UKRAJINCI POGODILI RUSIJU GDE IH NAJVIŠE BOLI Udari napravili haos u zemlji, prihodi drastično pali! Stručnjak za Kurir otkrio dokle Putin može da izdrži!
- Šimon Kardaš kaže da zapadne sankcije ozbiljno povećavaju troškove rata za Moskvu, dok su prihodi od nafte i gasa pali za 17 odsto. Rusija je preusmerila izvoz ka Aziji i koristi alternativne rute, ali uz sve veće troškove.
- Ukrajinski napadi na rafinerije pojačali su pritisak: od januara do avgusta pogođene su više od 200 puta, pa je Rusija uvela zabranu izvoza benzina i dizela i počela da uvozi gorivo.
“Od januara do avgusta rafinerije u Rusiji pogođene su više od 200 puta, a povećana učestalost i obim napada doveli su do stvarnih ograničenja u snabdevanju gorivom. Moskva je bila primorana da uvede privremenu zabranu izvoza benzina i dizela i da pribegne uvozu.”, kaže u Intervjuu nedelje za Kurir Šimon Kardaš, viši istraživač Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR) u Varšavi.
Kardaš je stručnjak za energetsku i klimatsku politiku Evropske unije, energetsku politiku Rusije, unutrašnju i spoljnu politiku Rusije, kao i međunarodne odnose u Centralnoj i Istočnoj Evropi.
Pre dolaska u ECFR, više od deset godina radio je u varšavskom Centru za istočne studije (OSW), gde se kao viši analitičar bavio Rusijom.
Doktor je političkih nauka i predaje na Fakultetu političkih nauka i međunarodnih studija Univerziteta u Varšavi.
Stručnjak je za Kurir je govorio o posledicama zapadnih sankcija po Rusiju, ukrajinskim udarima na ruske rafinerije, evropskom putu Ukrajine, politici administracije Donalda Trampa, energetskoj bezbednosti Evrope i budućnosti poljsko-ukrajinskih odnosa.
KURIR: Posle četiri i po godine rata i brojnih sankcija, u kojoj meri su one zaista pogodile Rusiju? Da li vidimo ozbiljne slabosti u ruskom sistemu?
Sankcije koje su Rusiji uvele EU, SAD i druge zapadne zemlje imaju veoma značajan uticaj na rusku ekonomiju i povećavaju troškove ratnih napora Moskve. Ograničenja koja su uvele zapadne zemlje povećavaju ekonomski pritisak na Rusiju. Razlog je to što ograničavaju pristup Rusije tržištima, kapitalu i ključnim tehnologijama, što zauzvrat povećava troškove vođenja rata protiv Ukrajine.
Istovremeno, svaka zemlja koja je izložena sankcijama pokušava da im se prilagodi kako bi neutralisala njihove efekte. U slučaju Rusije, zapadne sankcije uvedene ruskom naftnom sektoru predstavljaju dobar primer toga. Nakon što je EU uvela embargo, uvoz ruske nafte u EU opao je za 90 odsto, dok tehnološka ograničenja otežavaju razvoj proizvodnje i modernizaciju rafinerija. Američke sankcije takođe su pogodile ključne ruske energetske kompanije, uključujući Rosnjeft, Lukoil, Gasprom njeft i Surgutnjeftegaz, koje čine značajan deo ruske proizvodnje i izvoza sirove nafte. Moskva i dalje uspeva da zaobiđe deo ograničenja, ali uz sve veće troškove. Od januara do jula 2026. budžetski prihodi od sektora nafte i gasa pali su za 17 odsto.
Ograničen pristup evropskom tržištu primorao je Moskvu da preusmeri izvoz sirove nafte na druga tržišta, pre svega u azijske zemlje, kao i da razvije alternativne mehanizme za transport i finansiranje prodaje fosilnih goriva. Takozvana “flota iz senke” takođe je odigrala značajnu ulogu, omogućavajući delimično zaobilaženje ograničenja na transport i osiguranje nafte.
Sankcije nisu dovele do kolapsa ruskog naftnog sektora, ali su povećale njegove operativne troškove i smanjile efikasnost izvoza. Rusija je prilagodila svoja preduzeća i logistiku novim uslovima, koristeći ekonomske veze sa zemljama koje se nisu pridružile zapadnim sankcijama, naročito Kinom i Indijom. Primer naftnog sektora pokazuje da efikasnost sankcija umanjuje sposobnost Moskve da pronalazi alternativna tržišta, trgovinske rute i načine zaobilaženja ograničenja.
