AMERIKA PREDAJE EVROPU PUTINU, ČLAN 5 NATO-a JE MRTAV?! Ove dve zemlje su prve na udaru ako bi rat počeo 2028. godine
- Autor upozorava da ruski hibridni napadi na Evropu rastu, uz 63 incidenta od marta i sve češće mete među dobavljačima oružja za Ukrajinu.
- Kao izlaz vidi jače američko vođstvo, jasna upozorenja Moskvi i veću podršku Evropi i Ukrajini pre nego što rat preraste u širi sukob.
Evo scenarija ratne simulacije koju je u ponedeljak odigrala grupa aktuelnih članova američkog Kongresa i bivših američkih vojnih, diplomatskih i obaveštajnih zvaničnika, piše u svojoj kolumni David Ignatius za Vašington Post.
Godina je 2028, rat u Ukrajini i dalje je krvavi zastoj, a Rusija vidi priliku da dodatno podeli Evropu napadom na Moldaviju. Jedan od njenih dronova pogađa skladište goriva u Rumuniji, članici NATO-a, i ubija civile.
Šta rade Sjedinjene Američke Države? Odgovor u ovoj simulaciji, a bojim se da bi tako bilo i u stvarnosti, bio je mlak, uz prećutnu poruku da je obećanje kolektivne bezbednosti iz člana 5 NATO-a praktično mrtvo slovo na papiru. U simulaciji su se članovi Kongresa složili da američka javnost ne bi podržala snažnu reakciju. A bez američkog vođstva, Evropa bi bila podeljena i dezorganizovana.
Dobro došli u sledeći svetski rat. Simulacija, koju su zajedno organizovali Institut Bruks Univerziteta Kornel i Rokfeler fondacija, bila je najjasniji pokazatelj koji sam do sada video da se okvir koji je 81 godinu štitio bezbednost SAD i Evrope urušava, dok zajednički vojni i diplomatski instrumenti nestaju. A najgore je što je predsednik Donald Tramp deo ekipe koja ga ruši. Prisustvovao sam simulaciji i bilo mi je dozvoljeno da o njoj izveštavam pod uslovom da ne otkrivam identitet učesnika.
Ruski hibridni rat postaje sve opasniji
Sumorna činjenica je da ruski rat protiv Ukrajine eskalira i širi se na zemlje NATO-a. To je nova realnost koju većina Amerikanaca, uključujući mnoge visoke zvaničnike Trampove administracije, izgleda ne prepoznaje. Ruski "hibridni" rat protiv evropskih država koje podržavaju Ukrajinu izlazi iz sive zone i postaje krvav, dok SAD čine malo da odvrate Rusiju od takvih napada.
"Ruske hibridne aktivnosti u Evropi postale su ambicioznije i opasnije" tokom proteklih šest meseci, navodi se u privatnoj analizi koju mi je dostavila TD International, strateška savetodavna kompanija sa sedištem u Vašingtonu. Analitičari TDI-ja izbrojali su 63 incidenta povezana sa Rusijom protiv evropskih ciljeva od marta, uključujući 43 incidenta sa dronovima ili drugim povredama vazdušnog prostora, šest sabotaža ili planiranih sabotaža, šest sajber napada ili napada elektronskim ratovanjem i pet neprijateljskih incidenata na moru.
Ova eskalacija protiv Evrope, praćena intenzivnijim ruskim raketnim napadima na Kijev, predstavlja odgovor predsednika Vladimira Putina na tvrdnje da gubi rat u Ukrajini.
"Sa teroristima se ne pregovara", odbrusio je Putin rano u sredu, samo nekoliko dana nakon što je direktor CIA Džon Retklif posetio Moskvu i upozorio ruske kolege da je rat dospeo u ćorsokak.
Retklif je otputovao u Moskvu zato što su on i visoki američki diplomatski i vojni zvaničnici smatrali da Putin ne dobija tačnu procenu problema sa kojima se Rusija suočava na bojnom polju, rekao je dobro obavešteni zvaničnik.
Postojala je nada da bi razgovori obaveštajnih zvaničnika mogli da otvore realističniji put ka pregovorima o prekidu vatre od razgovora koje su vodili Trampovi izaslanici, biznismeni Džared Kušner i Stiv Vitkof, koji nisu uspeli da pomere ruskog lidera sa njegovih pozicija. Neki zvaničnici nadali su se da će Retklif upozoriti i na ruske hibridne napade na članice NATO-a, ali on nije insistirao na toj temi, reklo je nekoliko zvaničnika koji su zahtevali anonimnost zbog osetljivosti pitanja.
Putinovo brzo odbacivanje Retklifove poruke vidljivo je u gotovo neprekidnim raketnim napadima na Kijev poslednjih dana. U sredu je odbacio i alternative kanalu Kušner-Vitkof, rekavši:
"Potpuno nam odgovara da radimo sa ljudima koje dobro poznajemo i kojima generalno verujemo, ljudima bliskim predsedniku Trampu."
