustava klasifikuje AfD u Saksoniji-Anhaltu kao "potvrđenu krajnje desničarsku ekstremističku organizaciju".
Prema toj službi, koja predstavlja pokrajinski ogranak nemačke nacionalne obaveštajne agencije zadužene za unutrašnju bezbednost, ključni stavovi pokrajinskog ogranka AfD-a krše osnovne principe nemačkog ustava i "u velikoj meri su prožeti rasističkom ideologijom".
- Brojne antimuslimanske, rasističke i antisemitske izjave zvaničnika i izabranih predstavnika pokrajinskog ogranka pokazuju da AfD u Saksoniji-Anhaltu upravo teži etnokulturnom homogenom nacionalnom stanovništvu i poziva na isključivanje ljudi na osnovu njihovog porekla ili vere - navodi ta služba.
Glavni kandidat AfD-a na ovim izborima, 35-godišnji Ulrih Zigmund, odbacuje takvu ocenu. U intervjuu u avgustu optužio je pokrajinsku obaveštajnu službu da je politički instrumentalizovana protiv njegove stranke.
- Ona prati opoziciju. Koristi se kao politički instrument.
Dodao je da bi, ukoliko AfD dođe na vlast, njegova stranka razmotrila ukidanje te obaveštajne službe ili njeno restrukturiranje.
Zigmund ostavlja utisak smirenog, harizmatičnog i pristupačnog političara. Međutim, naslovna strana avgustovskog izdanja uticajnog magazina "Špigl" nazvala ga je "najopasnijim čovekom u Nemačkoj", ukazujući na kombinaciju njegovog dopadljivog nastupa, realne mogućnosti da osvoji vlast u jednoj pokrajini i radikalnog političkog programa.
Magazin je naveo da među Zigmundovim bliskim stranačkim saradnicima ima bivših funkcionera organizacije "Heimattreue Deutsche Jugend" ("Hajmattroje dojče jugend"), neonacističke omladinske organizacije koja je zabranjena 2009. godine.
Zigmund je 2023. godine prisustvovao takozvanom "sastanku u Potsdamu", okupljanju nemačkih i drugih krajnje desničarskih aktera na kojem je austrijski ekstremista i protivnik imigracije Martin Zelner predstavio svoj "glavni plan" za takozvanu "remigraciju".
Ta ideja podrazumevala je proterivanje tražilaca azila, stranaca koji legalno žive u Nemačkoj, kao i nemačkih državljana migrantskog porekla koji nisu uspeli da se "asimiluju", u neku neodređenu afričku zemlju.
Jedna verzija tog plana postala je centralni deo političkog programa AfD-a u Saksoniji-Anhaltu.
Pokrajinski ogranak stranke zahteva "ofanzivu deportacije i remigracije", uključujući veći broj pritvorskih centara za osobe predviđene za deportaciju, kao i uvođenje novih, strožih ograničenja broja ljudi kojima je dozvoljeno da se dosele u Nemačku.
Trenutno ne postoji godišnja gornja granica broja imigranata kojima je dozvoljen dolazak u Nemačku, ali je pokrajinski AfD odbacio ranije predlagane limite od oko 200.000 ljudi godišnje kao potpuno previsoke.
Kako piše CBS News, ovo Amerikancima može zvučati poznato zbog kontroverzi oko pritvaranja migranata koje sprovodi američka Služba za imigraciju i carinu (ICE), kao i agresivne politike deportacija administracije Donalda Trampa.
Međutim, koncept "remigracije" smatra se korakom dalje, imajući u vidu njegovu povezanost sa idejom proterivanja ljudi koji legalno žive u nekoj zemlji - uključujući i osobe koje imaju državljanstvo te zemlje.
AfD u Saksoniji-Anhaltu našao se na udaru kritika i zbog načina na koji govori o nemačkoj prošlosti.
Hans Tomas Tilšnajder, jedan od vodećih pokrajinskih političara AfD-a, omalovažavajuće je govorio o "stvarima vezanim za memorijalne centre" i kritikovao pristup nemačkoj istoriji koji je, kako je rekao, opterećen "krivicom".
Takve izjave imaju poseban odjek u zemlji u kojoj su sećanja na represiju i plansko masovno nasilje nacističkog režima i Holokaust oblikovala politički diskurs tokom najmanje tri generacije.
Za AfD put do vlasti nije jednostavan
Samo osvajanje najvećeg broja glasova na nedeljnim izborima neće biti dovoljno da AfD preuzme vlast u Saksoniji-Anhaltu.