KURIR: Ukrajina je intenzivirala napade na ruske rafinerije, što je doprinelo krizi sa gorivom. Kako bi to moglo da utiče na rusku ekonomiju?
Napadi na ruske rafinerije predstavljaju sve ozbiljniji izazov za Rusiju, pri čemu je obim problema 2026. godine znatno veći nego prethodne godine. Tokom 2025. ukrajinski napadi privremeno su izbacili iz pogona deo prerađivačkih kapaciteta, izazvali lokalne nestašice goriva i rast cena, kao i potrebu za skupim popravkama. Iako je u pojedinim trenucima procenjivano da je obim štete dostizao čak 40 odsto, ruske kompanije su postepeno obnovile proizvodne kapacitete. Kao rezultat toga, prema podacima Argusa, ukupan godišnji pad prerade sirove nafte tokom 2025. iznosio je svega 1,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Međutim, situacija je 2026. godine izazovnija. Od januara do avgusta rafinerije u Rusiji pogođene su više od 200 puta, a povećana učestalost i obim napada doveli su do stvarnih ograničenja u snabdevanju gorivom. Moskva je bila primorana da uvede privremenu zabranu izvoza benzina i dizela i da pribegne uvozu, između ostalog iz Belorusije i Indije, dok je u pojedinim regionima uvedeno ograničavanje prodaje. To ipak ne znači kolaps ruskog sektora goriva, već jasno pokazuje rastući pritisak na njegovo funkcionisanje i na sposobnost ekonomije da apsorbuje nove gubitke.
KURIR: Koliko je realno ubrzano pristupanje Ukrajine EU, nakon što je Kijev 2024. otvorio pristupne pregovore?
Brzo pristupanje Ukrajine Evropskoj uniji i dalje je malo verovatno zbog obima i složenosti pregovora, koji između ostalog obuhvataju vladavinu prava, reformu pravosuđa, borbu protiv korupcije, funkcionisanje javne uprave i usklađivanje ekonomije sa pravnim tekovinama EU.
Posebno osetljiva pitanja biće poljoprivredni sektor, slobodno kretanje radnika i kapitala, pravila konkurencije i pristup fondovima EU, što bi moglo da izazove značajne tenzije između Ukrajine i pojedinih država članica EU.
Proces dodatno komplikuju rat sa Rusijom koji još traje, neizvesnost u pogledu budućeg izgleda granica i obnove države, kao i strateška zabrinutost pojedinih članica EU da bi brzo pristupanje Ukrajine značajno promenilo institucionalni, budžetski i politički okvir Unije.
KURIR: Kako ocenjujete pristup Trampove administracije ratu u Ukrajini? Da li danas pruža veću podršku Kijevu i šta nam govori paket sankcija čiji je glavni zagovornik bio pokojni republikanski senator Lindsi Grejem, a koji je Senat usvojio velikom većinom?
Politika Donalda Trampa prema Ukrajini ostala je dvosmislena od njegovog povratka u Belu kuću. S jedne strane, administracija je preduzela korake koji su očigledno išli u korist Moskve: naivne pokušaje postizanja dogovora sa Kremljom tokom 2025. godine, koji su kulminirali prijemom Vladimira Putina i bilateralnim samitom na Aljasci; vršenje pritiska pre svega na Kijev; Trampovu nesposobnost da nedvosmisleno označi Rusiju kao agresora; kao i poveravanje pregovora ljudima sa ograničenim poznavanjem Rusije, poput Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera.
S druge strane, administracija je u oktobru 2025. uvela sankcije Rosnjeftu i Lukoilu, dvema najvećim ruskim naftnim kompanijama, što je imalo konkretne negativne posledice po njih. Međutim, 2026. ponovo su se pojavili faktori koji idu u korist Moskve: rat SAD sa Iranom i blokada Ormuskog moreuza doveli su do rasta cena nafte, čime su povećani ruski prihodi.
Novi zakon o sankcijama koji je usvojio Senat stoga predstavlja korak u dobrom pravcu, ali će od ključnog značaja biti njegovo usvajanje u Predstavničkom domu, a naročito Trampova spremnost da ga zaista primeni. Efikasnost sankcija ne zavisi samo od njihovog materijalnog obima, već i od odlučnosti države koja ih uvodi da ih dosledno sprovodi.
KURIR: Kipar bi mogao da počne da snabdeva Evropu gasom 2028. godine. Koje su najbolje alternative ruskim energentima?
