PRVI REZULTATI IZLAZNIH ANKETA U NEMAČKOJ! Dogodilo se ono čega se cela Evropa plašila
- AfD je prema prvim procenama pobedio u Saksoniji-Anhalt sa 44,5 odsto glasova, uz rast od skoro 24 procentna poena.
- CDU je osvojio 18,5 odsto, dok je izlaznost procenjena na rekordnih 76,5 odsto.
- Još nisu uračunati glasovi pristigli poštom, pa konačan rezultat tek treba da bude potvrđen.
U istočnonemačkoj saveznoj pokrajini Saksoniji-Anhalt u 18 časova zatvorena su birališta na kojima je oko 1,7 miliona birača biralo novi saziv pokrajinskog parlamenta.
Prema očekivanjima, pobedila je desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) sa čak 44,5 odsto glasova. U poređenju sa prethodnim izborima, to predstavlja rast od skoro 24 procentna poena.
S druge strane, CDU je doživeo težak poraz, osvojivši svega 18,5 odsto glasova.
Izlaznost na izbore procenjuje se na 76,5 odsto. Reč je o izuzetno visokoj izlaznosti, rekordnoj za Saksoniju-Anhalt.
Međutim, važno je naglasiti da je reč o prvim procenama i da još nisu uračunati glasovi birača koji su glasali poštom. Kako budu pristizale nove projekcije tokom narednih nekoliko sati, biće jasnije kakav će biti konačan rezultat.
Počelo brojanje glasova, stigle prve projekcije do 19h
Nakon zatvaranja birališta u Saksoniji-Anhalt počelo je brojanje glasova, a prve projekcije, koje za razliku od izlaznih anketa uključuju i već dostupne zvanične rezultate sa biračkih mesta, potvrđuju veliko vođstvo AfD-a.
Prema projekciji Infratest dimapa, AfD je na 44,5 odsto glasova, dok CDU aktuelnog premijera Svena Šulcea osvaja 18,5 odsto.
Zvanična izborna komisija objavljuje međurezultate brojanja na nivou cele pokrajine, izbornih jedinica i opština, uz najavljeno ažuriranje podataka približno na svakih 15 minuta.
Privremeni kompletni rezultat očekuje se tokom noći ili rano ujutru 7. septembra.
AfD prate kontroverze zbog nacističke retorike
Alternativa za Nemačku (AfD), osnovana 2013. godine, vremenom se pomerila udesno, a mnogi je danas opisuju kao krajnje desničarsku stranku. Pojedini njeni ogranci bili su pod nadzorom nemačkih bezbednosnih službi zbog sumnji na desničarski ekstremizam, dok AfD odbacuje optužbe da je neonacistička stranka.
Jedna od najkontroverznijih ličnosti AfD-a je Bjern Heke, koji je osuđen zbog korišćenja zabranjene nacističke parole "Alles für Deutschland", nekadašnjeg slogana Hitlerovih jurišnih odreda SA. Heke je ranije berlinski Memorijal ubijenim Jevrejima Evrope nazvao "spomenikom srama", a svojevremeno su postojale i sumnje da je pod pseudonimom pisao za neonacističku publikaciju.
Poslanik stranke Matijas Mosdorf optužen je da je u Bundestagu izveo Hitlerov pozdrav, zbog čega mu je ukinut poslanički imunitet, dok je nekadašnji član Junge Alternative i poslanik Matijas Helferih u internim porukama sebe nazivao "prijateljskim licem nacionalsocijalizma".
Pobeda na izborima ne garantuje vlast
Izborni rezultat sam po sebi neće odrediti ko će voditi Saksoniju-Anhalt. Prava borba za mesto premijera počinje tek nakon zatvaranja birališta, kada stranke budu pokušale da pronađu partnere i obezbede većinu u pokrajinskom parlamentu.
Politički analitičar Karl-Rudolf Korte ukazuje da tamošnji ustavni sistem ne podrazumeva da jedna stranka automatski dobije mandat za sastavljanje vlade. Zbog toga će presudna biti sposobnost stranaka da kroz pregovore okupe dovoljnu podršku.
Korte ocenjuje da će na čelo pokrajine doći političar koji se najbolje snađe u postizbornom pregovaranju, slikovito navodeći da će budući premijer morati da bude "svetski prvak" u takvim razgovorima.
To znači da je put do vlasti, barem formalno, otvoren i AfD-u i njegovim političkim rivalima. Presudno će biti ko može da okupi parlamentarnu većinu.
(Kurir.rs/Reuters/Welt/wahlergebnisse.sachsen-anhalt.de)
· Reaguj