KAKVU IGRU IGRA NAJSTARIJI SAVEZNIK MOSKVE? General otkriva: "Postoji poglavlje gde ignorišu Putinove interese"

Putin je dobio neočekivan udarac od svog najbližeg saveznika. General Virđil Balačeanu objašnjava dvostruku igru koju vodi Lukašenko i zašto Belorusija uporno odbija da pošalje svoje trupe na front u Ukrajini.

Uloga Sjedinjenih Država

General govori o složenosti međunarodnih odnosa u periodu u kojem nestaju stara i nastaju nova savezništva, dok se odnosi snaga unutar postojećih saveza menjaju. Sjedinjene Američke Države ostaju vodeća svetska sila, iako je Kina ostvarila ogroman napredak i predstavlja sve veći izazov za Vašington. Čak i Ruska Federacija pažljivo prati poteze SAD.

"SAD ostaju sila koja može da obezbedi povoljne uslove za završetak rata. Iz ruske perspektive, to bi značilo da Ukrajinci prepuste pojas utvrđenja na kojem zasnivaju odbranu fronta. SAD bi teoretski mogle da nateraju Ukrajince na to jednostavno tako što im više ne bi isporučivale opremu. Tačno je da se američka pomoć i dalje obezbeđuje novcem iz evropskih fondova, ali odluka da se više ne isporučuje vojna oprema imala bi katastrofalne posledice po Ukrajince, koji od nje direktno zavise", kaže general Balačeanu.

Iako su politički protivnici optuživali američku administraciju da čini ustupke Ruskoj Federaciji, Amerikanci su u stvarnosti nastavili da pružaju presudnu podršku Ukrajini, bez koje bi se ta zemlja, prema ovoj oceni, urušila još na početku invazije.

Evropljani, međutim, i dalje žale za vremenima kada su im Sjedinjene Države praktično besplatno garantovale bezbednost. Vašington je sve odlučniji da se usredsredi na sopstveno neposredno okruženje i indo-pacifički region, zbog čega postaje sve nepredvidljiviji partner svojim saveznicima.

Evropska nedoslednost i kinesko balansiranje

Međutim, nisu samo Sjedinjene Države nepredvidljive. Čak i evropske zemlje koje čvrsto podržavaju Ukrajinu, kao i tradicionalni saveznici Rusije, povlače kontradiktorne poteze.

Tako države koje tvrde da pružaju najveću podršku Ukrajini, poput Nemačke, nastavljaju da plaćaju velike sume Rusiji za energente. Berlin pritom nije jedini takav slučaj.

Istovremeno, zemlje poput Turske vode veoma aktivnu diplomatsku igru. Ankara održava dobre odnose sa Ruskom Federacijom, ali je to nije sprečilo da Ukrajincima na početku rata isporuči čuvene dronove Bajraktar. Bez tih dronova, prema mišljenju mnogih vojnih stručnjaka, danas bi se o ukrajinskom otporu možda govorilo u prošlom vremenu.

Kina takođe zadržava dvosmislenu poziciju. Iako Moskvi pruža političku podršku, važne komponente ukrajinskih raketa i dronova isporučuju upravo kineske kompanije.

General Balačeanu: "Lukašenko igra igru preživljavanja"

Posebno je zanimljiva pozicija Belorusije. Minsk je u velikoj meri primoran da se oslanja na Moskvu, ali je svaki put kada bi mu se ukazala prilika pokušavao da Zapadu pokaže da ne izvršava slepo Putinova naređenja.

Aleksandar Lukašenko, koji je na vlasti od 1994. godine, vodi svojevrsnu političku igru u kojoj pokušava da zadovolji Putina, ali i da Zapadu pošalje poruku da Belorusija ima sopstvene interese.

Najveći strah beloruskog lidera jeste mogućnost da bude smenjen ili uklonjen, odnosno da Rusija na kraju potpuno pripoji Belorusiju.

"Lukašenko nema mnogo mogućnosti. Belorusija je mala država i nema snažnu vojsku. On takođe ne želi direktan sukob sa NATO-om i svojim susedima. Ta dvostruka igra jednostavno je igra preživljavanja. Situacija je delikatna i komplikovana", objašnjava general Virđil Balačeanu.

