UPOZORENJE NAUČNIKA - MEDITERAN SE ZAGREVA BRŽE OD GLOBALNOG PROSEKA: Evo koje korake je predstavila Turska u borbi sa klimatskim promenama pred samit UN COP31

Uoči Turskog predsedavanja na velikom samitu Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama koji se označava kao COP31, i koji će biti u novembru u Antaliji, u ovoj zemlji se već organizuju događaji koji se odnose na održivu budućnost i borbu sa klimatskim promenama.

Jedan od događaja je u gradu Trabzon koji se nalazi na severu zemlje i izlazi na Crno more i praktično je strateško središte ovog regiona i samog Crnog mora.

Međutim, šta je problem novog doba, ogromne globalne proizvodnje i nebrige o prirodi? To što se suočavamo sa klimatskim promenama, nekonotrolisanim otpadom i ugroženim ekosistemom. Okeani i mora pokrivaju više od 70 odsto Zemljine površine. Milijarde ljudi zavise od njih za svoju egzistenciju. Okeani apsorbuju oko 29 odsto globalne emisije ugljen-dioksida.

Čovečanstvo za to plaća visoku cenu - mora se zagrevaju, njihov hemijski sastav se menja, nivo mora raste, staništa i biodiverzitet trpe sve veći pritisak...

Agenda koju sprovodi Turska želi to da promeni i u Trabzonu je održan ministarski okrugli sto o okeanima i klimi, pod nazivom "Plavi dijalog - Okeani i mora".

Ova oblast je jedna od 10 glavnih stubova Akcionog plana COP31, među kojima je i plan "Zero waste" odnosno "Nula otpada".

KONKRETNI PLANOVI, NE SAMO REČI

Kada je reč o morima, posebno se skreće pažnja međunarodnoj javnosti na osetljivost zatvorenih i poluzatvorenih voda poput Crnog mora. Upozoreno je i da se Mediteran zagreva brže od globalnog proseka što izaziva morske toplotne talase, gubitak biodiverziteta i pritisak na morski svet i da klimatske promene sada dotiču svaki segment našeg života. Utiču na našu energetiku, našu industriju, gradove, trgovinu, poljoprivredu, vode i razvoj.

Glavne poruke sa samita su da se mora učiniti nešto konkretno, ne samo da se šalju poruke i reči, već da se preduzmu praktična dela. To su naučna praćenje vodenog dna, aktivno čišćenje mora, postavljanje lučnih barijera, kaže ministar životne sredine, urbanizma i klimatskih promena Turske Murat Kurum koji je i predsednik samita COP31.

- Ljudi žele da znaju šta će reči izgovorene u konferencijskim salama značiti za njihove gradove, njihova radna mesta, hranu na njihovim stolovima i njihovu budućnost... Nalazimo se u Sredozemlju, jednom od regiona koji su najviše pogođeni negativnim uticajima klimatskih promena. Još 2021. godine pokrenuli smo predlog za osnivanje centra čiji je cilj jačanje kapaciteta za prilagođavanje klimatskim promenama. Sa zadovoljstvom ističem da smo taj cilj ostvarili 2026. godine i, uz zajedničku odluku mediteranskih zemalja, uspešno ga sproveli u delo. Takođe, 8. septembra, pokrenuli smo jedan izuzetno važan projekat na koji smo veoma ponosni. Predstavili smo naš sistem sa bova-sidrenim instalacijama i plutačama, koji će zaštititi morsko dno pod nadzorom Turske. Reč je o sistemu koji obuhvata 356 tehničkih jedinica i 17 lokacija u saradnji sa Agencijom za obalu. Izuzetno smo posvećeni ovom projektu jer njime sprečavamo da sidra brodova oštećuju morsko dno, uništavaju ekosistem i ugrožavaju staništa i mrestilišta riba - navodi ministar Kurum.

Dodaje da priroda ne zna za granice. Morima nisu potrebni pasoši. Okeani nemaju carinske prelaze.

- Komad plastike koji uđe u more kod obala Afrike morske struje mogu odneti hiljadama kilometara daleko i može završiti na obalama druge zemlje. Zagađenje koje potiče iz Crnog mora može naškoditi ribarstvu, turizmu, bezbednosti hrane i zdravlju ljudi u drugim delovima sveta. Zato je naša poruka iz Trabzona svetu jasna: da bismo zaštitili našu zajedničku budućnost, moramo zajedno zaštititi naša mora.

NEOPHODNA JE ZAJEDNIČKA SARADNJA ZA USPOSTAVLJANJE KIMATSKE PRAVDE

U Turskoj naglašavaju da na svemu ovome treba da rade sinhornizovano svi akteri na Crnom moru, kako bi se zajedničkim naporom osiguralo zdravo i bezbedno okruženje i čisto i funkcionalno more. Ali ne samo na Crnom, već i na drugima... jer, kako se moglo čuti, "priroda ne zna za granice i mora nemaju pasoše".

- Radićemo na razvoju Mehanizma za pripremu i finansiranje plavih projekata. On će povezati zemlje sa finansijskim institucijama koje mogu finansirati njihove projekte. Želimo da uspostavimo Mrežu plavih podataka kako bi naučni podaci bili šire i lakše dostupni.Brže ć emo deliti ključne podatke o temperaturama mora, zagađenju, eroziji obala i biodiverzitetu. To će ojačati sisteme ranog upozoravanja i pomoći nam da delujemo pre nego što se problemi rasplamsaju", kaže ministar Murat Kurum. Ističe da će Turska proširiti inicijativu „Nulti otpad od obale do mora”. Ali i da će pomoći drugim zemljama da izgrade kapacitete za razvoj projekata i pristupe tehnologiji i finansijama koje su im potrebne. "Za nas je to značenje klimatske pravde. Na tome se zasnivaju naši principi za COP 31 u Antaliji koji se može predsrtaviti u ovom sloganu "Dijalog. Konsenzus. Akcija.". Prvo ćemo slušati. Naći ćemo zajednički jezik. A zatim ćemo delovati na osnovu naše zajedničke odlučnosti - zaključio je ministar Kurum.

(Kurir.rs/Silvija Slamnig)