Evropska unija bi trebalo da dovrši proces odustajanja od ruskih energenata, a njena strategija njihove zamene trebalo bi da uzme u obzir i srednjoročnu i dugoročnu perspektivu.
Srednjoročno gledano, partneri poput SAD i Norveške imaju značajnu ulogu u zameni fosilnih goriva iz Rusije. SAD su postale najvažniji dobavljač tečnog prirodnog gasa (LNG) za EU, dok je Norveška najveći dobavljač gasa Evropskoj uniji u celini. Obe zemlje, kao i Kazahstan, takođe su među važnim dobavljačima sirove nafte za EU.
Istovremeno, geopolitičke krize, poput ruskog rata protiv Ukrajine ili sukoba SAD i Izraela sa jedne i Irana sa druge strane, pokazuju da EU, koja je u tolikoj meri zavisna od uvoza fosilnih goriva, oko 85 odsto kada je reč o gasu i oko 90 odsto kada je reč o nafti, ostaje ranjiva na rast troškova i poremećaje u snabdevanju.
Zbog toga je dugoročno odgovarajuće rešenje nastavak energetske tranzicije: razvoj kapaciteta obnovljivih izvora energije, ulaganje u elektroenergetske mreže, realizacija nuklearnih projekata koji obuhvataju i velike nuklearne elektrane i male modularne reaktore (SMR), kao i poboljšanje energetske efikasnosti. Samo sistematskim smanjivanjem zavisnosti od fosilnih goriva EU može trajno da ojača svoju energetsku bezbednost, ekonomsku otpornost i stratešku autonomiju.
KURIR: Ukrajina razvija nove balističke rakete kompanije Fire Point. Kako bi takvo oružje dugog dometa moglo da utiče na tok rata?
Projekat raketa ukrajinske kompanije Fire Point trebalo bi posmatrati kao važan element nastojanja Ukrajine da izgradi sopstvene kapacitete za udare dugog dometa, ali ne kao prekretnicu čije se deklarisane performanse već sada mogu smatrati u potpunosti potvrđenim.
U poljskoj debati s pravom se ističe da uspeh kompanije Fire Point ne proizlazi samo iz njene tehnologije, već i iz izuzetne brzine ratne proizvodnje i sposobnosti da se novi sistemi brzo testiraju. Istovremeno, ostaju otvorena pitanja o verodostojnosti nekih od deklarisanih performansi, obimu proizvodnje i drugim aspektima.
Najveći značaj ovog projekta zato nije u stvaranju nekakvog “čudotvornog oružja”, već u promeni strateške računice: Ukrajina bi postepeno mogla da učini svoje udare duboko u neprijateljskoj teritoriji nezavisnim od isporuka zapadnih raketa.
Ukoliko balistički sistemi dostignu deklarisanu pouzdanost i uđu u masovnu proizvodnju, definitivno će ojačati ukrajinske sposobnosti odvraćanja.
KURIR: Kako vidite budućnost poljsko-ukrajinskih odnosa, imajući u vidu snažnu podršku Poljske Kijevu, ali i nerešene istorijske sporove koji datiraju iz Drugog svetskog rata?
Izgledi za poljsko-ukrajinske odnose ostaju dvojaki. S jedne strane, većina političkih snaga u Poljskoj podržava Ukrajinu u njenom ratu protiv Rusije, posmatrajući to kao ulaganje u bezbednost Poljske. Potencijalna ruska pobeda i kolaps Ukrajine kao nezavisne države, na kraju krajeva, predstavljali bi ozbiljnu pretnju Poljskoj.
S druge strane, na bilateralne odnose negativno će uticati istorijska pitanja, naročito istorijska politika Kijeva i veličanje pripadnika UPA kao nacionalnih heroja. Strah od konkurencije iz Ukrajine, posebno u poljoprivredi, takođe će ostati problem, što bi moglo da utiče na stav Poljske prema pregovorima o pristupanju Ukrajine Evropskoj uniji, a samim tim i na odnose Varšave i Kijeva.
Do značajnijeg zahlađenja odnosa moglo bi da dođe u slučaju promene vlasti nakon parlamentarnih izbora 2027. godine, ukoliko vladu formiraju desničarske stranke koje bi zauzele odlučniji stav prema Ukrajini i dodatno podstakle rastuće antiukrajinsko raspoloženje u Poljskoj.
(Kurir.rs/Aleksandar Vulić)