Lukašenkova crvena linija prema Putinu

Iako je veoma izložen pritisku Moskve, beloruski lider je u odnosima sa Putinom povukao nekoliko čvrstih crvenih linija, koje je lider Kremlja do sada morao da prihvati.

"Postoji jedno pitanje u kojem ignoriše Putinove interese. Lukašenko je Putinu jasno rekao: neće ući u rat u Ukrajini. U drugim stvarima ne ometa Rusiju, čak dozvoljava Rusima da rasporede taktičko nuklearno oružje na njegovoj teritoriji. Osnovna ideja Moskve jeste da može da koristi Belorusiju kao logističku bazu, ali im je jasno stavljeno do znanja da ne očekuju da će beloruska vojska ratovati uz njih. Putin za sada deluje strpljivo, ali je nepredvidljiv i jednog dana bi mogao da pokuša da nasilno promeni vlast u Minsku", dodaje Balačeanu.

Potpuno drugačiji odnosi vladaju između Rusije i Severne Koreje. Za razliku od Minska, Pjongjang nije vojno ranjiv pred Moskvom, ali je pokazao veliku spremnost da joj pomogne, šaljući municiju i trupe u zamenu za energente i nuklearnu tehnologiju.

General Balačeanu ipak smatra da ni severnokorejska pomoć niti eventualno uključivanje Belorusije ne bi presudno promenili odnos snaga.

"Još 30.000 vojnika koje bi Lukašenko mogao da pošalje ne bi bilo dovoljno da Rusija ostvari odlučujuću pobedu u Donbasu, a kamoli da ponovo pokrene ofanzivu prema Kijevu. Severna Koreja je drugačija vrsta aktera na svetskoj sceni, jer poseduje sopstvene nuklearne i balističke kapacitete. Lukašenko, s druge strane, vodi politiku izbegavanja rizika. Već je imao ogromne probleme sa unutrašnjom opozicijom i ne želi da stvara nove opasnosti koje bi mogle da dovedu do njegovog pada."

Prećutni dogovor Kijeva i Minska?

Prema mišljenju generala, iako je Ukrajina optuživala Belorusiju za pomaganje agresoru, Minsk je u stvarnosti vodio računa da ne pređe određene crvene linije.

"Lukašenko je do sada uspevao da ostane van direktnog sukoba. Tokom poslednjih vojnih vežbi beloruske snage nisu se približavale granici sa Poljskom ili baltičkim državama. Postoji realističan oprez. S druge strane, ni Ukrajinci nisu napadali ruske logističke baze u Belorusiji, a Belorusi nisu napadali Ukrajinu. Postoji neka vrsta prećutnog dogovora sa obe strane", ističe general.

Ipak, Lukašenkovu odlučnost ne treba precenjivati, jer se nalazi između dva pritiska.

"On nije u udobnoj poziciji. Preti mu Kijev, a Moskva ga ucenjuje. Lukašenko zna da zavisi od ruske podrške kako bi ostao na vlasti, ali ni pod kojim uslovima ne želi da njegova zemlja postane prva linija fronta u slučaju sukoba Rusije i NATO-a. Ako bi Rusija napala NATO, Alijansa bi masovno uzvratila prvenstveno protiv ruskih snaga u Belorusiji, što bi značilo razaranje zemlje. Lukašenko to zna i učiniće sve što može da Belorusija ne bude direktno uvučena u borbe", tvrdi general Virđil Balačeanu.

"Rat NATO-a i Rusije trenutno nije realan scenario"

Na kraju, general Virđil Balačeanu ocenjuje da je scenario otvorenog rata između Rusije i NATO-a trenutno malo verovatan.

"Ne kažem da je 100 odsto isključen, ali je veoma malo verovatan. Ruska Federacija nema ni interes ni sposobnost da započne direktan rat sa NATO-om. Jasno se vidi da obe strane izbegavaju velike provokacije i incidente koji bi mogli da dovedu do nekontrolisane eskalacije. Rat NATO-a i Rusije trenutno nije realna opcija. Možda tek za 10 ili 15 godina, u nekom apsurdnom scenariju u kojem bi se NATO potpuno raspao. U suprotnom, Ruska Federacija neće napraviti fatalnu grešku i ući u rat za koji pouzdano zna da ne može da dobije", zaključio je general Virđil Balačeanu.

(Kurir.rs/adevarul.ro)