ŠTA SE DEŠAVA U NEMAČKIM BOLNICAMA? Vojne procene procurile u javnost: Očekuje se 1.000 RANJENIH DNEVNO
- Bolnice prave dodatne zalihe, postavljaju zaštitu od napada dronovima, a u Ulmu se razmatra obnova podzemnog bunkera za oko 2.000 ljudi.
- Civilni hirurzi obučavaju se za ratne povrede i masovni priliv pacijenata, dok bi Nemačka u slučaju rata postala jedno od glavnih logističkih i medicinskih čvorišta NATO-a.
Nemačka proverava spremnost svog vojnog i civilnog zdravstvenog sistema za mogući veliki oružani sukob u Evropi. Ukoliko dođe do eskalacije situacije na istočnom krilu NATO-a, zemlja bi mogla da se suoči sa masovnim prilivom ranjenih vojnika, što bi zahtevalo angažovanje ne samo bolnica Bundesvera već i civilnih zdravstvenih ustanova, piše Blumberg.
Prema procenama Bundesvera, svakog dana bi u Nemačku moglo da bude evakuisano između 300 i 1.000 ranjenih vojnika. Približno svakom trećem mogla bi da bude potrebna intenzivna nega.
Pet vojnih bolnica Bundesvera nema dovoljno kapaciteta da primi toliki broj pacijenata. Zbog toga se očekuje uključivanje civilnih bolnica u sistem zbrinjavanja ranjenih, uz istovremeno očuvanje njihove sposobnosti da pružaju zdravstvenu zaštitu stanovništvu.
Bolnice prave zalihe i pojačavaju zaštitu
Savezna ministarka zdravlja Nina Varken izjavila je da zdravstvene ustanove pojačavaju pripreme za potencijalne ratne pretnje. Bolnice stvaraju dodatne zalihe lekova, hirurškog materijala i drugih sredstava od ključnog značaja.
Jedan od prioriteta je stvaranje zaštićenih objekata. Zdravstvene ustanove postavljaju neprobojna stakla i fizičke barijere namenjene smanjenju ranjivosti zgrada na napade dronovima.
U vojnoj bolnici u Ulmu razmatra se obnova podzemnog medicinskog bunkera izgrađenog tokom Hladnog rata. Projektovan je za smeštaj oko 2.000 ljudi i može autonomno da funkcioniše do 90 dana. Međutim, pre ponovne upotrebe morali bi da budu modernizovani sistemi ventilacije i snabdevanja električnom energijom.
Zdravstvene ustanove takođe procenjuju da li bi podzemne garaže mogle da budu prilagođene za duži boravak ljudi u slučaju opasnosti. Takvi prostori mogli bi da služe kao skloništa za pacijente, osoblje i druge civile.
Civilni hirurzi obučavaju se za ratne povrede
Poseban problem predstavlja nedostatak stručnjaka sa praktičnim iskustvom u lečenju povreda karakterističnih za ratne sukobe. Trenutno samo nekoliko stotina lekara u Nemačkoj poseduje takvo iskustvo.
Zbog toga se civilni hirurzi obučavaju za zbrinjavanje teških povreda, situacije sa velikim brojem žrtava i istovremeni prijem velikog broja pacijenata.
Obuka uključuje koordinaciju između vojnog i civilnog zdravstvenog sistema, kao i raspodelu resursa u kriznim uslovima.
Benedikt Frimert, direktor vojne bolnice u Ulmu, smatra da zdravstveni sistem zemlje još nije u potpunosti spreman za takav scenario.
Nemačka bi mogla da postane glavno pozadinsko čvorište NATO-a
Bundesver polazi od pretpostavke da bi geografski položaj Nemačke u slučaju rata ovu zemlju učinio jednim od ključnih pozadinskih i logističkih centara NATO-a. Preko nemačke teritorije trupe, vojna oprema i zalihe mogle bi da budu prebacivane prema istoku.
U suprotnom smeru, ranjeni vojnici bili bi evakuisani u nemačke zdravstvene ustanove.
Prilikom razvoja novog modela medicinske podrške nemačka vojska uzima u obzir iskustva iz rata Rusije protiv Ukrajine, kao i potrebu za bliskom saradnjom civilnih bolnica i struktura Bundesvera.
(Kurir.rs/Bloomberg)
· Reaguj