Jedini siguran način da stranka samostalno formira vladu i postavi novog premijera pokrajine jeste da osvoji apsolutnu većinu, odnosno više od polovine poslaničkih mesta u pokrajinskom parlamentu. Prema anketama, u petak je to delovalo malo verovatno.
Ukoliko osvoji veliki broj mandata, čak i više od bilo koje druge stranke, ali ne dostigne većinu potrebnu za samostalno formiranje vlade, AfD bi morao da pronađe drugu stranku koja bi takođe osvojila najmanje pet odsto glasova i koja bi bila spremna da sa njima formira koalicionu vladu. To bi mogla da bude veoma velika prepreka.
Ostale velike nemačke stranke već dugo odbacuju mogućnost bilo kakve saradnje sa AfD-om. I sam Zigmund rekao je da bi predvodio samo punu vladu AfD-a, čime je isključio mogućnost koalicije. Zato bi stranka mogla ubedljivo da pobedi na izborima, a da ipak ostane bez stvarne vlasti u pokrajini. Za takav ishod postoji i nedavni presedan.
AfD je na poslednjim pokrajinskim izborima u susednoj Tiringiji2024. godine osvojila više mandata od bilo koje druge stranke, ali nije imala apsolutnu većinu. Druge stranke, koje su pojedinačno osvojile manje glasova, dogovorile su se da formiraju koaliciju bez AfD-a. Zbog toga u Tiringiji AfD ima više poslanika nego bilo koja druga pojedinačna stranka, ali nije deo pokrajinske vlade.
Šta kažu građani?
Migracija je bila dominantna tema predizborne debate na ulicama Magdeburga, posebno zbog napada na božićni sajam 2024. godine. Lekar poreklom iz Saudijske Arabije tada je automobilom uleteo među posetioce i usmrtio pet osoba.
On nije bio islamski ekstremista i nazivao je sebe bivšim muslimanom. Zapravo, bio je kritičan prema islamu i iskazivao je simpatije prema krajnjoj desnici, pa čak i prema AfD-u.
Uprkos tome, kao i činjenici da je napadač decenijama legalno živeo u Nemačkoj, slučaj je snažno odjeknuo među građanima.
- Osećam da je situacija posebno napeta posle napada. Mislim da je to posebno ojačalo AfD - rekla je jedna žena u Magdeburgu.
Džastin (27) rekao je da podržava AfD i da veruje da će stranka preduzeti mere protiv "nekontrolisane migracije". On je posebno kritikovao Sirijce, kojih je oko 300.000 primljeno u Nemačku kao izbeglice pre više od deset godina, tokom građanskog rata u njihovoj zemlji. Prema njegovim rečima, oni nisu uspeli da se prilagode životu u evropskoj zemlji.
- AfD je dobar za Nemačku jer vidi probleme Nemačke - rekao je, tvrdeći da se "Sirijci u Magdeburgu ponašaju kao životinje".
- Žao mi je, ali oni sede na tim plastičnim stolicama sa svojom decom napolju tokom noći i nikada nisu tihi - rekao je.
Priznao je da su se i "Nemci loše ponašali" u Magdeburgu, ali dodao: "Sada je stvarno loše. Mislim da AfD to vidi i da će pomoći Nemcima da dobiju i veće penzije."
Kako piše američki medij, argument mladog Nemca o Sirijcima, međutim, potkopava činjenica da se desetine hiljada njih uspešno prilagodilo životu u Nemačkoj - uključujući i jednog muškarca koji je u zemlju stigao kao izbeglica 2015. godine, a koji je već nekoliko godina gradonačelnik jednog sela na jugozapadu zemlje. Jedna Nemica, Birgit, na AfD gleda potpuno drugačije.
Ona je rekla da se "prilično plaši AfD-a", koji smatra "previše ekstremnim". Jedan par koji se opisao kao bivši pank-rokeri levičari u četrdesetim godinama, rekao je da se odlučno protivi AfD-u i izrazio zabrinutost zbog stavova stranke prema migrantima.
Oni su istakli da su strani radnici već sada, a i ubuduće će biti, neophodni nemačkom zdravstvu i socijalnim službama, posebno imajući u vidu da stanovništvo Saksonije-Anhalta stari.
Drugi muškarac rekao je da se u Magdeburg doselio iz zapadne Nemačke i da ne može da zamisli da ostane ukoliko AfD zaista preuzme vlast.
Kao otac male ćerke, posebno je zabrinut zbog toga kako bi vlada AfD-a mogla da promeni način na koji se u školama predaje nemačka istorija, uključujući njeno najmračnije poglavlje - nacističku vladavinu i Holokaust.