Suočen sa nepopustljivim Putinom i ukrajinskim stanovništvom koje sve više vremena provodi u skloništima, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ove nedelje zapretio je sopstvenom eskalacijom:
"Želimo da upozorimo svaku avio-kompaniju koja koristi ruski vazdušni prostor, svakog osiguravača i sve koji još koriste ključne ruske aerodrome da ruski vazdušni prostor postaje potpuno nebezbedan" zbog ukrajinskih dronova.
Putin je tu pretnju brzo osudio kao "državni terorizam".
Napadi na evropske dobavljače oružja
Ono što sada čini situaciju toliko opasnom jeste to što Putin očigledno pokušava da povrati prednost napadima na evropske zemlje koje su postale glavni dobavljači oružja Ukrajini.
, a zvaničnici su upozorili da su one "potencijalne mete".
Usledili su ruski napadi na ove evropske dobavljače oružja. U pregledu koji je prošle nedelje objavio Daily Telegraph navedene su avgustovske sabotaže protiv kompanije Milrem Robotics u Estoniji, koja Ukrajini isporučuje dronove, kompanije EMCO u Bugarskoj, koja prodaje artiljerijske granate kalibra 155 milimetara, i KNDS Ammo u Italiji, koja isporučuje municiju.
Mnoge od ovih napada izvele su lokalne kriminalne grupe, čime su izbegnuti direktni tragovi koji bi vodili do ruske vojne obaveštajne službe GRU.
Nemačka je ove nedelje optužila Rusiju za napad dronom 4. avgusta na ukrajinski teretni avion na aerodromu Lajpcig/Hale, kao i za još dva pokušaja napada dronovima. Nemački ministar spoljnih poslova rekao je da je napad u Lajpcigu deo "dugog niza" ruskih napada, dok je ministar unutrašnjih poslova poručio:
"Svakodnevno smo meta hibridnog rata."
Nemačka je preduzela diplomatske mere protiv Rusije i upozorila da će pojačati nadzor nad takozvanom flotom iz senke, koja se koristi za prikriveni izvoz ruske nafte.
Velika Britanija, koja se više od godinu dana suočava sa ruskim sabotažama i podmetanjem požara, zalagala se za odlučniji odgovor. Endi Bernam, novi britanski premijer, posetio je prošle nedelje Kijev i objavio da će se Velika Britanija pridružiti Francuskoj u pomoći Ukrajini da razvije naprednu krstareću raketu, u Britaniji poznatu kao Storm Shadow, a u Francuskoj kao SCALP.
Portparol Kremlja rekao je da je Britanija "rešena da doliva ulje na vatru", na šta je Bernam odgovorio:
"Ko je zapalio vatru?"
Šta Amerika može da uradi?
Dok se Evropa i Rusija penju lestvicom eskalacije, šta Sjedinjene Američke Države mogu da urade kako bi sprečile katastrofu? Odgovor je jednostavan: Amerika bi ponovo trebalo da se ponaša kao supersila i lider transatlantskog saveza.
Evo nekoliko konkretnih koraka koje bi Trampova administracija mogla da preduzme kako bi odvratila Putina i uverila evropske saveznike u američku podršku, na osnovu mojih nedavnih razgovora sa visokim vojnim i obaveštajnim zvaničnicima i političarima.
SAD bi najpre trebalo da zajedno sa evropskim saveznicima izdaju saopštenje u kojem bi otvoreno upozorile da će nastavak napada na članice NATO-a koje sponzoriše Kremlj imati ozbiljne posledice. A ako Putin nastavi neprekidne napade na ukrajinske gradove, SAD i Evropa trebalo bi da diskretno pomognu Ukrajini da izvede proporcionalne napade na Rusiju.
Kako bi ojačao NATO, Pentagon bi odmah trebalo da obustavi preispitivanje rasporeda američkih snaga u Evropi. Ovo nije trenutak za raspravu o povlačenju vojnika.
Tramp je već aktivirao Zakon o odbrambenoj proizvodnji kako bi obnovio američki arsenal. Deo povećane proizvodnje trebalo bi da bude dostupan Evropi i Ukrajini za kupovinu.
Upozorenje na opasnost od šireg rata
Konačno, dok Tramp jača poziciju Ukrajine i Evrope, trebalo bi da iskoristi tu prednost kako bi pronašao izlaz iz ovog užasnog rata pre nego što zahvati čitav kontinent, postizanjem prekida vatre i konačnog mira kojem opravdano teži otkako je postao predsednik.
Opasnost od toga da se sadašnja situacija jednostavno pusti da se nastavi nije samo u neuspehu da se Putin odvrati, već i u sve manjoj sposobnosti da se obuzdaju evropski saveznici koji se osećaju napušteno i postaju sve očajniji.
Prednost američke vojne moći nije samo u tome da vodi ratove, već i da ih zaustavlja.
(Kurir.rs/WashingtonPost)
